sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:23

Francuskim šefovima sude zbog samoubistva radnika

Sedam rukovodilaca „Frans telekoma” optuženo je za sistematsko psihičko uznemiravanje koje je 2008. i 2009. doprinelo talasu samoubistava i pokušaja samoubistava u njihovoj firmi
Autor: Jelena Kavajasreda, 10.07.2019. u 20:00
​ Бивши кадровски менаџер Оливије Барберо (у средини) стиже у судницу (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Yoan Valat)

Privodi se kraju suđenje nekadašnjim direktorima „Frans telekoma”, koji bi mogli da završe u zatvoru ako se utvrdi njihova odgovornost za talas samoubistava pre deset godina. Tužilaštvo traži da se proglase krivim za psihičko uznemiravanje i da uz pozamašne novčane kazne dobiju i maksimalnu zatvorsku kaznu od godinu dana.

Za mesec dana suđenja čuli su se detalji kako su zaposleni trpeli sistematske mere zastrašivanja koje su imale cilj da ih nateraju na otkaz. Iskusni inženjeri i tehničari premešteni su u kol-centre, nekada i 450 kilometara daleko od porodice. Drugi su bombardovani imejlovima s predlogom da napuste kompaniju i otvore privatan biznis.

Slučaj protiv nekada državnog „Frans telekoma”, koji od 2013. posluje kao internacionalna kompanija „Oranž”, mogao bi da bude prvi u svetu u kojem su menadžeri jedne kompanije proglašeni krivično lično odgovornim za strateško uznemiravanje kako bi se radnici naterali da odu, piše „Gardijan”.

Od 2008. do 2009. godine 35 zaposlenih je izvršilo samoubistvo. Kompanija je već bila privatizovana, u procesu restrukturiranja tokom kojeg su šefovi zacrtali da se oslobode više od petine radne snage – oko 22.000 radnih mesta. Međutim, procedura raskida ugovora, uglavnom potpisanih na neodređeno vreme, bila je duga i zamorna, pa su primenili drugačiju strategiju.

Iz milion stranica sudskih dokumenata saznalo se, između ostalog, da je jedan od optuženih, generalni direktor Didije Lombar na sastanku 2007. godine rekao da će ih „izbaciti na ovaj ili onaj način, kroz prozor ili vrata”. U sudnici u kojoj su sedeli predstavnici sindikata u majicama s natpisom „Kroz prozor ili vrata”, negirao je da je to rekao i poricao je bilo kakvu odgovornost menadžmenta.

„Poslovne transformacije koje se moraju obaviti nisu prijatne, to je prosto tako. Ništa nisam mogao da uradim”, rekao je Lombar.

Protest radnika ispred zgrade „Frans telekoma” u oktobru 2009. godine (Foto: EPA/IAN LANGSDON)

Mnogi od onih koji su izvršili samoubistvo, uključujući ženu koja je pred kolegama skočila s petog sprata, u oproštajnim porukama su naveli da im je kompanija učinila život nepodnošljivim. Vladina istraga je ustanovili da je kompanija ignorisala upozorenja lekara o psihičkom stanju zaposlenih.

Sedmoro tadašnjih rukovodilaca optuženo je da su primenili „toksični menadžerski sistem institucionalnog uznemiravanja” kako bi oterali radnike. Svi su negirali navode optužnice. U fokusu istrage je bilo 19 samoubistva, 12 pokušaja i osam slučajeva teške depresije radnika.

Tokom svedočenja članova porodice, ćerka Remija Luvradua rekla je da samoubistvo njenog oca predstavlja oblik „korporativnog ubistva koje su izvršili njegovi šefovi sprovodeći strateške ciljeve”. Rekla je da je „Frans telekom” uništio očev život, ne ostavljajući mu izlaz. Ubio se nekoliko dana pre njenog 18. rođendana, u svojoj 57. godini.

Slučaj Luvradua, prema opisu advokata, najbolje odslikava nepodnošljivo radno okruženje u firmi. On je napredovao u kompaniji od najniže pozicije ka višim, ali mu je 2006. radno mesto ukinuto. Četiri puta za tri godine je bio prinuđen da promeni poziciju unutar firme, trudeći se svaki put da radi što bolje kako bi izbegao nove premeštaje. Požalio se u pismu šefovima 2009. da problem ima endemske razmere, da se ništa ne preduzima i da samoubistvo ostaje jedino rešenje. Spalio se u aprilu 2011. ispred zgrade u kojoj je radio na periferiji Bordoa. Direktor Lombar je rekao da nikada nije dobio pismo i da je najverovatnije završilo u kadrovskoj službi.

Sin Remija Luvradua rekao je novinarima da nakon ovog procesa „strah mora da pređe na drugu stranu”:

„Ovi ljudi ne smeju više da osećaju da su nedodirljivi da ne bi ovo ponovili i da drugi šefovi u drugim kompanijama nikada to ne urade jer će znati da rizikuju zatvor.”

Udovica Mišela Bigoa, još jednog radnika koji je oduzeo sebi život, posvedočila je da je i njen suprug pisao imejl menadžmentu da iskaže zabrinutost.

Tužilac Fransoaz Beneze rekla je da ne sumnja u to da su direktori znali da će tako velikim kresanjem radnih mesta i premeštajima destabilizovati zaposlene. Uz kaznu zatvora zatražena je i novčana kazna od 75.000 evra. Suđenje se završava sutra, a presuda se očekuje za nekoliko sedmica.


Komentari11
c671f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevan Markovic, Paris
Nadam se da ce sad neki od "1 od 5 miliona" shvatiti realnost i mnogi ostali gde hrle svojom zaslepljenoscu Evropskom Unijom i "zapadnom blagostanju".
Jelena
Ovakvo je stanje i kod nas od kad su nam došle "demokratske" promene iz EU, do nedavno nisam ni znala šta znači reč mobing, ali sam naučila. Na radnom mestu trpimo sve gore maltretiranje, a zarade su nam apsurdne. U koncentracionom logoru su ljudi dobijali hranu ali ne dovoljno za preživljavanje, tako ni naša zarada nije dovoljna za biološko preživljavanje porodice. Ljudi su očajni i naravno da nisu u stanju da podižu decu. Zato je stopa nataliteta najtačniji pokazatelj stanja jednog društva.
Jelena
Zarada koja je nedovoljna za biološku reprodukciju radničke porodice ima isti rezultat kao što je i "sledovanje" koje su dobijali logoraši, a to je, kao što nam je poznato - izumiranje. Ljudi po ceodan rade do poslednjeg atoma snage, nemaju novca ni vremena ni snage za zasnivanje porodice Kada se jedni narodi "potroše" - dovode se drugi, sveži. Tako se sada dovode migranti umesto poluizumrlog evropskog naroda. Robovi su nekada bili skupi pa su vlasnici morali da ih dobro hrane i podižu mlade.
Preporučujem 8
May
Jelena, u redu je da se žalite, ali poređenje sa koncentracionim logorom je krajnje licemjerno, bezobrazno i odličje nepismenog. Znate li šta je koncentracioni logor? Niste nikada vidjeli ni jednu sliku ili gledali film? Sramota i užas vašeg prokletstva.
Preporučujem 3
Ђура
Радници света уједините се!
Odusevljen Mrav
Jooj Evropo mila i draga, zato te volim! Pa kod nas ne odgovaraju ni uz snimak ubistva bahatom voznjom niti uz svedocenje celog sela. A tek u vecim firmama ( i drzavnim i privatnim) - uvek se funkcija docepa najveca fukara i spletkarosi pa onda prave klanove, dovlace "svoje ljude", opterecuju budzet pa se onda vade i dokazuju svaljivanjem dodatnog posla i obaveza na one koji rade. Poltronisanje, namestaljke, eksploatacija, nepravda, mobing - ma nema ovde ni smene a kamoli suda i zatvora.
Polako
Mrave, ne žuri. Presudom ćeš tek biti "oduševljen".
Preporučujem 8
Mam
Mrav, presudom ćeš se tek "oduševiti". Sve što ste napisali je svakodnevna pojava na Zapadu, ali osim otkaza pogođenom radniku i novinskom natpisu, ništa se više ne dogodi.
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja