sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Svaki građanin Srbije duguje banci 1.163 evra

Povećanje plata u javnom sektoru dalo vetar u leđa novom zaduživanju – Dugovi za gotovinske zajmove veći nego oni za stambene
Autor: Jovana Rabrenovićutorak, 11.06.2019. u 15:54
(Фото ЕПА/Matthias Balk)

Građani i privreda sve više se zadužuju, a anketa po bankama u prvom tromesečju ove godine koju je tradicionalno uradila Narodna banka Srbije pokazuje da je u ovom periodu bila povećana tražnja za kreditima. Privreda, preduzetnici i građani trenutno duguju 2.372 milijarde dinara, najzaduženija je privreda sa 1.332 milijarde dinara, građani duguju 989 milijardi dinara, a najmanje preduzetnici 50 milijardi dinara, pokazuju podaci Udruženja banaka.

I njihovi poslednji podaci pokazuju da je dug građana za gotovinske zajmove premašio onaj za stambene, jer za keš kredite trenutno duguju 425 milijardi dinara, a za krov nad glavom 411 milijardi dinara.

Ipak, s dugom od 1.163 evra po stanovniku naši građani su najmanje zaduženi u poređenju sa susednim zemljama i onim bivše Jugoslavije.

U slučaju kredita stanovništvu najtraženiji su bili oni za kupovinu nepokretnosti, oni za nabavku trajnih potrošnih dobara, a na trećem mestu su oni za refinansiranje postojećih obaveza. Kompanije, s druge strane, traže zajmove za finansiranje obrtnih sredstava, kao i kapitalnih investicija. U pomenutom periodu najviše su se zaduživala mala i srednja preduzeća.

– Banke očekuju da standardi po kojima će se odobravati krediti stanovništvu u drugom tromesečju budu ublaženi za gotovo sve vrste kredita. Izuzetak su devizno indeksirani gotovinski krediti i oni za refinansiranje, ali oni imaju malo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu – kažu u centralnoj banci.

Rezultati ankete pokazuju da su kamate za kredite građanima, kao i prateći troškovi kredita smanjeni. S druge strane, banke su smanjile maksimalnu ročnost kredita stanovništvu. One očekuju da će se kamate, ili kako to oni kažu cenovni uslovi kredita, dodatno ublažiti što je posledica jake konkurencije u bankarskom sektoru.

U tome što se građani sve više zadužuju nema ništa čudno, jer plate rastu, od početka godine povećane su u javnom sektoru što je dalo vetar u leđa novom zaduživanju.

Što se tiče privrede, rezultati ankete pokazuju da su banke produžile rokove otplate i blago povećale maksimalne iznose kredita preduzećima. Pored toga, kod dinarskih kredita kamatne marže su se smanjile, ali su se provizije i naknade blago povećale, dok je kod deviznih i devizno indeksiranih kredita zabeleženo suprotno – blago povećanje kamatnih marži i smanjenje pratećih troškova.

Banke ne očekuju da će se uslovi po kojima će odobravati dinarske kredite privredi tokom drugog kvartala promeniti. S druge strane, kod deviznih i devizno indeksiranih kredita očekuju ublažavanje u pogledu sredstava obezbeđenja, uz blago povećanje kamata, pri čemu će se to najviše odnositi na mala i srednja preduzeća.

Interesantno je da bankari kažu da su kompanije u prvom kvartalu godine prvenstveno tražile devizne i devizno indeksirane kredite. Oni očekuju da će se i narednih meseci nastaviti rast tražnje privrede za kreditima, najviše će ih tražiti mala i srednja preduzeća, a zatim i velika i poljoprivrednici.

Rezultati ankete pokazuju da banke očekuju da će u drugom kvartalu konkurencija doprineti ublažavanju kreditnih standarda i privredi i stanovništvu. Pored toga, banke očekuju dalji rast tražnje za kreditima od strane oba sektora, koji će biti motivisan sličnim potrebama. Prema oceni banaka, veća konkurencija u bankarskom sektoru uticaće na ublažavanje kreditnih standarda privredi, a tome će doprinositi i pozitivna očekivanja banaka u pogledu opšte ekonomske situacije, a u manjoj meri i veća spremnost na preuzimanje rizika.


Komentari4
20205
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pademinaum
Pitanje je koliko Srbija duguje gradjanima i sta moze da ucini za njih ? Dali smo sve,samodoprinose,zajmove za razvoj, zivote u ratovima ?!
Gradjanin Srbije
Ni ja nista ne dugujem bankama. Sve dugove koje je drzava napravila u moje ime ne priznajem.
Srbin Srbinovic
Zivim van Srbije oko 46 godine. Davao sam raznu pomoc i donacije kada god sam mogao i koliko sam mogao.Uglavnom za lekove, poplave i razne operacije. Nisam nikada bio ni na jednom spisku prilikom prodaja kojekakvih stvari sto je vlada Srbije radila pa posle delila stanovnistvu. Molim da moje ime jasno i glasno izuzmete sa ovog vaseg spiska. Ja ne dugujem Srbiji nista i ne zelim da budem u grupi koja po vama duguje drzavi novac.
Ovdasnja
Poštovani gospodine Srbinoviću, naslov glasi "Сваки грађанин Србије дугује банци 1.163 евра", a u samom članku jasno piše da su ovo privatni dugovi građana komercijalnim bankama, a ne nekakav dug državi Srbiji. Spomenuta cifra je prosek koji se dobija kada se ukupni dug bankama podeli sa ukupnim brojem stanovnika. Neko duguje milion, neko 10 000 evra, a neko ništa, što je u proseku 1 163 evra. Ako nemate dug prema banci, ponavljam, ne prema državi, ovo se ne odnosi na Vas. Zato apsolutno nema potrebe za tim tonom komentara i ne vidim kako ste iz članka mogli da zaključite nečiju nameru da naplati nešto od Vas.
Preporučujem 36

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja