понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:27
ФИЛМСКА КРИТИКА

Моје вољено глумачко ја

Филм: Реална прича, режија: Гордан Кичић, сценарио: Владимир Симић и Марко Манојловић, улоге: Гордан Кичић, Нина Јанковић, Лена Лазовић, Небојша Илић Циле, Катарина Гојковић, Светозар Цветковић, Бранимир Брстина, Милица Михајловић, Војин Ћетковић..., трајање: 91 минут, производња: Србија/Црна Гора, 2019.
Аутор: Дубравка Лакићпонедељак, 18.11.2019. у 22:00
Из филма „Реална прича” (фотографије продуцентска кућа „Филмкомбајн”)

Коначно прави домаћи биоскопски филм. Српска урбана комедија, на озбиљну тему. За уживање и породично гледање. Реч је о филму „Реална прича” у режији и продукцији Гордана Кичића, према виспрено написаном сценарију Владимира Симића и Марка Манојловића и са очигледним доприносима сигурног ока директора фотографије Миладина Чолаковића.

 Са „Реалном причом” као својим дебитантским редитељским делом популарни филмски, позоришни и телевизијски глумац (и ТВ водитељ) и већ искусни продуцент („Устаничка улица” и „Алекси”), прикључује се плејади својих колега, попут рецимо: Лазара Ристовског, Драгана Бјелогрлића, Николе Које, којима је већ подуже тесно само у глумачкој кожи. По узору на велике и славне иностране глумачке колеге они све чешће освајају и рискантни и далеко сложенији редитељски простор и осим позиције испред, намењују себи и позицију иза камере. Стварају филмове према сопственој глумачкој мери. И у томе, за сада, нису погрешили.

Није погрешио ни Гордан Кичић. Без амбиције да се одмах претвори у легендарног Клинта Иствуда и добаци до каквих важних уметничких висина и Оскара, Кичић нам са више него довољног редитељског знања нуди и леп и окретан и духовит и поучан филм, који уједно има и велики комерцијални потенцијал.

Његов редитељски деби доноси пред српску публику савремену, вишеслојну породичну причу из узавреле и убрзане градске средине. Причу која је већ дуго филмски занемаривана, а важна је, јер се тиче нарастајућег проблема распада младих породица, због чега најчешће трпе деца. А ти распади нису изазвани недостатком љубави већ оним што се назива неслагање карактера, иза чега се заправо крије незрелост, неодраслост и пре свега егоцентризам младих брачних другова. И непознавање суштине брака и онога што се назива брачним обавезама...

Кичић и његови сценаристи, служећи се средствима интелигентне и динамичне комедије добро исписаних дијалога, залазе дубоко у ову озбиљну тематику. И то постижу тако што нам причају причу о 37-годишњем не много успешном и прилично исфрустрираном глумцу Вељку Радисављевићу (изврстан и завидно фотогеничан Гордан Кичић), његовој лепој, пословно успешној и брижној супрузи Јадранки (упечатљива Нина Јанковић, глумица холивудске лeпоте) и ћеркици Види (Лена Лазовић), детету које је престало да говори исказујући тако неку врсту бунта због несређеног односа унутар породице.

Тај глумац Вељко, централни филмски лик, је класични „јапајајац” и тешки егоцентрик. И свет и свемир се врти око тог његовог глумачког, самим тим и животног, самовољеног „ја па јa”. Његове глумачке неостварене амбиције и (по њему незаслужено) недочеканих петнаест минута славе, његово унутрашње професионално незадовољство, рефлектују се на околину. Пре свега на породицу, пријатеље, колеге, случајне пролазнике. Он несвесно постаје ходајућа невоља, и по себе и по друге. И при томе је бескрајно симпатичан, комичан. Тај Кичићев Вељко осваја биоскопског гледаоца већ од првих кадрова филма, иако гледалац има и свест и замишљеност над тиме да је такво његово понашање и за осуду.

Тој игри Вељковог бивствовања уз потпуни губитак осећаја за реалне проблеме, осим лика супруге Јадранке придружују се и ликови: колеге Ћуфте (забаван Небојша Илић Циле), оца Жарета (Бранимир Брстина), Јадранкиних стабилних и поузданих родитеља (Катарина Гојковић и Светозар Цветковић) и многи други (игра велика глумачка екипа) са већим или мањим простором у филму. Ликови Микија адвоката (Војин Ћетковић), социјалне раднице (Горица Поповић) и лик старијег полицајца (Ненад Јездић), кроз своју појавност и дијалошке линије носе онај важан кључ за Вељково освешћивање као оца, супруга, па и глумца, и доприносе позитивном расплету...

Филм „Реална прича” суочава гледалиште и са свим чаролијама и мукама глумачког позива, осим тога што нам прича о стварном животу изван сцене. После дужег времена ово је и српски филм прилично пристојног језика и изражавања, па је и тако приступачан свим генерацијама. Уз то, ово је и остварење који ће вас загрлити својом топлином.  И то баш прија.


Коментари4
a6c8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavica Krsmanovic,glumica
Gospodine Stojcicu, glumci su lepota koja menja svet . Toliko .
Калуђеровић
Филм је нажалост још један јефтини покушај "Холивудизације". Немојте трошити време.
Betty Boop
Hvala sto ste nam divno preneli utiske vezane za ovaj film. Iako ga nisam gledala, jako mi je milo sto je napravljen na temu porodice, pa jos komedija pa jos pristojan jezik. Bravo!
Siniša Stojčić
Jako mi smeta što su glumci danas sve i ništa

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља