уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:34

Многи имају повишен притисак а не узимају терапију

Овај здравствени проблем представља велики ризик за настанак промена на периферним крвним судовима
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпетак, 08.11.2019. у 11:27
(Фото Пиксабеј)

Повишен крвни притисак у Србији има свака друга особа, али свега трећина њих узима прописану терапију. Грађани углавном нису свесни проблема које нелечена хипретензија носи са собом, па тек онда када се појаве компликације попут инфаркта срца, шлога, проблема са очима или бубрезима признају да нису узимали лекове или да су се самоиницијативно лечили слушајући савете рођака или комшија.

Лекари напомињу да је крвни притисак неопходан за исхрану и снабдевање кисеоником свих органа, ткива и ћелија у организму. Америчке препоруке из 2017. године помериле су границу хипертензије па је вредност притиска сада 130-139/80-89ммХг, што је раније било означено као предхипертензија.

Дијагноза хипертензије најчешће се поставља мерењем крвног притиска код лекара, а важно је да људи јаве изабраном доктору ако уоче високе вредности када мере притисак код куће. Симптома често нема, а понекад се пацијенти жале на потиљачну, темену или чеону главобољу, светлуцање пред очима, зујање у ушима, вртоглавицу, нестабилност при ходу, осећај притиска у грудима, па се утврди да је висок крвни притисак узрок тегоба.

Др Весна Стојанов (Фото Д. Јевремовић)

Професор др Весна Стојанов, председница Удружења за хипертензију Србије, наглашава да особа пре него што седне да јој се измери притисак не сме да буде под стресом, већ треба да буде опуштена, а 30 минута раније не сме да пије кафу и пуши цигарете.

– Нису исте вредности притиска у свако доба дана. Вежно је да се мери у исто време. Не треба користити ни апарате-наруквице за мерење притиска, који се стављају на зглавак руке. Битно је да се пацијенту ураде основне биохемијске анализе крви и да се провери да ли има протеине у урину. Важан параметар даје и ултразвук срца и крвних судова врата, као и процена крутости крвних судова који је најбољи показатељ индивидуалног кардиоваскуларног ризика. Потребно је обавити и прегледе периферних крвних судова и очног дна, као и хемодинамско испитивање за индивидуални избор терапије – каже др Стојанов.

Висок притисак представља велики ризик за настанак промена на периферним крвним судовима. У 68 одсто случајева узрок је настанка цереброваскуларног шлога, у 48 одсто срчане слабости, а у 28 одсто случајева одласка на дијализу. Код пет до 10 одсто трудноћа као последица хипертензије дешавају се кардиоваскуларни поремећаји.

Наша саговорница подсећа да психогени фактори и ментални стрес, преко стимулације хипоталамуса и такозваног вазомоторног центра изазивају активацију симпатичког нервног система и даље његове ефекте на повећање крвног притиска. Такође је важан утицај и радне средине на појаву високог притиска шро се стручно назива „радно зависна хипертензија”, а на коју утиче сменски рад и стрес на послу.

– Треба имати на уму да је со један од значајних фактора ризика за настанак хипертензије. Студије показују да је ефекат соли на крвни притисак већи него других фактора попут гојазности, недостатка физичке активности и недовољног конзумирања воћа и поврћа. Дозвољен дневни унос је до пет грама соли – додаје др Стојанов и напомиње да је у свету према подацима 2000. години од хипертензије боловало 972 милиона људи, а да се процењује да ће до 2025. чак 60 одсто грађана патити од артеријске хипертензије.

Да би лекари што више сазнали о овој теми у Београду ће данас под покровитељством Европског удружења за хипертензију бити одржана „Школа хипертензије”, која ће окупити више од 300 лекара. Циљ овог симпозијума је да укаже на важност и значај благовремене дијагностике хипертензије према последњим европским препорукама из 2018. године и правилног индивидуалног избора антихипертензивне терапије како би се спречиле компликације. У САД на то оде 10 одсто здравственог буџета, а у Србији чак 50 одсто лекова који се издају на рецепт припадају онима из групе кардиоваскуларних обољења. У 2017. години у нашој земљи је издато чак 42 милиона паковања лекова за лечење кардиоваскуларних болести, који су били најпрописиванији.


Коментари2
703a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Stojkovic
Никад нико нигде да објасни о притиску и шећеру детаљно сажето и јасно сваком човеку. Свака дискусија је непотпуна кофузна па делује намерно нејасно шта се хоће рећи. Моли специјалисте из ове две области како се крећу вредности ове две важне области од тренутка кад се устајемо па кроз цео дан .Да се направи табела како се вредности мењају преко целог дана и да се подели сваком грађанину.
električar
"Битно је да се пацијенту ураде основне биохемијске анализе крви и да се провери да ли има протеине у урину. Важан параметар даје и ултразвук срца и крвних судова врата, као и процена крутости крвних судова који је најбољи показатељ индивидуалног кардиоваскуларног ризика. Потребни су и прегледи периферних крвних судова и очног дна, као и хемодинамско испитивање за индивидуални избор терапије ..." За ову гомилу анализа у нашим установама је потребно бар годину дана, па је ово празна прича !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља