четвртак, 23.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:15

Заточеници раскола

Аутор: Радош Бајићнедеља, 01.12.2019. у 18:00
(Душан Лудвиг)

Кад смо 2012. године у Крагујевцу и околини снимали телевизијску серију „Равна гора” сељаци из брдовитог гледићког села Аџине Ливаде негодовали су што серију у којој се појављује Дража снимамо у њиховом атару. Једног дана док смо снимали сцене са сада покојним Небојшом Глоговцем – ратоборно и свађалачки су упали на наш сет и запретили да ће нам бомбама разнети камионе и технику уколико иједан члан наше екипе стане ногом на њихова имања. А на неких пар километара низ Гледић према Краљеву – друга прича.

Домаћин и кафеџија Зоран Тијанић из истоименог села три дана нас је гостио и нуткао с молбом да неке секвенце снимимо на територији његовог села. По могућству – баш са Дражом. Он, чланови његове породице и комшије водили су нас по забитима, утринама и вододеринама којима пролазе само дивље звери и убеђивали да би било најбоље да баш ту снимимо пуковника Михаиловића и његов брзи одред који се априла 1941, године, одбивши да се преда и положи оружје немачком окупатору, повлачио кроз источну Босну према Србији. Преко плаховите Дрине, све до Равне горе која ће постати митско ходочасно место отпора српског народа.

Слично су се понашали и сељаци из села Љубичевац, Страгаре, Доње и Горње Грбице, из Борача и Десимировца – лепог разуђеног шумадијског села недалеко од Крагујевца на путу према Тополи.

Памтим дирљиве сусрете с мештанима тих села који су глумцима и многобројној екипи износили из својих кућа со и хлеб, сир, кајмак, суво месо… Нудили су и понеку чашицу којој иначе за време рада и битке за сваки кадар нема места у мојој екипи. Јер  у нашим околностима снимање филма или серије најчешће је равно одсудној исцрпљујућој борби – да се скромним и недовољним средствима сними оно што је замишљено. Тим пре кад је реч о епохи Другог светског рата… Одавно је он завршио, али се –како видимо ових дана – и даље води у Србији. На свим фронтовима.

Епској међусрпској мржњи никако да дође крај. Чини се да кости партизана и војника Југословенске војске у отаџбини или, да удовољим онима који ту реч изједначују са издајом, четника – ратују и дан-данас. Ненадано, битка која има обрисе драме са трагикомичним заплетом распламсала се ових дана баш у поменутом Десимировцу. „Једногласна одлука одборника крагујевачке скупштине да улица у приградском насељу Десимировац понесе име генерала Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини, продрмала је успавану политичку сцену у Крагујевцу. Сви одборници СПС-а гласали су за овај назив улице, али после критике СУБНОР-а, председник локалних социјалиста јавно се извинио антифашистима и левичарима. После најаве социјалиста да ће скинути табле са називом улице чим буду постављене, монархисти тврде да ће својим телима бранити Дражину улицу.„ Тако је то изгледало по једном од цитата са лица места који су ових дана преплавили медијску сцену у Србији.

Дакле, нови рат је на видику? Борачка организација Субнор којој нико не спори право да негује тековине Народноослободилачке борбе, која што смо даље од Другог светског рата има све више бораца и чланова у својим редовима(?) – поново је постала савест читавог друштва. Поново је стала у одбрану револуционарних постулата сопствене идеологије и показала да не поштује легитимне одлуке српских правосудних органа? Или су заборавили да су Драгољубу – Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини правоснажном судском одлуком враћана сва људска и грађанска права, а пресуда преког комунистичког суда из 1945. године проглашена ништавом. Нисам држао свећу па да знам, али пустимо мало машти на вољу? Слутим да је мом дугогодишњем пријатељу председнику Социјалистичке партије Србије Ивици Дачићу упућена дипломатским речником речено нота, то јест демарш у виду протестног писма, с питањем: Шта раде ови твоји у Крагујевцу? Иду избори, ако овако наставите да се понашате нећете добити ниједан наш глас…? Свакако, допуштам себи да мало импровизујем – али, чврсто верујем да импровизација није далеко од истине?

Какву је то клетву ђаво бацио међу Србе? Нисмо ми једини народ који се у ратовима који су иза нас клао међу собом? Сличне националне трагедије са проливањем братске крви догодиле су се и у Француској, Шпанији, Мађарској, Грчкој, Италији… готово у свакој европској земљи. Разлика је само у томе што су ти народи у цивилизованом процесу националног помирења окренули лист, што су реципрочно опростили једни другима и одали пошту свим страдалницима у међусобним сукобима који су однели на стотине хиљада живота. А ми? Ми остајемо заточеници једног од најцрњих и најгорих периода у нашој националној историји.

Не видим разлог због кога би се сељанима Десимировца оспорило право да један свој сокак назову именом ђенерала Михаиловића? Хоћемо ли се призвати памети и послушати Бојана Радосављевића сељанина Десимировца који је ових дана изјавио: „Моје је мишљење да људи треба да се помире и да опросте једни другима. Све политичке партије и сви борци на Балкану, из нових ратова, из бивших, да опросте једни другима, да се изљубе и да оду негде и попију нешто”. Очигледно – овом младом човеку је до будућности. У којој ми овакви какви смо – немамо шта да тражимо.¶

Глумац, сценариста и редитељ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари17
2eef1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

тодор илић
Несрећна Србија и цијели српски народ. И данас велика већина кука за комунистом Јосипом Брозом који је, без икакве сумње, учинио више зла и несреће српском народу у 20. вијеку него што је то учинио нациста Адолф Хитлер. Веће лажи у новијој историји није било него што су то лажи КПЈ и Политбироа КПЈ. Није један број припадника ЈВуО био цивијеће, али да је побиједила Југословенска војска под Чичином командом не би сад Србија и српски народ дошли на ивицу провалије и нестанка.
Мирослав
Господине Радоше, ако икада будете завршили започету трилогију предлажем вам да као насловну страну, плакат, филма-серије поставите фотографију из Чачка 1941. "Ми мајке, жене и сестре тражимо обустављање братоубилачке борбе". Има их неколико сликаних у различитим тренутцима и деловима града тога дана. Ништа лепше и лакше неће објаснити трагику "комуне" и бољшевичке револуције у Србији.
Мирослав
@Kenedi, одговор, По истој мустри по којој су у Ужицу 1941. комунци побили (без суда) на правди Бога преко 200 домаћина, занатлија и трговаца. Засигурно није Радио Москва, као ББС, послала абер Павлу Савићу, у Дучаловиће подно Овчара, у кућу Пантелића.
Препоручујем 2
Kenedi
A možda uz taj "vapaj" srpskih majki @Miroslave, da nam Radoš detaljnije objasni kako su nastajali i kako su realizovani na terenu, spiskovi za klanje antifašista koje je objavljivao BBC na zahtev izbegličke vlade i njenog predsednika Slobodana Jovanovića?
Препоручујем 6
Mile
Bajiću, taj rat je gotov 1945. g. Pustite nas više sa partizanima i četnicima ko boga vas molim, briga nekog više za to. Ljude zanima kako da se izbore za egzistenciju, da li da ostaju ovde ili da pale za zapad, kako da omoguće sebi i, pre svega, deci bolju životnu perpektivu. Poneko razmišlja o privatnom poslu a gotovo svi kako da se izbore sa burazerskom državom koja im lupa vrata pred nosom za sve što im treba.
Kenedi
@Mile, potpuno ste u ravu, samo mali dodatak. Moćićemo da se manemo Draže i Tita tek kad "entuzijasti" tipa Bajić, prestanu da lažu u korist četnika. Vrlo ozbiljna istoriografija je odavno sve stavila na svoje mesto. Sada ovi kao Radoš remete napore da se okrenemo budućnosti bacanjem dimnih bombi, kao što čini i u ovom članku.
Препоручујем 6
Tasa
U Evropi koju Baic pominje nikom ne pada napamet da rehabilitiju kolaborante i saradnike nacista. Osudili su ih i stavili tamo gde im je mesto, na djubristu istorije.Kod nas neki od kolaboranata i izajnika prave tragicne heroje, a one koji su se borili protiv okupatora i zemlju oslobodili demonizuju. Koliko se daleko ide u tome vidimo ovih dana da se oduzima ulica heroju Stjepanu Filipovicu, a odaje pocast ustasi, koji je odigrao 10 futbalskih utakmica za KSH.
Radovanka
Uzeste mi Dragomire rec iz usta. Pomenuti narodi su imali svoje Draze,ali su ih jasno postavili na svoje mesto. A posto mi nismo,zato nam se i desilo da pre nekoliko godina ne odosmo u Pariz na obelezavanje vazne godisnjice. Zato i ovakvi tekstovi unose zabunu kod omladine i svih onih koji nisu ziveli u to doba ili bar pratili "razvoj situacije". A to koketiranje sa onom stranom proslosti koja je izgubila rat nece da nam donese nista sem podela. Jer ko nije to izucavao,pisao radove o tome,njemu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља