уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:45

Колике су заиста плате у Немачкој

Просечна месечна бруто плата у Немачкој 2018. године износила је око 2.950 евра, а нето износ који се исплаћује запосленима је 1.945 евра
среда, 06.11.2019. у 16:41
Просечна плата у Немачкој мања је од две хиљаде евра (Фото АП - Ф.Џ.)

БЕРЛИН  - Уврежено је мишљење да су у Немачкој плате високе, пише „Дојче веле”, који се у данашњем прилогу позабавио рачуницом колико су те плате заиста високе када се одбију сви порези.

„Статистике показују да је просечна месечна бруто плата у Немачкој 2018. износила око 2.950 евра. Просечна нето плата, дакле оно што је исплаћено запосленима, била је, међутим, знатно нижа. Тачније, 33 одсто нижа - и износила је 1.945 евра”, наводи „Дојче веле”.

Иза тих готово хиљаду евра разлике између бруто и нето износа, какао се додаје, стоје давања држави у виду пореза и доприноса за разна осигурања.

Висина пореза који се месечно одбија од плате, при том, зависи од пореске класе запосленог (има их шест), односно од тога да ли он живи у брачној заједници, да ли је самохрани родитељ, да ли његов партнер ради, да ли један брачни партнер зарађује знатно више, да ли ради више послова, итд.

„Дојче веле”је илустровао разлику између бруто и нето плате на примерима два случаја: за брачни пар са двоје деце где један брачни партнер зарађује више од другог и има просечну немачку плату од 2.948 евра месечно и за самца без деце који има исту толику плату.

Оцу или мајци двоје деце ће, након што му се одбије 167 евра пореза, 215 евра (7,65 одсто) доприноса за здравствено осигурање, 274 евра (9,2 одсто) за пензионо осигурање, 36 евра (1,25%) за осигурање у случају незапослености и 45 евра (1,525%) за осигурање за негу у старости - на рачун лећи 2.209 евра.

Особи која живи без брачног партнера и нема деце, на рачуну на који јој се уплаћује месечна плата у бруто износу од 2.948 евра наћи ће се само 1.944 евра, јер је порез који мора да плати много већи, наводи се у тексту.

Осим тога, она мора да плати и 22 евра пореза солидарности од којег су отац или мајка двоје деце из претходног примера ослобођени. Ако је при том и члан/ица католичке или протестантске заједнице, онда ће јој на рачун бити уплаћено још четрдесетак евра мање (црквени порез).

Просечна плата је, међутим, апстрактан статистички податак који не говори много о томе колико су добро или лоше плаћени запослени на одређеним занимањима. Разлика између оних који су на врху листе примања и оних који су на њеном дну је огромна. Доктори који имају титулу примаријуса зарађују тако у просеку више од 120.000 евра годишње, дакле, више од 10.000 евра бруто месечно, нешто мање менаџери у трговачком и финансијском сектору, а тридесетак хиљада евра годишње мање лекари специјалисти.

Они на зачељу листе жале се да једва спајају крај с крајем. На неславном последњем месту је помоћно особље у кухињама које зарађује у просеку мање од 2.000 евра бруто месечно, док конобари и фризери зарађују само неколико десетина евра више.

Међу најлошије плаћеним занимањима су и агенти у кол-центрима, кувари, помоћно особље у стоматолошким ординацијама, неговатељи и возачи камиона. Знатно нижу од просечне немачке плате имају и медицинске сестре с мало радног искуства (у јавним здравственим установама), као и васпитачице у вртићима.

Немачка је једна од земаља Европске уније са законски прописаном минималном платом по сату.

Она тренутно износи 9,19 евра. Највишу законски прописану минималну сатницу има Луксембург (11,97 евра), а вишу од Немачке још четири чланице ЕУ: Белгија, Ирска, Холандија и Француска. Најнижу минималну плату по сату имају Бугарска (1,72 евра), Летонија (2,54 евра), Румунија (2,68 евра), Мађарска (2,69 евра) и Хрватска (2,92 евра). И ту се, наравно, ради о бруто износима.

Дакле, да ли су плате у Немачкој високе? Из перспективе Србије сигурно јесу, а знатно су више и од европског просека, али ниже него у Швајцарској, Луксембургу и Данској. То показују статистике и бројке, наводи се у тексту.

„Дојче веле” констатује на крају да када се говори о висини плате, увек треба сагледати и шири контекст: колики су трошкови живота, пре свега хране и становања, напомињући у том контексту да је 2017. једно немачко домаћинство у просеку трошило 2.517 евра, од чега 897 евра само на стан и режије.


Коментари38
b7dd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dojc
Izvor inf. je dojce wele, pa njima uputite primedbu na platu, zvanicno od sta- tistickog biroa nemacke. Zato svi napred u germaniju, ceka vas plata za koju vas lazu.
Zikica
A sta bi ti, lako da se namire jagnjece brigade i deca nepotista.
Zikica
nemoj da si na kraj srca lecice oni srbe i tamo u nemackoj.
Дејан.Р.Тошић
Република Србија има забрану запошљавања у Јавном сектору од 2008.године.Шта вреди медицинским сестрама,стоматолозима,лекарима,електро инжењерима,машинским инжењерима,правницима,економистима завршена школа у Србији ? Да ли ико здраве памети сматра да медицинска сестра треба да седи кући више од 10.година након завршене школе зато што нема где да се запосли у Србији,школујемо децу за тржиште рада у Немачкој и Аустрији,које добијају радну снагу у најбољим годинама за ситне плате на рачун Србије.
Milan
Danas su za zivot radnicke porodice na zapadu potrebne tri plate,tako da vecina radi i dopunske poslove da bi ziveli pristojno,naravno,uz brojne kredite.Sistem je tako podesen da brzo zarobi ljude,a o nekom lagodnom zivotu nema ni govora.Danas se ne bira gde je bolje,nego gde je manje lose.
Dejan
Bar ne prebiramo po novčaniku da li možemo da kupimo nešto detetu ili ne, hrana je 30% jeftinija, struja je i niža nego u Srbiji jer nam ne naplaćuju decembar i januar a vraćaju nam PDV na kraju godine. Mnogo lagodniji život, bez trzavica.
Препоручујем 49

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља