sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
REAGOVANjE

Neprihvatljiva uravnilovka među naučnicima

Autor: Goran Belojevićutorak, 08.10.2019. u 18:00
(Новица Коцић)

Motiv za ovo pismo su stavovi Slavka Simića i Rajka Igića o srpskoj nauci u rubrici Pogledi (Politika, 5. 9. 2019; 30. 9. 2019). Mislim da je ovakva polemika nasušno potrebna Srbiji, bez robovanja „zvaničnim stavovima” . Imam 36 godina neprekidnog radnog iskustva na Univerzitetu u Beogradu. Prošao sam put od asistenta pripravnika do redovnog profesora Medicinskog fakulteta UB sa svim reizborima. Bio sam, a i dalje sam glavni istraživač u kontinuitetu u pet projekata koje finansira srpsko Ministarstvo nauke, kao i u jednom međunarodnom projektu realizovanom u Švedskoj. Fulbrajtov sam stipendista na Kornelu za 2010. godinu. Član sam Uređivačkog odbora Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo. Stoga mislim da moja malenkost ima šta da kaže, a i da predloži na ovu temu.

U svom članku „Bespuća statistike” , objavljenom u jednom dnevnom listu, ukazao sam da bi kao validan statistički pokazatelj citiranosti srpske nauke trebalo koristiti mod, najčešći broj citata srpskih naučnika, a ne prosečnu citiranost. Iz jednostavnog razloga što je se taj broj citata kreće od nekoliko do nekoliko hiljada. To se u statistici zove veliko rasipanje, i srednja vrednost nije dobar pokazatelj. Ako bi se mod primenio na godišnji broj objavljenih radova na SCI za srpske naučnike, po mojoj slobodnoj proceni, verovatno bismo dobili poražavajući podatak za prvo autorstvo mod ispod 1, dok bi za koautorstvo mod bio ispod 2.

To ukazuje da situacija u srpskoj nauci nije dobra. Ne vidim izglednost prestižne međunarodne naučne nagrade za srpskog naučnika. O Nobelovoj nagradi da i ne govorim. Bio bih presrećan, ako bi se u ovoj polemici o srpskoj nauci objavio spisak srpskih naučnika, glavnih i odgovornih urednika nekog inostranog naučnog časopisa sa liste SCI uz navod IF i kategorizacije časopisa? Ja takav podatak nisam do sada imao prilike da vidim nigde? A on je i te kako važan za međunarodno vrednovanje srpske nauke.

            Šta raditi? Plaćati 2.000 evra za svaki objavljeni rad na SCI (Simić). Ali kome? Prvom autoru ili celom timu, pa da se oni dogovore? Mislite da bi oni mogli da se dogovore? Ne, to se ne radi nigde u svetu. Da formiramo „odbor naučnika koji će poslove voditi bez političkih uticaja i čestih promena” (Igić)? To bi moglo u zemlji Nedođiji, ali dok god ključeve od velike kase drže političari na vlasti, nažalost ne može. A za nauku treba velika kasa, kasice-prasice mogu da posluže samo za đačke radove.

            Šta ja predlažem? Prvo, predlažem ukidanje uravnilovke i kupovine glasova i socijalnog mira među naučnicima. Nismo svi jednaki. Ne treba ni svi da dobijamo isto, već samo po rezultatima. To znači da glavni istraživač mora da bude plaćen znatno više nego saradnici. Ali, kriterijum za glavnog istraživača treba višestruko podići. Jednostavno rečeno, poziciju rukovodioca projekta treba podići na pijedestal perjanice srpske nauke. Odlično plaćen pijedestal, a ne sadašnja uravnilovka po kojoj je glavni istraživač „prvi među jednakima” koji dobija isto kao saradnik iste kategorije. Ponavljam, nismo jednaki. Drugo, predlažem da se ukine sadašnji način kategorisanja naučnika, zvani uravnilovka. Umesto toga, treba napraviti individualni godišnji statistički pokazatelj za svakog srpskog naučnika u koji će ući rukovođenje projektom ili saradništvo, broj prvih autorstva na SCI, broj saradništva na SCI, broj citata u toj godini, mentorstvo završene doktorske disertacije, patent, međunarodna nagrada na naučnom kongresu, druga međunarodna naučna nagrada... To se može uraditi brzo i lako, jer sada imamo IT. I šta ćemo onda dobiti? Umesto sadašnje uravnilovke, imaćemo situaciju da neće postojati dva srpska naučnika koji će u jednoj godini imati istu platu, jer je to statistički nemoguće. Nadalje, znaćemo ko je najplaćeniji srpski naučnik. To će istovremeno biti i najbolji srpski naučnik za tu godinu.

Ako bi se ovaj moj predlog vrednovanja srpske nauke usvojio, mislim da prva Nobelova nagrada za srpskog naučnika ne bi bila daleko!

Redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari12
79ab6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Naučni radnik na zapadu
Imam 35 godina iskustva u nauci na zapadu. Ovde je izbor u naučna zvanja kao i vrednovanje naučnog rada bilo praktično isto 150 godina i bazirano na naučnim rezultatima. Ima i ovde nepotizma i korupcije ali zbog nesavesnih pojedinaca i slabije kontrole, a ne kao deo sistema. U Srbiji (SFRJ) imali smo 60 godina sistemske korupcije i partijskog zapošljavanja. To se ne može promeniti novim pravilnikom. Neophodna je kadrovska čistka i novi početak uz pomoć nekih ozbiljnih stranih institucija.
Arhivator
Projektima, po pravilu, ne rukovode najbolji. Profesorova produkcija, po KOBSON-u, je i vise nego skromna. Kategorizacija naucnika (A1, A2,...) u Srbiji nije idealna ali je sasvim korektna. Problem je sto se ne koristi. Koliko ljudi danas zna naucne kategorizacije ljudi koji vode kljucnu rec upravljanju naukom, njenim fondovima,...? Koliko studenata zna naucnu kategorizaciju svojih profesora?
Nadežda
Ovo zvuči vrlo retro. Kao da još uvek postoji samoupravljanje.
Stevan Markovic, Paris
Los predlog. Pogledajte sopstvenu mrsavu listu publikaciju i bice vam jasno zasto.
Lekar preventivac
Biti na toliko projekata od jednom i to rukovoditi ili je greška države ili monopol istraživača. Barem u našim uslovima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja