sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:16

Ceo život rade i ne steknu penziju

Ambasadorka Australije u Srbiji Rut Stjuart podseća da polovina žena na selu nema socijalno i zdravstveno osiguranje, dok se imovina vodi uglavnom na muške članove familije
Autor: Katarina Đorđevićpetak, 01.11.2019. u 20:30
Кад заврши обавезе у кући, чекају је пољопривредни послови (Фото А. Васиљевић)

One ustaju pre svih ukućana, a poslednje odlaze na spavanje. Žene na selu gotovo celi dan provode na njivi ili u poljoprivrednom gazdinstvu, a za svoj rad često ne dobijaju nadoknadu. Svega 12 odsto ruralnih žena su vlasnice kuća, a polovina njih se vode kao nezaposlene, bez penzionog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, što ih stavlja u veoma neravnopravan položaj. Uz to, ove žene često se odriču nasleđa u korist braće i neretko postaju žrtve nasilja u sopstvenoj porodici. Sve su to razlozi zbog kojih na različite načine nastojimo da pomognemo ženama koje žive u ruralnim krajevima ovog regiona, kaže Rut Stjuart, ambasadorka Australije u Srbiji, Crnoj Gori i severnoj Makedoniji, čije je sedište u Beogradu.

Naša sagovornica, koja je povodom Međunarodnog dana žena na selu, u saradnji sa svojim koleginicama iz Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost, poverenicom za zaštitu ravnopravnosti i Forumom žena Prijepolja na Zlataru organizovala dvodnevni panel pod nazivom „Snažna žena – snažno selo”, ističe da je ona četvrta ambasadorka Australije zaredom na ovoj funkciji i sa ponosom dodaje da čak 40 odsto diplomatskog kora ove zemlje čine žene. Međutim, ova rodna statistika za nijansu je drugačija kada je reč o ženama u ruralnim delovima Australije...

„Kada na ’Guglu’ otkucate pojam ’poljoprivrednici’ na 80 do 90 odsto fotografija videćete muškarce, iako 40 procenata farmera u Australiji čine žene i 49 odsto prihoda u poljoprivredi ostvaruju žene. Predsednica Nacionalnog udruženja farmera Australije takođe je žena. Međutim, činjenica je da je život žene u ruralnoj sredini neuporedivo teži nego u gradu. Čak i u najrazvijenijim zemljama, ruralnim ženama je teži pristup zdravstvu, prosveti, državnoj administraciji i socijalnim službama. Do doktora često moraju dugo do putuju – pod pretpostavkom da on uopšte radi u selu. U nekim seoskim sredinama postoje dobre lokalne škole za decu, ali stvari se obično komplikuju kada ta deca treba da krenu u srednju školu ili na fakultet”, priča Rut Stjuart.

Na pitanje kakve utiske nosi nakon susreta sa ženama iz ruralnih krajeva Srbije, ona kaže da su to izuzetne žene – u svakom smislu te reči.

„Upoznala sam sa ženom koja rukovodi uspešnom transportnom kompanijom, ženom koja je pokrenula SOS telefon i damom koja vodi veliko poljoprivredno gazdinstvo. Međutim, istovremeno me je rastužila činjenica da se veliki broj žena u ruralnim krajevima susreće sa nasiljem u porodici. Dodatni problem predstavlja izostanak reakcije lokalne zajednice, jer se u malim sredinama svi znaju i policija često ne reaguje na adekvatan način ako poznaje nasilnika. Drugi problem je činjenica da se veliki broj žena odriče nasleđa u korist braće i muških članova porodice, pre svega zbog običajnog prava, a potom i zato što ne žele da remete porodičnu tradiciju. One uopšte ne misle da je to diskriminacija i ne razmišljaju da njihova devojčica jednog dana može da se razvede i ostane na ulici sa dva mala deteta, jer se njena majka odrekla nasleđa u korist svog brata. Zato je važno da se o tome javno priča i da žene o toj temi slušaju od ambasadorke Kanade Keti Čaba, zamenice ambasadorke Ujedinjenog Kraljevstva Rebeke Fabrici u Srbiji i ambasadorke Velike Britanije iz Podgorice Alison Kemp”, kaže ambasadorka Rut Stjuart.

Ona dodaje da je uvek rastuži činjenica da neke žene stupaju u ugovorene brakove ili izađu pred matičara pre punoletstva, jer je česta posledica toga nasilje u porodici. Istovremeno je ohrabruje  činjenica da su žene veoma solidarne i da jedna drugoj često pomažu.

„Već sedam godina ambasada Australije snažno pomaže žene u Srbiji i to je prioritet naše zemlje – podržavali smo preduzetnice, ženske nevladine organizacije i brojne nezaposlene žene kojima je bila potrebna podrška u osnivanju sopstvenog biznisa. Osim toga, podržavali smo dijalog između civilnog sektora i Vlade Srbije, jer je svima nama u interesu poboljšanje položaja žena u društvu. Bez zadovoljne žene, nema uspešne porodice i države”, zaključuje Rut Stjuart.


Komentari33
c6518
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Andrija
Trenutno, ovoj državi nisu potrebne domaćice, već radnice. Žene koje će svojim radom puniti državni budzet, a ne prazniti. Samo žena koja je zaposlena, plaća porez na zaradu i raznorazne doprinose i podosi dobit poslodavcu. Ona na taj način postaje i kreditno sposobna, tj. može se zaduživati kod banaka, što uvećava njen potrošački potencijal. Nije dovoljno imati novac da bi se trošio, treba imati i hrabrosti. U svrhu ohrabrivanja žena da pristupe potrošačkom društvu koristi se feministička indok
Logor
Žene na selu .. Kada mlada devojka ovo pročita,predstavu o selu vidi kao život u logoru.Ovaj napadni feminizam indoktrinira-odnosno nasilno uvodi ideju lošeg života na selu bez neke dalje perspektive.Ali zato je grad blagostanje.Treba samo pogledati pre podne kafiće i restorane u gradu.Koja populacija je većinska?Dok muževi rade,mame sa decom u kolicima,kuckaju po mobilnom i pijuckaju naručeno.A dete u kolicima samo kad nadjača gradsku buku svojim glasom- privuče pažnju.A ručak!Uverite se sami.
Борис Белич
Веома развратан осврт на тему дискриминације жена у србији. Амбасадорка има веома прецизну слику положаја руралних жена у србији. Све што сте ви рекли је одбрана развратног обичајног наслеђа у србији.
Preporučujem 1
Bgd89
Komunisti su 1945.dali ženama pravo glasa, koje do tada nisu imale! Šta pričate vi???
igor
Verovatno im je u feudalnom sistemu bilo bolje.
Борис Белич
Па србија се није помакла, поштујући традиционално наслеђе.
Preporučujem 0
Marina
Kao dete sam se smejala kada bi mi baba pričala da je na spostvenom venčanju promašila mladoženju, svog budućeg supruga, mog dedu. Kako? Tako. Nije ga nikada ranije ni videla. Udali je jer, eto, vreme joj je. Sad mi se plače kad čujem tu priču. Svu svoju mladost je provela kopajući po njivama i sadeći šumske sadnice. Deda je, kaže, nije nikada tukao ali jesu svekar i svekrva. Nikada nije videla ni more ni banju. Kad je ostarila i kad smo mogli da joj pružimo neko putovanje, nije vise ni htela.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja