уторак, 18.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:18

Европска енергетска заједница покреће спор против Србије

Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице, јуче је рекао да према подацима из 2018. у термоелектрани „Никола Тесла” Обреновац емисије гасова превазилазе планиране 4,7 пута, а у „Костолцу” 14 пута
Аутор: Маријана Авакумовићсубота, 18.01.2020. у 21:00
Термоелектране ЕПС-а су по количини испуштања сумпор-диоксида међу рекордерима у Европи (Фото А. Васиљевић)

Тек када је наша земља доспела на врх листе земаља са лошим квалитетом ваздуха, почели су да се траже кривци за небригу о заштити животне средине. Испоставило се да је Електропривреда Србије далеко највећи загађивач, иако ово предузеће тврди да је уложило 400 милиона евра у унапређење квалитета ваздуха, воде и земљишта током последњих 15 година. То очигледно није било довољно, што су указивале анализе и извештаји Фискалног савета и Државне ревизорске институције. На њихова алармантна упозорења нико није реаговао.

Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице (ЕЗ), рекао је јуче да према подацима из 2018.  у термоелектрани „Никола Тесла” Обреновац емисије гасова превазилазе планиране 4,7 пута, а у „Костолцу” 14 пута.

Секретаријат ЕЗ покренуо је јуче прелиминарну процедуру против Србије због непотпуне примене Директиве о великим ложиштима која се односи на поштовање одређених граница за емисије штетних гасова, која је ступила на снагу 1. јануара 2018. године са циљем да пружи Србији могућност да у року од два месеца реагује на наводе да не поштује закон и „дозволи секретаријату да установи пуну позадину тог случаја”.

Он је  рекао да у термоелектране треба уградити филтере.

– У термоелектрани „Костолац” уграђен је филтер за одсумпоравање 2017. али подаци за 2018. говоре да се емисије нису смањиле. То нам није разумљиво, рекао је Копач и додао да њихове процене из 2013. говоре да су неопходне инвестиције од 640 милиона евра.

Фискални савет у „Анализи пословања и препорука за реформу и повећање инвестиција ЕПС-а” скреће пажњу да  је рок за усклађивање рада ЕПС-ових термоелектрана са одредбама Закона о интегрисаној контроли и спречавању загађивања био до 2015. До тада је ЕПС у пројекте за заштиту животне средине требало да уложи укупно 1,2 милијарде евра. Међутим, до 2018. је уложено око 400 милиона евра или трећина планираног.  Приметан напредак остварен је само у смањењу годишњих емисија суспендованих честица (око шест  пута), премда и даље постоје постројења код којих њихова концентрација у димним гасовима премашује законски прописану границу.

– Према последњим доступним подацима, сва ЕПС-ова постројења и даље крше националне и ЕУ прописе који се односе на заштиту ваздуха. Највећи део инвестиција

ЕПС-а за смањење загађивања ваздуха у претходних десетак година био је усмерен  у изградњу и реконструкцију електрофилтера за смањење емисија суспендованих честица. Нa овом пољу постигнути су солидни резултати, будући да је њихова концентрација у димним гасовима у 2018. код већине постројења била испод или веома близу граничне вредности емисије (ГВЕ) од 50 mg/Nm3. Као највећи проблем остале су недозвољено високе концентрације сумпор-диоксида у димним гасовима, које су према подацима за 2018. у ТЕ Костолац (ТЕ-КО) просечно биле десетак пута веће од ГВЕ (која износи 400 mg/Nm3), у ТЕНТ-у приближно пет пута, а у ТЕ Колубара око три пута. Ови алармантни резултати произилазе из чињенице да у 2018. ниједна ЕПС-ова термоелектрана још увек није имала

потпуно функционално постројење за одсумпоравање димних гасова. Имајући у виду да је у међувремену напокон завршена изградња првог таквог постројења у Србији (у ТЕ-КО блок

Б), у 2019. могао би се очекивати први конкретан корак ка смањењу загађења ваздуха овим полутантом – наводи Фискални савет.

Према оцени овог независног тела у 2018. ниједна ЕПС-ова термоелектрана није била усклађена с новим прописима, што значи да су у наредном периоду потребне додатне мере за смањење емисија азотних оксида практично на свим термоенергетским блоковима.

– ЕПС-ове термоелектране су по испуштању сумпор-диоксида у ваздух међу негативним рекордерима у Европи. ЕПС-ова постројења на годишњем нивоу испуштају више сумпор-диоксида од свих термоелектрана које користе

лигнит у ЕУ заједно (преко 370.000 тона наспрам око 330.000 тона). Овај податак делује још поразније кад се зна да су ЕПС-ови производни капацитети и остварена

производња електричне енергије приближно десетоструко мањи – наводи Фискални савет, који указује да је испуштање сумпор-диоксида из  ЕПС-ових термоелектрана од 10 до 15 пута веће од просечног термоенергетског постројења у ЕУ.

Ако се посматра само Србија, процењени економски губици услед загађења ваздуха из термоенергетског сектора (ЕПС-ове и термоелектране у земљама региона) крећу се између 890 милиона евра и 1,7 милијарди евра годишње, наводи Фискални савет уз објашњење да се то односи на директне и индиректне трошкове (здравствено осигурање, изостанци са посла).

Да се не улаже довољно у заштиту животне средине указала је и Државна ревизорска институција која је у децембру објавила извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање индустријским отпадом” у коме се каже да је током  2018. произведено 11,6 милиона тона отпада од чега се девет милиона тона односи на индустријски отпад. Око 80 одсто произведеног индустријског отпада у Србији остаје на локацији самог произвођача. Додатни проблем представља и опасни отпад од око 90.000 тона који највећим делом потиче из индустрије. Код ЕПС-а као највећег произвођача индустријског отпада у Србији уочено је неправилно третирање тог отпада.

 – Ревизијом смо утврдили да ЕПС није поступио по главном пројекту санације затварања и рекултивације депоније пепела и шљаке средње костолачко острво јер депонија није

затворена до јула  како је предвиђено главним пројектом, па долази до развејавања пепела у околна насеља као и до емисије загађујућих материја са депонија пепела што представља ризик по животну средину и здравље људи –наведено је у извештају.

ДРИ указује да је у 2018. ЕПС произвео 7,5 милиона тона отпада – пепела, од чега се чак седам милиона тона, односно 93 одсто односи на пепео у термоелектранама у Обреновцу и Костолцу. У претходне три године термоелектране ЕПС-а су произвеле 20,73 милиона тона пепела, а укупно је

продато за потребе цементара и циглана 525.000 тона, што је 2,5 одсто.

Акционим планом 2010–2014, као саставним делом Стратегије управљања отпадом предвиђено је искоришћавање „летећег пепела” из термоелектрана за изградњу путева, грађевинарство и индустрију грађевинског материјала, али тај циљ, по налазима ревизора, није реализован. Утврђено је да је од предвиђене донације пепела Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у количини од 3.630 тона за изградњу путева реализовано свега 73 тоне пепела, па је уместо те сировине набављана друга, што је утицало на трошкове изградње. Државни ревизори су утврдили да укупни трошкови депоновања пепела ЕПС-а у периоду 2016–2018. године износе 9,4 милијарде динара.


Коментари17
ee6d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ismail
Kod nas se vodi borba protiv hidroelektrana, stručnjaci ekologije, univerzitetski stručnjaci. Šta sad hoće ti evropljani.
sloba car
Da li ekspesno preporučuju i podržavaju Južni tok, koji bi bitno smanjio zagađenja? Kad su ga već ukočili i povećali zagađenje. Ako nemaš obraza i sramote, sve je moguće.
Maja Medić
Hvala im što su konačno primetili probleme u našem elektrosistemu - valjda će se setiti da je vreme da plate štetu koju su nam napravili bombardovanjem, razaranjem privrede sankcijama, zabranom Južnog toka, da ne pominjemo štetu od I i II svetskog rata...
Petar NS
Cilj je da se cena struje poveca kao preduslov za: 1. Otvaranje trzista Srbije, 2. Prodaja EPS-a. Druga stvar koju zelim da istaknem je da ovo trenutno zagadjenje vazduha u BG i NS nema veze sa Obrenovcom a pogotovo nema veze sa Kostolcom. Jeste vazduh je sigurno zagadjen za stanovnike tih mesta, i sigurno da stetimo planeti zemlji, ali nikako to zagadjenje ne dolazi do BG. To bi morao da donese neki vetar kojeg nema, a kada imamo vetra nemamo zagadjenja. Razne interesne grupe koriste maglu...
Nemanja
Највећи проблем је што нема киша. Нема шта да покупи честице из ваздуха. Још страшније је шта ће бити на пролеће и лето. Акумулације су празнили због производње струје, а ако нема кише и снега неће имати ни воде за пиће. Кока кола ће опет да поентира :)
Препоручујем 1
Мр Радомир Шћепановић
Sta je poneta price?Da Srbiji prodaju vetro-parkove ili atomske centrale?Ili da Srbija uvozi struju?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља