среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:50

Пет милиона динара конобарици за бол, страх и унакаженост

Осуђени за кривична дела уједно су и дужници својих жртава па јавни извршитељи могу да им заплене имовину ако не исплате одштету добровољно
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 04.11.2019. у 22:55
(Фото T. Bawden)

Два и по милиона динара за душевне болове, 800.000 за физичке болове, 700.000 за страх и милион за наруженост. Тако изгледа „фискални рачун” са укупним салдом од пет милиона динара за конобарицу која је у јуну 2011. године страдала у пицерији. Погођена је метком у слабину и остала трајни инвалид. Судски вештаци су констатовали „умањење опште животне активности” од 75 одсто и „степен наружености нивоа унакажености”.

Трпела је страх највишег интензитета све док нападач није разоружан, а затим је месецима лечена, али није проходала. Годинама трпи физичке болове и душевну патњу због ускраћености у свим сегментима живота. Њеној деци и родитељима досуђено је још по пола милиона динара одштете.

Ово је само један пример одлуке парничног суда у поступку за накнаду штете, који је вођен после кривичног поступка оптуженом за покушај убиства. Случај је наведен у „Смерницама за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртвама тешких кривичних дела у кривичном поступку”, које је у октобру донео Врховни касациони суд. Циљ је да се нематеријална штета вештачи у истом поступку у коме се утврђује кривица и одмерава казна за оптуженог – у кривици, како се жртва не би поново излагала траумама у парници.

– У смерницама смо навели девет примера из актуелне судске праксе грађанских одељења да бисмо показали судијама кривичарима да то није тако компликовано. Дали смо и модел наредбе за медицинско вештачење жртве. Кроз примере смо илустровали начин на који се одмерава висина нематеријалне штете, јер нам је циљ да се о захтеву за одштету одлучује одмах у кривичном поступку како се жртве не би поново излагале извођењу доказа и контакту са извршиоцем злочина, што доводи до поновног преживљавања траума у току парнице, такозване секундарне виктимизације – каже судија ВКС Радмила Драгичевић Дичић.

Наглашава да није потребно мењати законе, већ само применити у пракси законска решења која већ постоје. Судија кривичар може у току кривичног поступка да донесе одлуку којом се окривљеном одузима имовина, како би се осигурало да жртва буде обештећена. Такође, кривични суд може да донесе и привремену меру којом ће забранити располагање имовином окривљеног док се оштећени не обештете.

Чланови породице жртава убиства често и не знају да имају право на одштету. Њима је у најтежим тренуцима најважније да кривац буде откривен, да се утврде све околности злочина и да се изрекне казна. Један број њих чак и не жели да тражи новчану одштету за душевну бол.

– „Смернице” указују на значајну улогу јавног тужиоца од самог почетка кривичног поступка. Он жртву и оштећеног треба да информише о праву на одштету – наглашава судија.

Смернице указују и на могућност да се осуђеник третира као дужник, а оштећени као поверилац и да се наплата одштете може поверити јавним извршитељима, на основу правила из Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО). У случајевима када је осуђеник на издржавању дугогодишње казне затвора, јавни извршитељ може запленити његову покретну и непокретну имовину из које би се наплатио дуг жртви.

До принудне наплате може доћи у сваком случају ако осуђеник не исплати одштету добровољно, без обзира на то да ли је у затвору или на слободи. Ако је изречена условна осуда, па остаје на слободи, наплата би се могла извршити и на његовима месечним примањима. Ако се случај реши споразумом о признању кривичног дела, судије сматрају да би обештећење жртве могло да буде саставни део споразума.

Уколико из имовине осуђеног не може да се наплати досуђени износ одштете, одговорност би требало да преузме држава, у складу са обавезама на основу међународних конвенција. Право жртве на накнаду штете не може да буде ограничено могућностима осуђеног.

Жртва има право на новчану накнаду нематеријалне штете за претрпљене физичке и душевне болове, због наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, због смрти блиске особе, као и за претрпљени страх. Вештаци утврђују јачину болова и страха и њихово трајање, а суд на основу тога одређује правичну новчану накнаду.

У случају једне малолетне девојке, која је била жртва трговине људима, силовања и подвођења, досуђен је износ од милион динара. Друга малолетна девојка коју је блиска особа месецима сексуално злостављала добила је одштету од 350.000 динара. Трећа је због недозвољених полних радњи добила 220.000 за душевну бол и 110.000 за претрпљени страх.

„Сматра се да је највиша накнада која се може досудити за нематеријалну штету за претрпљене душевне болове због потпуног умањења животне активности или нарочито велике наружености (највиши степен наружености). Анализом тренутне судске праксе уочава се да је највиши износ правичне новчане накнаде нематеријалне штете за потпуно умањење животне активности између 2.500.000 и 3.000.000 динара. Околности конкретног случаја могу условити да тај износ буде виши или нижи”, наводи се у „Смерницама” ВКС.

Три милиона за одгризен нос

У „Смерницама” је наведен и случај једне необичне тешке повреде. После вербалног сукоба, окривљени је оштећеном зубима откинуо врх носа. Осуђен је на 16 месеци затвора.

Оштећеном је у парници досуђена накнада нематеријалне штете од укупно три милиона и 50.000 динара (3.050.000) и то 600.000 за физичке болове, 450.000 за претрпљени страх, милион за душевне болове због умањења опште животне активности и милион за душевне болове због естетског наружења.

Жртве отмице и накнада за страх

Вишемилионска одштета досуђена је у једном случају отмице, за коју је на годину и по дана затвора осуђен полицајац. Он је у службеној униформи и са репетираним службеним пиштољем ушао у аутомобил у коме је било троје младих, под изговором да су „сумњиви”, да би их затим приморао да возе у непознатом правцу и покушао да од њих изнуди новац.

Драма у возилу трајала је готово два сата, али је срећом полицајац разоружан. Жртве отмице добиле су износе од по 400.000 до 600.000 динара за претрпљени страх, а један од њих и 1,25 милиона за умањење животне способности за 50 одсто. Вештаци су утврдили да је страх високог интензитета код жртава узроковао посттрауматски стресни поремећај и депресију.


Коментари7
0180f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jedna učiteljica
Kako to naplate od ljudi koji su u zatvoru i nemaju prihode?
Козјера
Ове одштете су ипак мале кад се упореде са Западом. Поготову кад се узме у обрзир да наш здравствени систем, где све мораш да купиш сам, где не постоји никаква социјална по. Да је конобарица, нпр, изгубила ногу, морала би да носи протезу. Добро стопало кошта око 3000 евра. А држава даје стопало од око 100 евра. Па два лајнера од 500 евра годишње, па нпр. четири коленице по 120 евра годишње. То ПИО ништа не надокнађује, не признаје те трошкове. Само би јој требало 2500 евра годишње за одржавање.
pakita
pa ovo je smešno mala cifra za sve što je navedeno, šta je par miliona pa to je malo bolji auto, pola nekog stana a ostala je invalid („умањење опште животне активности” од 75 одсто и „степен наружености нивоа унакажености”, "али није проходала") !!!!!!!
Dragoslav Stanisavljević
О каквим смарницама кривичарима говорите, ако се нечије деда киднапује, а неком анонимус грађанину дете се шиканира, злоставља, малтретира на све начине, потом избоде ножем, а кривичпри у оба случаја донесу пресуду по 10 година затвора. А примера има сличних поприлично...
Slobodan Momcilović
Браво за ВКС! Лепе вести за све Жртве.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља