subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:52

Srbija i Zapadni Balkan propustili momentum proširenja EU

sreda, 11.09.2019. u 12:58
(Фото Пиксабеј)

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić smatra da su Srbija i region propustili momentum proširenja EU, te podseća da je nakon ulaska Hrvatske, 2013. godine, signalizirano da neće biti novih proširenja dugi niz godina.

„Bivši evropski komesar za proširenje Oli Ren govorio je 'uhvatite momentum', ali mi nismo uspeli u tome, da iskoristimo veliko proširenje 2004. godine, kasnije Rumunije i Bugarske i na kraju Hrvatske 2013. godine”, istakla je Grubješić na konferenciji „Pet godina pregovora: Koliko je Srbija daleko od članstva u EU”.

Komentarišući novi sastav Evropske komisije, kao i izbor Žosepa Borela za novog šefa evropske diplomatije, Grubješić je naglasila da će oni morati da zastupaju stavove zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

Kada je reč o pregovorima Beograda i Prištine, Grubješić je rekla da ne može unapred da tvrdi kakva će biti forma tog dijaloga, ukoliko se ponovo pokrene, te je navela i mogućnost postavljanja specijalnog izaslanika, poput onog kojeg imaju Sjedinjene Države.

Ona smatra da je na prethodnom, junskom samitu EU, kada S. Makedonija i Albanija nisu dobile datum za pregovore, Crna Gora nije otvorila poglavlje, kada je Srbija otvorila samo jedno poglavlje, a Bosna nije dobila kandidatski status, poslata poruka iz Brisela našem regionu.

„U ovih pet godina od kada smo otvorili pregovarački proces važi ono što sam rekla, a to je 'požurimo polako', samo što se čini da sada svima odgovara ovaj tempo, i Briselu i ovde kod nas”, navela je Grubješić, javlja Tanjug.

Srbija i Crna Gora su, prema njenim rečima, u najboljoj situaciji, kada je reč o pristupanju EU.

Gribješić dodaje da pregovarački proces nije tehnički, već da je reč o političkom procesu koji se pre svega diktira iz Brisela.

„Ova dinamika otvaranja pregovora, a uspeh pregovora se meri dinamikom zatvaranja, verovatno odgovara svima”, zaključila je Grubješić.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak dotakao se aspekta ispunjenja kriterijuma neophodnih na evropskom putu, kazavši kako rešenje pitanja Kosova i odnos koji Srbija ima sa Ruskom Federacijom nisu jedini 'kameni spoticanja' prilikom integracije u EU.

„Bilo bi moguće da su Kosovo i Rusija barijere na putu ka EU, kada bismo sve ostalo rešili. Kakve veze, na primer, ima KiM sa Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda? Zašto godinama nije donesen pravilnik o bezbednosti igračaka? Političko pitanje je da Srbija neće ući dok ne reši KiM, ali Srbija takođe neće biti spremna da uđe dok ne ispuni kriterijume. Hajde prvo sve da završimo, pa da rešimo KiM na kraju”, istakao je Međak.

Programski direktor Centra za evropske politike Milena Lazarević smatra da je pozitivno to što svaki komesar ne zastupa stavove svoje države iz koje dolazi, već politiku Evropske unije.

Ona je, po pitanju proširenja EU, rekla da u Srbiji ne postoji stvarna posvećenost da se društvo i država transformišu, te zapitala zašto je vlastima bitnije da se bave zahtevima sa strane, a ne lokalnim problemima u društvu.

Smatra da danas ne možemo da uđemo u EU na način koji su ušle Hrvatska, Bugarska i Rumunija.

„Danas se više pregovara o proširenju na drugačiji način. Mislim da će se govoriti o proširenju i o tom procesu, ali ne o proširenju EU, jer više nije to politički atraktivna teme političarima i njihovima glasačima u državama EU”, istakla je ona.

Ona je dodala da zemlje koje su u procesu pristupanja trebalo bi da se bave uključivanjem u „mainstream” evropskih politika, da prate njihove političke tokove i ono što je kod njih u fokusu, „jer tradicionalni način proširenja kakav znamo, mislim da je završen, reč je o vozu koji je već napustio stanicu”.

Predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović kaže da nije realno da Srbija postane članica EU do 2025., ali ipak ostavlja teorijsku mogućnost za to.

„Proces EU integracija Srbije će biti izučavan u teoriji političkih nauka, jer je od samog početka opterećen teškim političkim pitanjima”, ističe Majstorović, dodavši da otvaranje jednog poglavlja ove godine govori o tome da Srbija nije spremna za otvaranje više poglavlja.

Kako kaže, to što je digitalizacija, zelena ekonomija i održivost deo platforme nove evropske komisije, govori o tome kakav je interes građana EU i koliko smo mi odvojeni od toga, baveći se pitanjima 19 veka i problemima granica.

„Ursula fon der Lajen predlaže da se uspostavi jedan sveobuhvatni mehanizam poštovanja vladavine prava i u državama EU jer vidimo da se i u tim zemljama pojavljuju problemi na tom polju. To će biti uslov nad svim uslovima i za naše zemlje na putu ka EU”, zaključio je na konferenciji EZB – Pet godina pregovora: Koliko je Srbija daleko od članstva u EU?”.


Komentari21
03c1a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragoslav kočović
E moja Grubješićka o kakvom "propuštenom momentumu" vi naklapate. Rumunija i Bugarska su primljene u EU bez ikakvih uslovljavanja i bez ikakvih ispunjenih standarda. Primljene su iz političko-vojnih interesa NATO. Hrvatska je primljena iz inata Srbima, a ona Srbima rade šta hoće jer je štiti u svemu Vatikan i Nemačka. Sve izvan toga je priča o šarenom vrapcu i mlaćenje prazne slame.
Боривоје Банковић
БЈР Северна Македонија није ратовала, није имала Слободана Милошевића, Хаг јој није био "услов свих услова", испунила је све диктате и неразумне захтеве, променила је име, а "моментум" ју је мимоишао још више него нас. Према томе, није ствар "моментума" него чињенице да не постоји политичка воља. Узгред, "моментум" је на српском језику "импулс", или "момент силе".
Божидар
А да сачекамо мало да Енглези утабају пут за излаз и видимо ко је следећи?
maki
Nasi idu u Rumuniju da beru tresnje.
Slobodan Markovic
Za razumne je momentum bio devedesetih, ali tada smo se bavili drugim stvarima... Sada uzivamo te plodove.
Bgd
plodove je trebalo napisati pod "navodnicima"..mada ni tada nije bilo bas jer su Nemacka i Austrija iz sve snage podrzale raspad drzave i na tome odlicno zaradile ..i Vatikan da bi sirio svoj uticaj na dobro poznate predele pomogao novu ndh i sada je vrlo prisutan preko svojih crkava i emisara na Jadranu sve do Otranta.
Preporučujem 14

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja