sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
POGLEDI

Život u narativu

Autor: Vladimir Vuletićutorak, 08.10.2019. u 18:00

Svako povremeno, a poneko i stalno, ostane zaglavljen u nekom vremenu i nekoj priči u kojoj živi i odatle posmatra svet oko sebe. Ljudi zaglavljeni u prošlim vremenima mogu izgledati simpatično kao ostareli hipici, a ponekad mogu biti tragikomični, pa čak i opasni kao Ilija Čvorović. Život i literatura puni su verskih fanatika, „ludih” naučnika, ideoloških vernika, ostrašćenih i razočaranih ljubavnika, pasioniranih pecaroša, biciklista i golubara. Svima im je, međutim, zajedničko da je posvećenost narativu u kome su zaglavljeni, a određuje njihov svetonazor, jača od zdravorazumskog odnosa prema svetu i životu što ih okružuje.

Granica između zdravorazumskog i doktrinarnog pogleda na svet nije uvek jasna. Različiti diskursi pokušavaju da se nametnu zdravorazumskim činjenicama i mnogi u tome uspevaju. Dešava se da ljudi provedu život u priči koju su prihvatili i za njih ona predstavlja samorazumljivu stvarnost. Kao što je poznato, Bog pomaže onima koji veruju u njega. Mnogobrojni su primeri uspešnih narativa. Religijski narativi i nakon hiljada godina nadahnjuju i upravljaju postupcima miliona ljudi. Ideološki narativi, takođe, imaju snagu da stvaraju uverenja koja često prkose zdravom razumu.

Posebno su zanimljivi nacionalistički narativi jer su bitno obeležili decenije za nama, ali i vreme u kojem živimo. Narativ o domovinskom ratu bitno određuje hrvatski nacionalizam danas. Narativ žrtve je u korenu bosanskog nacionalizma. Oba ova nacionalizma, osim toga, neguju narativ o Srbima agresorima i oba se snažno podstiču iz državnog aparata.

Srbija trenutno nema svoj nacionalistički narativ. Kosovski mit je bio u korenu srpskog nacionalizma pre sto godina. Raspolućen između jugoslovenskog i velikosrpskog diskursa nacionalizam kao državni narativ u Srbiji poražen je krajem prošlog veka. Zapravo u srpskom društvu danas ne postoji nijedan veliki narativ. Socijalistički ideološki diskurs temeljno je proskribovan. Liberalni, mada uticajan u intelektualnim krugovima, nikada nije imao strukturnu osnovu na kojoj bi ojačao i postao samorazumljiv, a konzervativni nema proroke i ozbiljne protagoniste. Porazi u ratovima devedesetih bacili su senku na svaki vid nacionalne naracije. Čak je i patriotizam sumnjiv, a izražavanje ljubavi prema Srbiji neretko se doživljava kao izraz povampirenja velikosrpske ideologije.

Interesantno je da, uprkos značajnoj medijskoj podršci, aktuelni režim nije stvorio nijednu veliku priču koja bi ga činila prepoznatljivim. Umesto toga, njega karakteriše pragmatična usmerenost ka nizu pokretnih ciljeva. Kompromisno rešenje kosovskog pitanja; ekonomski razvoj baziran na stranim investicijama i infrastrukturnim projektima; priključenje Srbije Evropskoj uniji, regionalna stabilnost zasnovana na ravnopravnosti srpskog naroda i još mnoštvo specifičnijih zadataka – to jesu značajne teme i pragmatični ciljevi, ali nisu priče koje imaju snagu da pokreću masu.

Zapravo jedini narativ koji u Srbiji danas ima svoje aktivne proroke je priča o diktaturi. Njegovi protagonisti su zaglavljeni u devedesetim godinama prošlog veka. Ne postoji racionalan razlog niti kritički argument koji bi doveo u pitanje uverenje onih koji su prihvatili taj narativ. Kao i svaki, i ovaj narativ je isključiv. Dijalog koji dovodi u pitanje postulate tog narativa je neprihvatljiv za njegove protagoniste. Ukazivanje na činjenice koje svedoče suprotno, doživljava se kao relativizacija narativa i strogo se anatemiše. Lajtmotiv tog narativa nije nov – „Ko drukčije kaže/ taj kleveće i laže/ i našu će osetiti pest..”

Oni koji žive u narativu diktature u svemu vide dokaz svog uverenja. Ono što, recimo, zdravom razumu deluje kao žalostan primer bahatog ponašanja pojedinaca na vlasti iz perspektive narativa o diktaturi je izraz sistematskog terora. Incidenti koji nailaze čak i na osudu najviših predstavnika vlasti navode se kao krucijalni dokazi postojanja diktature. Posledice procesa dugog trajanja i globalnih kretanja kao što su migracije iz ekonomski nerazvijenih ka razvijenijim područjima Evrope i sveta predstavljaju se maltene kao traganje za političkim azilom i beg iza gvozdene zavese. Svaka, posebno glasno izgovorena, glupost ako podržava narativ slavi se kao intelektualni domet i izraz moralne vrline.

Za proroke narativa o diktaturi svet života predstavlja kužno mesto i svaki kontakt sa njim dovodi u pitanje moralnu čistotu. Dodir sa ljudima i stvarima koji nisu u saglasju sa narativom predstavlja tabu. Bojkot parlamenta i izbora manje ima veze sa izbornim uslovima, a više sa brigom o zaštiti narativa o diktaturi. Izlazak na izbore pod bilo kojim uslovima ne dolazi u obzir jer bi doveo u pitanje brižno građen narativ. Mada zdrav razum kaže da je za opoziciju bolje da u parlamentu ima poslanike nego da ih nema, iz perspektive narativa o diktaturi stvar izgleda drugačije. Što veća pobeda vladajuće stranke tim jače uverenje u ispravnost teze da se vlast ne može zameniti na izborima već samo pobunom i revolucijom.

Ako nas je, međutim, istorija nečemu naučila to je da su korist od ovakvih pogleda na svet imali samo njihovi proroci. Mučenika ako ih se sete na dan borbe protiv diktature, sete se, a ako ne – nikom ništa.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
1e024
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milic
Sve sesvodi na obmanu kakva se primenjuje kod sticanja velikih bogatstava,cime se dolazi na vlast i primenom(u medjunarodnoj politici)sile te vlasti,diktatorski se diktira njihova"demokratija"u cilju da sto veci deo sveta radi za njih po smesnim jedva prezivljavajucim placanjima.Analizirajmo ratove i iznenadicemo se koliko njih nije izazvala diktatura,vec bogatstvo i njegova "demokraticnost",kao i borba za uvecanje bogatstva,a tako i teritorijalnog "demokratskog"prosirenja.Primeri i danasnjice.
Vlajko
Tekst je, prvenstveno sa psihološkog stanovišta, odličan.
tja
(MP 1) Preduhitrili ste me. Bas sam nameravao da ga ja to pitam. On verovatno nema pojma sta je psihologija ali mu se svidjala ta rec da je upotrebi.
Preporučujem 0
MP 1
hm, sa psiholoske strane. Molim Vas prosvetlite nas obicne sta je u ovom tekstu psiholoski odlicno? Ja NE vidim nista odlicno vec samo jedan udvoricki pokusaj. A to da ovaj rezim nema svoju pricu..pa znate kako nista ne mozete sagraditi na lazi, poltronizmu..nista. Sve se srusi kao kula od karata..samo za sobom naopaki rezimi ostavljaju obogaljena drustva. Da jedan sociolog to ne vidi ..zaista u sta mu je prosao zivot. Mnogo tuzno da ne kazem nesto gore.
Preporučujem 10
nikola andric
Ljudi ne misle ''drukcije'' posto svi misle istim organom: mozgom. Razlikuju se po tome da polaze od razlicitih pretpostavki odnosno premisa za koje veruju da su istinite. Ali kad premise nisu istinite onda i izvedeni iskazi (zakljucivanje) ne mogu biti istiniti. To vazi za sve pretpostavke pa nije uverljivo da su ''nase'' istinite a ''tudje'' neistinite. Kvalifikacije kao ''dogmaticno'', ''ideolosko'', ''zastarelo'' , itd. su ''vrednosni iskazi'' za koje ne vazi kriterijum istine.
Rada Novi Sad
Da,tako je profesore... Vi ste to stručno analizirali,a ja to,uprošćeno, vidim kao neverovatna sličnost sa komunističkom ideologijom.Takav pogled i delanje su bili odlike tog našeg nesrećnog perioda koji je potrajao decenijama. Verovala sam da je ta nesreća otišla na smetlište i odjednom se povampirila. Zaista,za nevericu je koliko sumanutih vidjenja naše današnjice iznose poznati i nepoznati...Čoveku dodje da se zapita-šta sa tim ljudima nije u redu! Vi ste dali odgovor i objašnjenja.
Milan M. Mišković
Jedan od značajnijih razloga što u bivšim socijalističkim društvima, uključujući i Srbiju, ne postoji nijedan veliki narativ je taj što je u njima izvršena semantička restaurativna kontrarevolucija. Proterani su pojmovi koji još uvek rade, a umesto njih su u neoliberalni diskurs uvedeni pojmovi koji nemaju antagonistički napoj. Demokratija je sužena na političku proceduru, umesto borbe za ekonomsku demokratiju za koju postoji strukturna osnova u društvu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja