sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
POGLEDI

Demokratija – prazna reč u teoriji

​Demokratura je sasvim odgovarajući termin (skovao ga švedski novinar i pisac Vilhelm Mober), za stanje u kojem se današnja društva (u većoj ili manjoj meri) nalaze
Autor: Boris Jašovićnedelja, 06.10.2019. u 18:00

Dok u Torinu piše predgovor za svoju „Budućnost demokratije”, Norberto Bobio konstatuje kako demokratija u svetu nije baš najboljeg zdravlja. Bejaše to oktobra meseca 1983. godine. Trideset šest godina kasnije konstatujemo da se zdravstveno stanje demokratije znatno pogoršalo. Čak i u njenim tradicionalnim bastionima.

Demokratija danas figurira najpre kao prazna reč u teoriji, a zatim i kao sopstvena suprotnost u praksi. I to je žalosno. Naročito zbog novih naraštaja dece koja već u srednjoškolskom uzrastu naslućuju da je demokratija velika šarena laža. Profesori ih istina uče osnovnim postulatima demokratije, ali đaci, još uvek neizmanipulisane svesti, shvataju da to o čemu ovi govore nije ono što se zaista odigrava u stvarnosti. Zbog toga su zbunjeni ili cinično orijentisani prema bilo kakvim pričama koje opravdavaju demokratski poredak. Međutim, da se razumemo, profesori uglavnom govore o teoriji demokratije (kako bi trebalo da bude), dok učenici ciljaju na praksu demokrature (kako u većini slučajeva jeste). Ali, krenimo redom i odagnajmo zbunjenost koju može izazvati raskorak između demokratske teorije i kvazidemokratske prakse. Dakle, razdvojimo pojmove demokratije i demokratizacije od termina demokratizma i demokrature!

Minimalna definicija demokratije, koju je davnih dana predložio Norberto Bobio, odnosi se na „proceduralna pravila pri oblikovanju kolektivnih odluka koja omogućavaju što šire učešće zainteresovanih”. Demokratija je, dakle, pojam, teorijska konstrukcija, daleki ideal, utopija..., naročito jer se i Bobijeva minimalna definicija demokratije teško da ovaplotiti u ovovremenoj stvarnosti. Ili su procedure podložne zloupotrebama (kao prilikom tobože demokratskih izbora), ili je učešće zainteresovanih krajnje nezadovoljavajuće (apatija, ravnodušnost). Zato i nije čudno što Džon Kin ocenjuje da se u srži današnjih režima krije klica despotije. To verovatno dolazi otuda što u društvenoj praksi sve manje ima javnosti koja javno prosuđuje (a to po Kinu čini suštinu demokratije), a sve više autoritarnih pojedinaca koji vladaju zahvaljujući glasovima izmanipulisanih podanika, i preko populističkih medija što ih drže pod svojom kontrolom. Putin u Rusiji, Tramp u SAD, Erdogan u Turskoj, Orban u Mađarskoj, Vučić u Srbiji, Đukanović u Crnoj Gori… Primetno je da se na različitim stranama sveta i unutar različitih društveno-političkih miljea, proces demokratizacije (uvođenje vladavine zakona koji važe podjednako za sve, ustanovljenje vlasti kao servisa građana, civilna kontrola organa nasilja, te garantovanje individualnih i kolektivnih prava i sloboda...), preokreće u svoju suprotnost – demokratizam.

Demokratizam je, kao uostalom i svaki drugi „izam”, ideološki obojen i podrazumeva situaciju u kojoj interesne grupe prilagođavaju demokratiju sopstvenim potrebama. To je negativni odraz procesa demokratizacije, pa stoga nema veze s pravom demokratijom. (Otuda zbunjenost onih koji ipak znaju šta demokratija znači u teoriji). U stvari, demokratizam predstavlja proces prilikom kojeg moćne interesne grupe utiču na izokretanje suštine  demokratije, nastojeći da takvo iskrivljeno viđenje demokratije autoritativno plasiraju širokim narodnim masama kao jedinu istinu. Ali tada više nemamo posla s demokratijom već s demokraturom – poretkom koji samo naoko liči na demokratiju, a zapravo je suptilni oblik diktature koju posednici moći sprovode kvazidemokratskim sredstvima. Nevolja je, međutim, u tome što većina ljudi smatra da se tu radi o istinskoj demokratiji (a ne o demokraturi), te da je zbog toga demokratija loš sistem vladanja, ali da ga ne treba menjati jer alternativa ne postoji! Kakvo nerazmrsivo klupko manipulacije i slabog poznavanja prilika.

Demokratura je stoga sasvim odgovarajući termin (skovao ga švedski novinar i pisac Vilhelm Mober), za stanje u kojem se današnja društva (u većoj ili manjoj meri) nalaze. Takvo stanje je, naravno, neprihvatljivo s aspekta vladavine prava jer se pod firmom demokratije, odnosno pod firmom fer i demokratskih izbora, čak i u tradicionalnim demokratijama sve češće sprovode nedemokratski postupci represije, sputavanja, dezinformisanosti, gušenja alternativa  („to i to nema alternativu”), zagađenja prirode, rasprodaje prirodnih i društvenih resursa, nebrige za takozvanog običnog čoveka… Kuda će nas to odvesti? U još žešću apatiju ili u direktnu akciju? U fer i demokratske izbore svakako ne!

Sociolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
d8197
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tja
Demokratija nije dobrog zdravlja danas, ali mi se cini da ostale vrste nedemokratskih sistema koji danas postoje u svetu imaju mnogo vecih problema sa zdravljem. Ne treba svakom verovati koji kaze da demokratija danas ne valja. Nikad im ona nije bila dobra niti ce ikad za njih biti dobra. Oni ne razlikuju demokratiju od anarhije ili bezvlasca. A pored toga u demokratiji mora i da se radi, a to je vrlo lose.
Boris
Autor mrtav ladan uporedi Mila i Putina. Pravo u centar... Ne navodi kao populiste socijaldemokrate koji vladahu neprikosnoveno 70ak godina...
Bojsa
Kako autor rece na pocetku, demokratija je samo teorijski pojam i utopija. "Sto sire ucesce zainteresovanih u kolektivnom donosenju odluka" se desava u praksi modelima konsenzusa, a najrazvijeniji od njih je tzv. holandski "polder model", koji je potpuno potvrdjen u njihovoj praksi. Toliko, da je postao upisan i njihov genetski materijal. On trazi izuzetno razvijen duh i snazan, samouveren karakter, jer samo tako jedinke ili grupe mogu medjusobno da donose odluke od koji svi imaju koristi.
EvGenije
Mislim da bi pravi naziv za današnje kvazi-demokratije trebao biti demokreatura iliti, da napišem po srpski, democreature.
milic
Postovani gospodine Jasovicu.Meni je naslov teksta osnovni deo teksta,kome posvecujem komentar. "Demokratija-prazna rec u teoriji".Izvinite,nisam protiv Vas vec samo drugacije gledam na taj naslov,sto se u nekoliko odnosi i na tekst.Nije tesko uociti tu razliku.Moj,ispravan naslov bi bio: "Demokratija,rec u ideji i teoriji-prazna rec u praksi".Ne trazim ni od Vas niti bilo koga drugog da se slozi sa mnom,samo bih predlozio da se tekst tumaci kroz ovaj naslov i uocice se razlike u istom tekstu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja