четвртак, 23.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:22
ФЕНОМЕНИ: НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ

Лепе жеље на много начина

Папирне честитке биле су у моди од педесетих година до изума мобилних телефона, па су тако и обични грађани и државници поштом размењивали најлепше жеље
Аутор: Драгољуб Стевановићпетак, 10.01.2020. у 15:47
Честитка из Цејлона (Честитке из збирке Архива Југославије)

У Југославији је прослава Нове године посебан значај почела да добија тек после Другог светског рата, и то да би се сузбио значај Божића, који је велики део хришћанског становништва с ових простора славио.

– Пажња је усмеравана на до тада мање прослављану и религиозно непопуларну Нову годину како би се избегла подвојеност становништва различитих вероисповести и створио осећај припадности једној заједници – каже Ана Панић, виша кустоскиња музејског фонда у Музеју Југославије.

Прва честитка Јосипу Брозу стигла из Лондона

У овој установи и Архиву Југославије чувају се честитке које су нашој држави пристизале из различитих делова света. Посебно су занимљиве оне које је Јосип Броз Тито примао и слао од 1945. до 1980. године. Оне представљају праву малу историју жеља друге половине прошлог века и од заборава чувају једну епоху.

Својевремено је у Музеју Југославије одржана и изложба 19 репрезентативних честитки великог формата које, поред лепих жеља упућених председнику Југославије, садрже оригиналне цртеже, аквареле и графике еминентних југословенских уметника: Пеђе Милосављевића, Ивана Радовића, Мерсада Бербера, Душана Џамоње, Лазара Вујаклије, Отона Глихе, Исмета Мујезиновића и других.

Честитка Фидела Кастра за Нову 1979. годину

У Mузеју се, по речима наше саговорнице, чувају и телеграми и официјелне честитке председника многих земаља света, с њиховим потписима, попут оних Жаклине и Џона Кенедија, Џимија Картера, Линдона Џонсона, Леонида Брежњева, Фидела Кастра, Жоржа Помпидуа, Сандра Пертинија, Елене и Николаја Чаушескуа, Идија Амина, Нехруа, Насера, Хо Ши Мина, папе Јована Павла Другог, патријарха српског Германа, као и разних царских и краљевских породица, али и Титових личних пријатеља, познатих стваралаца из света филма, уметности и науке. Међу њима су били Павле Савић, Стеван Христић, Антун Аугустинчић, Крсто Хегедушић.

– Посебан куриозитет су оригинални рукописи које је Тито слао Стаљину, Черчилу и Рузвелту честитајући им нову 1945. годину, али и честитке којима је одговарао страним државницима, а за које су мотиви и текст брижљиво бирани. О томе је водио рачуна Протокол председника републике. Посебну целину чине честитке обичних, анонимних људи и разних организација и колектива, распоређене хронолошки: од оних скромних црно-белих из педесетих, преко честики са мотивима цвећа и мира у свету шездесетих, до луксузних, светлуцавих, рађених на свили и са 3Д ефектима седамдесетих година 20. века – наводи наша саговорница.

Жорж Помпиду

Један од симбола Нове године је Деда Мраз. Ана Панић истиче да је код нас овај појам етимолошки близак руском Дед Мороз (у енглеском се користи назив Father Christmas) и не треба га мешати са термином Santa Claus, од којег је много старији. Деда Мраз води порекло још из паганских времена, када је обичај био да се један старији припадник заједнице обуче у зелену дугу хаљину, обрубљену крзном, и као Краљ зиме иде од куће до куће. Иако није био ни у каквој вези са децом ни давањем поклона, симболисао је доношење нечег доброг. После освајања Викинга, који су му приписали особине свог бога Одина, постаје дебео, са седом брадом и способношћу да зна да ли су људи били добри или лоши те године.

Из Канаде и Калифорније

С друге стране, Santa Claus, дедица који живи на Северном полу, путује својом летећом кочијом с ирвасима и дели деци поклоне улазећи кроз димњак, настао је као американизација холандске митске личности Sinterklaas, базиране на Светом Николи, епископу из 4. века, обученом у црвену епископску одежду, познатом по даривању сиромашних.

– Обичај слања новогодишњих честитки такође је пагански. Потиче још из древне Кине, где су жеље за добрим здрављем размењиване током пролећног фестивала, односно прославе кинеске Нове године, а новогодишњим графикама украшавани домови. У старом Египту, лепе жеље су преношене свицима од папируса, а у Европи се честитке појављују почетком 15. века у техници дрвореза на ручно рађеном папиру. Прва штампана честитка настала је 1843. године по наруџбини сера Хенрија Кола, првог директора Музеја Викторије и Алберта у Лондону. Истих година настају и прве официјелне честитке које шаље британска краљевска породица, почев од краљице Викторије – каже Ана Панић.

Техничким напретком, изумом литографије и развојем поштанског система, честитке су постале доступне свима као уобичајен начин исказивања лепих жеља, не само за новогодишње и божићне празнике, већ и другим пригодама.

Из Кине (лево), Јапана и Бурме (десно)

Кинези славе у фебруару, Јермени у марту

На Тајланду се Нова година слави седам дана, у Кини две недеље, и то у фебруару. У најмногољуднијој земљи света за овај празник се везује велики број обичаја и сујеверја. На пример, све посуде са пиринчем морају бити пуне, како не би призвали сиромаштво, а забрањено је и прекидање кувања, да глад не би закуцала на врата. Муслимани Нову годину, која је 11 дана краћа од грегоријанске, прослављају тихо, углавном у молитви и са породицом, док Јевреји широм света славе Рош Хашану која пада у септембру, као и Етиопљани, а јерменска пада 21. марта. Будисти на Тибету је дочекују између јануара и фебруара, а уместо забаве одлазе рано на спавање како би пре Сунца били будни и одали пошту боговима.


Коментари0
41e4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља