уторак, 18.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:18
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Поверење у вези

Људи остају у везама не зато што су дали реч или што су дужни да остану, већ због тога што се у њима осећају добро, дакле оно што подржава дуговечност везе или брака јесте међусобно неговање партнера
понедељак, 23.12.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Сваки човек има потребу за сигурношћу која је у великој мери заснована на сталности и предвидљивости понашања људи и постојаности света у коме живи. То се првенствено односи на онај део света који окружује ту особу, као и на оне људе које је изабрала да уведе у свој интимни круг, у своју „зону сигурности и удобности”. Када се неко понаша на одређени начин, особа очекује да ће се тај понашати на исти такав начин и у будућности. Тако тај други постаје особи предвидљив, на основу чега она с њим гради однос за који верује да ће бити трајан.

Када је будућност у питању ми не можемо сасвим тачно знати како ће се неко понашати у будућности, али зато можемо веровати да ће се понашати као што се до сада понашао. Управо због тога корен речи „поверење” јесте реч „вера”, то јест „веровање”. Када верујемо људима, ми имамо доживљај да живимо у свету који је непромењив и стабилан и зато се осећамо сигурно.

Већина људи сматра да тај други треба да заслужи њихово поверење, што једноставно значи да другу особу треба упознати, видети како реагује у различитим ситуацијама, да би могли закључити да ли је она достојна њиховог поверења. Речи које би се могле односити на овај процес, као „про-вера-вање” и „веро-достојност”, такође имају у корену реч „вера”.

Иако је узајамно поверење темељ различитих међуљудских односа, оно је, из описаних разлога, и темељ сваке љубавне везе. Од његове чврстине зависиће и судбина везе. Особа која је у љубавној вези имаће доживљај сигурности ако потврдно одговори на бројна питања као што су: Да ли ме заиста воли? Да ли ће ме волети и у будућности? Да ли ће ме волети и када ме буде заиста добро упозна?

Терет прошлости

Да би неко поверовао да га партнер заиста воли, он у тај однос мора донети закључак из своје прошлости да је он, такав какав је, вредан љубави. Људи који су у садашњи однос донели из своје прошлости закључак да такви какви су не заслужују да буду вољени, имају, сасвим разумљиво, тешкоћу да схвате да их партнер заиста воли. Ако и прихвате да их партнер воли, плаше се да ће ту љубав изгубити када их партнер довољно упозна. Они заправо не верују да њихова љубавна веза може трајати. Ако воле партнера, појављује се страх од губитка његове љубави који се често испољава као љубомора.

Заљубљени млади људи често раскид везе доживљавају веома трауматично, као одбацивање, као доказ да нису довољно вредна људска бића. Како би спречили понављање трауматичног искуства у новим везама, они се у њима држе на емотивној дистанци, покушавајући да предупреде и умање емотивну повреду коју ишчекују и које се плаше. Другим речима они немају поверења да ће љубавна веза трајати и да их партнер неће напустити.

У оним везама у којима постоји велика разлика у социјалном статусу или богатству, партнер вишег статуса може бити неповерљив зато што не зна колико је други партнер са њим зато што га воли, а колико је из користољубља. Такође у везама у којима постоји веома велика разлика у годинама између две особе у вези, старији партнер може сумњати у трајност везе када замисли како би она могла изгледати за деценију или две.

Дистанцирање и контрола

Постоје два начина понашања који показују да партнер нема поверење у другог партнера: дистанцирање и контрола. Они који се дистанцирају на тај начин праве неку врсту емотивног „штита” који их брани од очекиване трауме остављености. Они који контролишу партнера покушавају да га натерају да се понаша на онај начин који код њих смањује неповерење и сумњу. Тако на пример, љубоморна особа покушава да натера партнера да се понаша на онај начин који код ње не побуђује осећање љубоморе. Када партнер пружа отпор контроли, особа је појачава, што на крају прелази у насиље.

Успостављање међусобног поверења у везама је узајаман процес. Како је свака веза заснована на психолошком уговору двоје људи, њиме треба обухватити и међусобно поверење. Без обзира на тренутна осећања, нико не може гарантовати да ће доживотно остати у вези, нити такву гаранцију може захтевати од партнера. Важно је знати да људи остају у везама не зато што су дали реч или што су дужни да остану, већ због тога што се у њима осећају добро. Оно што подржава дуговечност везе или брака јесте међусобно неговање партнера.


Коментари5
7b4f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Strastvena ljubavna veza ima samo psiholosku dimenziju, dok u bracnoj vezi partneri, osim sto se vole, moraju se pridrzavati moralnih i socioloskih principa na kojima se zasniva njihovo uzajamno poverenje.Sa ljubavlju,verom i nadom ostvariva je dobra bracna veza. Ljubav i postovanje idu zajedno.Stvari postaju kompleksnije u porodicnom miljeu. Roditelji moraju negovati bracnu i porodicnu vezu kako bi uvek mogli savesno i iskreno pogledati svoju decu u oci.P.S. U odrzivom braku sam vec 50 godina.
Ljubav je bezuslovna, veze nisu
"када замисли како би ONA могла изгледати за деценију или две" e ovo si dobro napisao (misleci na vezu), verovatno slucajnom igrom reci, ukazao si na njen (partnerkin) pretpostavljeni izgled za deceniju ili dve - BITAN i cesto ZANEMAREN faktor, nezavisno od razlike u godinama izmedju uvezanih. p.s. potpuno nebitno sto sam izvadio iz konteksta :) bitno je da ima osnova tvrdnja
Mića
Nastavak, ako jedan u vezi krši ono vera, on se ljuti, sve pršti, "pa ti meni ne veruješ" i sl. Posle drugi, miri se trenutno sa situacijom i sam sebi kaže "možda nisam u pravu" a u stvarnosti jes u pravu itd. Teško je naći skladnu vezu, brak.
Mića
Uvaženi profesore, ja mislim da u ovom vremenu, dosta partnera ulazi u vezu iz koristoljublja, a tu prednjače žene. Ako je muškarac voli, normalno je da bude pomalo ljubomoran, ako nije on je i ne voli, sa druge strane ljubomora zavisi, da li onaj drugi radi nešto što ne bi trebalo, pa je ovaj drugi ljubomoran i kada dodje do rasprave, ko nije prekršio ono" vera" neće mu biti u nekoj većoj meri problem, što mu je drugi nešto rekao, vezano za njegovo ponašanje. Ako jedan od njih krši onu veru
Goran
Najveca budalastina je opravdavanje ljubomore. Bolestina.
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља