уторак, 18.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:02

Погонска снага гаса и нафте у геополитици

Аутор: Митар Михаљицапонедељак, 10.02.2020. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Природни стратешки ресурси, као што су гас и нафта (уз друге енергетске ресурсе помоћу којих се добија електрична енергија), имају велики значај за сваку земљу и за глобалну економију. Они чине покретачку снагу и крвоток сваке економије. Више силе нису биле једнако дарежљиве према свим земљама у погледу богатства у нафти и гасу. А за неке је то богатство било проклетство. Притом, земље које су најбогатије нафтом (Венецуела, Саудијска Арабија, Ирак, Иран) и гасом (Иран, Катар, Ирак, Русија) биле су мање или више изван токова зреле индустријске револуције и њених цивилизацијских достигнућа. Нафта, гаса и други енергетски ресурси добијају на значају тек у индустријској револуцији.

Индустријски развијене земље у првој половини 20. века (САД и Енглеска) нису имале довољне резерве нафте и гаса. Почетком 20. века најпре је енглеска компанија почела истраживања и експлоатацију нафте на Средњем истоку. Потом су се и компаније САД интензивније укључиле у експлоатацију резерви нафте у том подручју. У тој експлоатацији и да би себи омогућиле приступ новим резервама нафте и гаса, САД се нису устручавале да користе тврду моћ. Председник САД 1980. године Џими Картер каже „Сваки покушај било које стране силе да постигне контролу Персијског залива сматраће се као напад на виталне интересе САД. И сваки такав напад биће онемогућен свим средствима, укључујући и војну силу.”

Последњи бруталан покушај САД у осигурању резерви нафте и гаса оличен је у нападу на Ирак 2003. године и убиству Садама Хусеина под лажним изговором. Међутим, САД су користиле и суптилније начине да би задржале монопол на Средњем истоку и у области Персијског залива. Оне су најпре 1973. године Саудијској Арабији, а потом и другим земљама Персијског залива понудиле војну безбедност уз замену за приступ њиховим ресурсима, али тако да куповином оружја из САД те земље на свом тлу штите америчке и „своје” интересе. САД су успеле да придобију Саудијску Арабију и земље ОПЕК-а да се цена нафте и гаса обрачунава у доларима како би приликом куповине избегле проблем курсних разлика и принудиле друге земље да купују доларе када купују нафту и гас. САД су ту позицију долара учврстиле и у међународној банкарској мрежи за платне трансакције SWIFT почев од 1979, што је свим државама и компанијама везало руке у трговини нафтом и гасом и другим кључним робама.

Захваљујући револуцији у добијању нафте и гаса из уљних шкриљаца путем „крековања” САД су избиле на прво место у свету по производњи гаса и нафте. То је довело до смањеног ангажовања САД на Средњем истоку и до озбиљне релаксације у борби за нафту и гас на том подручју. Свакако, остао је проблем сукоба САД са Ираном. Али се ту ради о другој врсти сукоба након доласка на власт ајатолаха Руколаха Хомеинија 1979. и стварања теократске државе и јачања политичког ислама.

Погонска снага гаса и нафте у геополитици није много смањена релаксацијом односа на Средњем истоку. То показују веома жестоки сукоби између САД и Немачке око изградње „Северног тока 2”. Немачка је вероватно неопрезно одлучила да до 2030. угаси последњу нуклеарну електрану и све електране на угаљ. У вези с тим, она није имала други избор осим да се ослони на Русију да би одржала снажан раст своје економије. Русија поседује 25 одсто светских резерви гаса, и кад је реч о количини и цени гаса нема конкуренте. Несумњиво је да се изградњом „Северног тока 2” забија велики клин у односе САД и Немачке. То ће вероватно у будућности довести до ризичне геополитичке динамике не само у односима САД и Немачке, него и у односима САД и НАТО-а, Европске уније и НАТО-а, односима унутар ЕУ, као у односима свих њих са Русијом, што ће се одразити на глобалну геополитику. Сигурно је да се САД неће лако помирити са завршетком „Северног тока 2”. Оне су у децембру 2019. године усвојиле чудан Закон о заштитити европске енергетске сигурности по коме ће „бранити” интересе ЕУ на тај начин што ће осујетити завршетак и рад „Северног тока 2”. САД су већ успеле путем санкција да за годину дана успоре завршетак тог гасовода, што је довољно да се припреме друге мере кажњавања ЕУ (Немачке) и Русије. Примарни циљ САД у том „гасном рату” јесте да осигурају тржиште ЕУ за вишак свог течног гаса (ЛНГ), који је 30 одсто скупљи од руског. Притом, Доналд Трамп или ратоборни кругови у САД настојаће да сузбију снажно економско повезивање ЕУ са Русијом и њену енергетску зависност од Русије, те да ставе на пробу спремност НАТО-а да брани америчке интересе у Европи. И управо када је постало вероватно да ће погонска снага нафте у геополитици ослабити због коришћења обновљивих извора енергије и знатне замене погонског горива у електричним возилима путем батерија – на хоризонту се појављују сукоби око литијума као главног елемента у производњи батерија. Кина и кинеске фирме већ контролишу 50 одсто глобалне производње литијума и 60 одсто производње батерија за електрична возила, при чему знатне количине литијума добијају из својих рудника у Аустралији, Чилеу и Боливији, а по Монроовој доктрини Чиле и Боливија се налазе у сфери интереса САД. Никад краја новим сукобима.

Др економских наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари2
ae2da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tehnicke nauke
1.Americki nafta i gas se ne dobijaju iz uljnih skriljaca (shale oil i oil shale na engleskom nisu jedno te isto), a "krekovanje" je daleko siri pojam od "frekinga" (hidraulic fracturing). Frekinga se ne gade ni Rusija i Kina, mada se to uvek zaboravlja. 2.Americki LNG je definitivno skuplji od ruskog gasa dopremljenog gasovodima, ali diverzifikacija snabdevanja gasom omogucava kupcima da ne budu 100% zavisni od jednog snabdevaca (sto Rusi definitivno znaju da iskoriste).
Бранислав Станојловић
Најкориснија последица пада потражње нафте би било финансијско сакаћење подржавалаца тероризма.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља