četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15
EU UVODI DO SADA NAJSTROŽI PRAVILNIK

Rampa za nezdrave masnoće u brzoj hrani

Pred prehrambenom industrijom zahtev da do 2021. godine smanji količine transmasnih kiselina u proizvodima
Autor: J. Antelj – I. Albunovićponedeljak, 09.12.2019. u 22:55
(Фото Пиксабеј)

Evropska unija donela je zakonsko ograničenje za nivoe veštačkih transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima u svim državama članicama. Njihova maksimalna količina, od aprila 2021. godine, u industrijskoj hrani biće dva grama na 100 grama masti.

Kako se navodi, reč je o vrsti nezasićenih masnih kiselina koja je izuzetno štetna za zdravlje, posebno za kardiovaskularni sistem. Njihova upotreba je veoma rasprostranjena jer su jeftine i dugotrajne, a transmasne kiseline najčešće se u velikim količinama nalaze u pomfritu, čipsu, prženoj hrani, keksu, čokoladi, imitacijama sira i margarinima, ali i u polugotovoj i prženoj brzoj hrani i pekarskim proizvodima.

Jedna od zaslužnih za uvođenje ovih rigoroznijih propisa je Biljana Borzan, članica odbora za zaštitu životne sredine, javno zdravlje i sigurnost hrane Evropskog parlamenta. Ona je godinama lobirala i za izjednačavanje kvaliteta hrane za istočno i zapadno tržište u Evropi.

– Za zakonsko ograničenje transmasti zalažem se već dugo i zadovoljna sam ovom odlukom. Proizvođači i uvoznici hrane imaju još godinu i po dana da se pripreme za nova pravila. Za Hrvatsku je ovo odlična vest jer se četvrtina svih smrtnih slučajeva pripisuje rizicima povezanima s ishranom. Naši građani znatno više od proseka EU umiru od bolesti srca, raka, moždanog udara i dijabetesa, što su bolesti koje se povezuju s prekomernim unosom transmasti – rekla je dr Biljana Borzan, citirajući podatke iz nedavno objavljenog izveštaja o stanju zdravlja i zdravstva u EU, gde je u proseku oko 15 odsto odraslih osoba gojazno. S viškom kilograma se sve više bore i deca i mladi i zbog toga je, kako se navodi, potrebno mnogo više raditi na preventivi, što podrazumeva i nametanje zahteva prehrambenoj industriji.

Države članice EU, poput Danske, Mađarske, Austrije i Slovenije, već su donele zakonsko ograničenje o udelu transmasti, a Evropski parlament je još 2016. usvojio rezoluciju kojom podržava takve mere. Danska se s ovim problemom suočila još 2003. i posle samo tri godine primene propisa broj smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti počeo je da opada. U poslednjih deset godina ta zemlja ima najveći pad obolelih od srčanih bolesti u EU. Tome nije doprinelo samo zakonsko ograničenje, već i kvalitetno sprovedena kampanja kojom je javnost obaveštena o štetnosti hrane s visokim udelom transmasnih kiselina.

– Nažalost, većina građana uopšte i ne zna šta su, odnosno kako na zdravlje deluju transmasti – upozorila je Borzan i istakla da je istraživanje pokazalo kako svega četvrtina ispitanika smatra da imaju negativan efekt na zdravlje, 52 odsto ne zna ili nema stav o ovom pitanju, a najveće razočarenje je to što 22 odsto građana misli da pozitivno utiču na zdravlje.

U Srbiji ovakva ograničenja ne postoje, mada je bilo najava da bi inicijativu, u interesu javnog zdravlja, mogao da pokrene Savet za bezbednost hrane. Kada je reč o okruženju, u aprilu ove godine iste standarde koji se sada uvode u celoj Uniji uvela je i Slovenija, ali je ta zemlja otišla korak dalje, s obzirom na to da se ograničenje odnosi ne samo na prehrambene proizvode koji se nalaze u prodaji nego i na pakovanu hranu, koja u originalnoj ambalaži završava na prodajnim policama, kao i na hranu u restoranima.

Stručnjaci napominju da su masti sastavni deo pravilne ishrane da utiču na očuvanje zdravlja i da ih nikako ne treba izbacivati iz ishrane, ali da je važno razlikovati dobre i loše masnoće, u koje spadaju one s transmasnim kiselinama. One, uglavnom, nastaju pri preradi biljnih ulja u čvrste masti (kao margarin) ili na visokim temperaturama kada se hrana prži. Proizvodima daju čvrstu strukturu i bolji ukus, zbog čega prehrambena industrija ima interes da ih upotrebljava.


Komentari2
3a5b7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар
Ускоро ће да уведу закон да сви морају да постану вегани, па кад буде полиција ишла од куће до куће. Сва срећа па не живим у Сојузу Европејскиx Социалистических Республик.
Dejan Sakos
@Aleksandar... ovo je izuzetno dobar tekst, sa izuzetno dobrim i korisnim informaciama, a vaš komentar je potpuno glupav, nemam bolju reč a dugo sam razmišljao kako bih formulisao to što pišete, ne zbog Vas, već zbog ostalih čittalaca kojima ovakav Politikin tekst treba da bude edukativan, kao što i jeste.
Preporučujem 10

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja