ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:38
POGLEDI

Marš ludosti

Autor: Boško Jakšićsreda, 03.07.2019. u 18:00

Barbara Tačan u knjizi „Marš ludosti” istražuje četiri slučaja u istoriji kada su vlasti postupale suprotno svom najboljem interesu: Trojanaca koji su dopustili da Grci uz zidine grada postave onog fatalnog konja, rimskih papa koji su omogućili secesiju i nastanak protestantizma, Britanaca koji su izgubili Ameriku i Amerikanaca koji su izgubili rat u Vijetnamu.

Setio sam se istraživanja prateći tenzije u regionu koje nacionalizam pretovaruju na nove generacije. Dokle će vlastodršci svoje zemlje da uključuju u „Marš ludosti” od koga oni mogu da imaju neke kratkoročne dobiti, ali u saldu na duži rok svi su gubitnici? 

Zemlje zapadnog Balkana boluju od neke politički autoimune bolesti: delovi svakog društva ratuju sa drugim „neprijateljskim” delovima socijalnog korpusa uništavajući demokratiju, a pandemija ima neodoljivu potrebu da konflikt seli preko granica. 

I dok se uzroci socijalne fragmentacije regionalnih društava kriju u nedostatku vladavine prava, medijskih sloboda, ekonomske nejednakosti, rastuće neizvesnosti, straha i osećaja socijalne nepravde, pokretačka mašina polarizacije zapadnog Balkana je – nacionalizam. 

„Marš ludosti” učinio je da susedstvo postaje prvi od devet Danteovih krugova pakla. Zapaljiva retorika promenljivim intenzitetom premrežava region. Sintagma o „spoljnim neprijateljima” deluje istrošeno, ali u praksi je efikasan način da vlasti preusmere pažnju sa svojih promašaja na prekogranične „podrivačko-zavereničke delatnosti”. 

Svako je tu svakome kriv i samo je pitanje kada će se aktivirati tempirane bombe bez eksplozivnog punjenja, ali sa razornim socio-psihološkim dejstvom. To što je reč o retoričkim sukobima i razmeni uvreda ne umanjuje opasnost. 

Pratim tenzije koje su se rasplamsale povodom crnogorskog Predloga zakona o slobodi veroispovesti, koji predviđa da će svi verski objekti biti prepoznati kao državna imovina ukoliko verske zajednice ne budu dokazale da su njihovi vlasnici bili pre 1. decembra 1918.

Predsednik Milo Đukanović u intervjuu za N1 podseća da je crnogorska crkva bila autokefalna sve do 1920, dve godine pošto je Crna Gora izgubila suverenitet i bila uključena u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Sva imovina crnogorske crkve pripadala je dotle Kraljevini Crnoj Gori, ali je Srpska pravoslavna crkva posle 1920. uknjižila kao svoju.

Mitropolija crnogorsko-primorska SPC osporava ovu tezu: „Uvidom u arhivski dokument o popisu Državne imovine, tokom trajanja nezavisne države Kraljevine Crne Gore do 1918. godine, jasno se vidi da nijedna pravoslavna, ni rimokatolička crkva, ni džamija nisu bile imovina države”.

Razljućeni patrijarh Irinej, koji vernike poziva da podrže aktuelnu srpsku vlast, sada od njih očekuje da prokunu Đukanovića koji je „gori i od Turaka jer ni Osmanlije nisu otimale imovinu od crkve”.

Sva sila onih koji ne mogu da se pomire sa razlazom „dva oka u glavi”, onih koji žive u iluziji da će Crnogorci uvideti grešku osamostaljenja, ispraviti zabludu i vratiti se majčici Srbiji, odmah je podgoričku vlast, uz medijsko sadejstvo, počela da propušta kroz „toplog zeca”. 

„Crna Gora je klasična srpska država”, neodgovorno izjavljuje generalni sekretar predsednika Srbije. Ivica Dačić vratio se na omiljenu tezu da vlasti u Podgorici pokušavaju da na antisrpskim stavovima grade svoj „navodni politički, državni i međunarodni identitet.” Ministar za inovacije Nenad Popović nije mogao da smisli ništa novo već se vratio na argumente iz devedesetih godina 20. veka: Đukanović je „kriminalac”, u Podgorici vlada „zločinački režim”. Prekinuti diplomatske odnose. 

Stvorene su pretpostavke da jedna sekularna država, Srbija, ulazi u sukob sa drugom sekularnom državom, Crnom Gorom. Zašto svetovne vlasti spor ne prepuste nadležnim duhovnicima? SPC poseduje mnoga znanja i veštine kad je reč o odbrani njene imovine. Ne deluje uopšte tako nezaštićeno da joj je neophodna pomoć države. 

Predsednik Srbije je, kalkulisano obazrivije od svojih najbližih, uputio „molbu” da se u Podgorici ne usvoji Predlog zakona i poručio da treba sačekati i videti šta o tome misli Venecijanska komisija, organ Saveta Evrope.

U Podgorici tumače da je Komisija dala pozitivno mišljenje, dok u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj tvrde da ocena Komisije da imovina ne može da bude oduzeta bez sudske odluke znači da nema saglasnost na jednostrano preknjižavanje imovine verskih zajednica.

Zakon o slobodi ili zakon o pravnom nasilju? Svako je zadržao svoje. Lomiće se koplja da li Crna Gora vraća ono što joj je uzeto, ili je reč o udaru na imovinu srpske crkve, raspravljaće se o tome da li vlasti u Podgorici identitetska pitanja rešavaju dobro ili loše, ali dokle će međudržavne i diplomatske odnose remetiti situacije koje nemaju nikakve veze sa državom? 

Crkveni spor su vlasti na obe strane iskoristile za politizaciju. U Podgorici bi da pomognu autokefalnost crnogorske crkve, a time i identitet države. U Beogradu da se svrstavanjem na stranu SPC vlast predstavi kao verni saveznik i tako isposluje da SPC podrži kosovsku politiku koju je Sveti sinod nedavno tako jasno odbacio. 

Obe strane pokazale su da ne mogu da odole nacionalističkom populizmu koji kod birača treba da stvori utisak da naprednjaci „srpsku stvar” brane uvek i svuda, da vlast u Podgorici neće nikome dopustiti da ugrozi nezavisnost i suverenitet.

Beograd i Podgorica podižu tenziju sa susedima okrećući ih protiv sebe – što nikako ne može da bude najbolji interes ni Srba ni Crnogoraca. Zar to nije uključivanje u „Marš ludosti”? I to otvorenih očiju. 

Sva sreća, građani ih mnogo ne slušaju. Turisti imaju neku svoju pametniju politiku.


Komentari20
30e1d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neveseli
G. Jakšić je uvijek ignorisao činjenice koje mu ne idu u prilog. Tu je šampion. U ovoj priči ne spomenuti Vaseljensku Patrijaršiju i njeno mišljenje, je za osudu. Zašto?! Zato što njemu ne odgovara. Također i ne spomenuti da je i njihov novi "Patrijarh" još i ranije raščinjen, je čist bezobrazluk. Ja ne razumijem ljude koji su toliko negativni prema Srbiji, a žive u njoj.
Vladimir
Crnogorska crkva nikada nije bila autokefalna. Imali su vladike, a jedan od najvećih govorio je i pisao srpski. Valjalo bi da crnogorci "Gorski vjenac" prevedu na crnogorski. Pustite ih da plove svojim putem pa makar bila i imaginacija. Samo neka nadaju put za svoj boljitak. Nama je vala dosta gluvom govoriti i slepom pokazivati. Želim im svako dobro i zbogom bilo.
милутин
Још од Милошевића поред ректората Београдског универзитета стоји монументалан споменик, реплика оног из Подгорице. Црногорски национални симбол, симбол који обједињује све Црногорце без разлике.
Мила
које су то ,,земље западног Балкана’’?
Драган
Које су то земље источног Балкана?
Preporučujem 16
милутин
Још од Милошевића поред ректората Београдског универзитета стоји монументалан споменик, реплика оног из Подгорице. Црногорски национални симбол, симбол који обједињује све Црногорце без разлике.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja