četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:52

U Srbiji se popije 5,5 miliona kutija sedativa godišnje

Zloupotrebi antidepresiva češće su sklone žene, a poslednjih godina sve više mladih od 18 do 25 godina
Autor: Danijela Davidov-Kesarčetvrtak, 15.08.2019. u 22:55
(Фото Д. Јевремовић)

Žitelji Srbije godišnje popiju 5,54 miliona kutija lekova za smirenje, pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu. Da smo postali nacija koja ne može bez ovih medikamenata možda najbolje ilustruje podatak da je prošle godine propisano i realizovano oko 3,2 miliona recepata lekova koji se nalaze na pozitivnoj listi – „bromazepama”, „diazepama”, „alprazolama” i „lorazepama”. Ljudi najčešće posežu za njima zbog nesanice, ansioznosti, mišićnog spazma… Osim toga, naši ljudi uzimaju i antidepresive, jer je u 2018. godini za lekove iz ove grupe propisano oko 1,59 miliona recepata, a u apotekama je izdato oko dva miliona pakovanja.

Docent dr Janko Samardžić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglašava da se naša zemlja nalazi u samom evropskom vrhu po potrošnji ovih lekova, takozvanih benzodiazepina. Analiza pokazuje trend rasta i u regionu, gde su, na primer, stope potrošnje i potencijalne zloupotrebe još veće u susednoj Hrvatskoj. Ljudi nisu svesni da treba biti oprezan prilikom njihovog korišćenja, jer ponavljana upotreba lekova za smirenje dovodi do zavisnosti, a može da utiče i na prolongiranje tegoba kod pacijenta i odlaganje postavljanja prave dijagnoze.

– Medikamenti iz grupe benzodiazepina koji češće izazivaju zavisnost su oni poput „bromazepama” i „alprazolama”. To se može dogoditi ukoliko se uzimaju velike doze lekova i to duže od tri meseca. Treba znati da ako se piju, na primer, sa alkoholnim pićima postoji povećan rizik od pojave toksičnih efekata, pa tada benzodiazepini mogu da izazovu takozvanu smrtonosnu respiratornu depresiju. Činjenica je da se ovi lekovi dosta koriste kod nas, ali i da je neophodno sprovođenje strožih mera zbog bolje kontrole prilikom njihovog propisivanja. Ipak, ovi lekovi su efikasni i gotovo nezamenljivi za pojedina stanja i bitno je utvrditi šta sve utiče na njihovu prekomernu upotrebu. Potrebna je bolja edukacija i informisanost o ovom problemu – kaže dr Samardžić i dodaje da je Finska, koja je imala visoke stope zloupotrebe ovih medikamenata, odgovarajućim merama smanjila procenat primene benzodiazepina u opštoj populaciji na manje od 10 odsto.

Naš sagovornik pojašnjava da je zloupotreba lekova mnogo češće prisutna kod žena nego kod muškaraca, a da se poslednjih godina sve više beleži kod mlađih ljudi. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2014. godine pokazuju da je u periodu od 12 meseci lekove iz grupe anksiolitika, sedativa i hipnotika uzimalo 22,4 odsto ispitanika iz opšte populacije: 13,9 odsto muškaraca i 30,9 odsto žena. Međutim, dr Samardžić ističe da su rezultati njihovog istraživanja, koje je obuhvatilo više od 500 studenata na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dali alarmantne podatke.

– Dobijeni su u najmanju ruku neočekivani rezultati. Svi očekuju da su studenti medicine manje skloni konzumiranju lekova iz ove grupe, ali podaci su pokazali da je čak 22 odsto studenata i 25 odsto studentkinja uzimalo neki od benzodiazepinskih preparata za potrebe ublažavanja studentskog stresa. Ako se posmatra period od poslednjih 12 meseci – 15,6 odsto svih anketiranih studenata ih je koristilo, a nešto manje od 10 odsto u poslednjih 30 dana. Na osnovu ovih podataka možemo da zaključimo da je korišćenje sedativa široko rasprostranjeno među našom studentskom populacijom – ističe dr Samardžić.

Da je zloupotreba benzodiazepina globalni problem upozorava i docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”. Oni se obično propisuju osobama starije životne dobi, ali nemedicinska upotreba je najveća upravo kod mladih koji imaju od 18 do 25 godina. U našoj zemlji analiza potrošnje ovih lekova pokazuje trend rasta u poslednjih desetak godina.

– Ovi lekovi se često zloupotrebljavaju jer su lako dostupni i efekat ostvaruju brzo. Većina ljudi koja zloupotrebljava anksiolitike prvi put je lekove nabavila besplatno od prijatelja, rođaka ili ih čak dobila na recept od lekara. To što se efekat ovih lekova oseća gotovo trenutno još jedan je od razloga za zloupotrebu. Iako oni zapravo ne leče u pravom smislu reči, trenutno olakšanje simptoma anksioznosti i nesanice čest je razlog zašto ljudi odlučuju da u dužem periodu uzimaju ove lekove i bez konsultacije sa psihijatrom – naglašava dr Stašević Karličić.

Ponavljana primena benzodiazepina, dodaje ona, dovodi do fiziološke zavisnosti i tolerancije, sa apstinencijalnom sindromom, to jest sindromom obustave upotrebe leka kao glavnom manifestacijom naglog prekida uzimanja leka nakon četiri do šest nedelja primene kod čak 30 odsto osoba.

– Ukoliko se zavisnost razvije, važno je obratiti se psihijatru, koji će pacijentu, u zavisnosti od toga o kojem je leku reč, ili započeti postepeno smanjivanje medikamenta ili najpre prebaciti pacijenta na anksiolitik sa manjim potencijalom, a zatim taj postepeno isključiti – dodaje naša sagovornica.

Ne može se sa sigurnošću utvrditi koliko ljudi pogrešno koristi i zloupotrebljava lekove i time se nalazi na granici zavisnosti, kaže dr Samardžić. Jedno od istraživanja u SAD je pokazalo da je lekove mesec dana zloupotrebljavalo 2,5 osoba uzrasta iznad 12 godina, dok su stručnjaci Nemačkog centra za borbu protiv bolesti zavisnosti utvrdili da je oko dva procenta ljudi na Starom kontinentu zavisno od medikamenata.


Komentari11
28944
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milojko
Ne znam u cemu je problem? U celom svrtu anksioznost je u porastu, zasto bi se Srbija razlikovala?
vera
Mislim da je to jedini nacin sto smo preziveli i zivimo jos uvek !Neko drugi ne bi sve to izdrzao i opstao Sve to treba imati u vidu ! U tome nas porediti sa drugim narodima i zemljana je besmisleno kao porediti primanja Nemca ili Svajcarca sa Srbinom! dakle, besmisleno!
Modesty
Лекари радо преписују седативе. Узроке треба тражити у агресивном дејству фармацеутске струке.
Violeta
Dobro smo i zivi sta smo doziveli devedesetih, gubili decu na tudjim ratistima i kao najgore avione nad glavama! Iz posleratne bede i bez posla, polako smo se dizali ali bez lekova za zivce to je tesko islo. Zene kao majke i domacice su podnele najveci teret. Inace, uslovi rada kod nas su tezi nego nekad i ljudima popustaju nervi, jedini spas neki nromazepam...
Felipe
Gospodjo, "tudja ratista" su kada neko ratuje u Afganistanu, Somaliji, Iraku, Siriji ili slicnim mestima. Recimo, nedavno poginuli hrvatski vojnik je uistinu poginuo na tudjem ratistu gde ga je poslala njegova drzava za tudje interese. Rat o kojem govorite se vodio na prostoru SFRJ koja ni po kojem osnovu nije mogla biti "tudje ratiste". Istina je da su zene najvise patile zbog toga ali ne mesajte ovde babe i zabe.
Preporučujem 9
Komentar
Šta ljude najviše u ovoj Srbiji nervira, šta najteže podnose? Nepravdu i korupciju, odsustvo svakog sistemskog rešenja. Zato i piju lekove za smirenje. Jednostavno je. Ova država ne čini ništa i to namerno da uvede bar negde da se nešto pošteno radi i da birokratiju i činovnike nauči poštenju i poštovanju čoveka. Dve godine ne možemo, zato što smo nepošteni, da imamo novi zakon o javnim nabavkama, navikli smo da smo nepošteni i sve kupujemo tajno i to ljude nervira. Pa piju lekove za smirenje!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja