понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Научници на трагу узрочника аутоимуних болести

Истраживачи сматрају да је кривац бактерија и да симптоми могу да се умање уз антибиотике или вакцине које сузбијају њен раст
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 28.10.2019. у 20:00
(Фото Пиксабеј)

Научници са Универзитета Јејл дошли су до врло значајног открића које би могло потпуно да измени приступ аутоимуним болестима. Њихово истраживање, објављено у часопису „Сајенс”, показује да узрок аутоимуних болести лежи у – бактерији у цревима. Наиме, они сматрају да постоје аутоимуне реакције на бактерију еnterococcus gallinarum, као и да проблем настаје када бактерија спонтано пређе из црева у друге органе, као што су слезина, јетра и лимфни чворови. Научници су поредили ћелије јетре здравих људи са онима где је доказано присуство аутоимуних болести и пронашли трагове поменуте бактерије у овој другој групи. Уједно су дошли до закључка да симптоми аутоимуних болести могу да се умање и то уз помоћ одређених антибиотика или вакцина које сузбијају раст бактерије еnterococcus gallinarum.

Доцент др Јанко Самарџић, клинички фармаколог са Медицинског факултета у Београду, наглашава да је реч о значајном открићу. За већину аутоимуних болести у којима наш имуни систем „греши” и напада сопствена ткива, још је непознат тачан механизам настанка. Познато је да генетској предиспозицији припада значајна улога, али се и даље трага за фактором који дефинитивно покреће процес Претпоставља се да тај фактор може бити инфекција или излагање токсинима.

– Студија, објављена прошле године године, утврдила је да уметање појединих бактеријских сојева, као што је еnterococcus gallinarum, у лабораторијским условима може покренути аутоимуни одговор у јетри и другим ткивима. Резултати су потврђени код генетски модификованих мишева код којих присуство ових бактерија доприноси развоју аутоимуности. Ови резултати су даље евалуирани у клиничким условима, где је код пацијената са аутоимуним обољењима утврђено присуство наведене бактерије, посебно у ткиву јетре. Добијени резултати су неспорно од великог значаја, међутим, потребна су додатна испитивања која би потврдила овај закључак, посебно узимајући у обзир хетерогеност ових обољења – додаје др Самарџић.

Уколико би се у наредним годинама доказала хипотеза о пресудној улози појединих бактеријских сојева у развоју аутоимуности, он сматра да би то отворило ново поље у фармакотерапијском приступу овом обољењима, пре свега у смислу примене одговарајуће антибиотске терапије, али и пробиотских култура које могу сузбити развој штетних бактерија.

– Што се тиче вакцинације, сматрам да ће пут до клиничке примене бити дужи, с обзиром на то да овај тип истраживања захтева дугогодишњи период праћења – додаје др Самарџић.

Професор др Санвила Рашковић, са Медицинског факултета у Београду и Клинике за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије, подсећа да могућа повезаност инфекције и настанка аутоимунских болести занима научнике више деценија.

– Инфекција може да прекине такозвану толеранцију сопствених антигена, па их организам сматра за „стране” и покреће аутоимунски одговор. Микроорганизам, бактерија или вирус, некада стварају „мимикрију”, јер по саставу личе на неке делове наших ћелија и ткива, и тада је имуни одговор, уместо према вирусу, усмерен ка сопственом ткиву. Или се дешава да микрорганизам лучи одређене протеине, а они делују на рецепторе на ћелијама и праве „скретање” нашег имунског одговора у правцу аутоимунитета. И на нашој клиници следећих неколико година такође планирамо да, у сарадњи са микробиолозима, урадимо нека истраживања из ове области – додаје др Рашковић.

Стрес као окидач

Анализе показују да жене узраста од 13. до 55. година двоструко чешће оболевају од аутоимуних болести и да стрес може да буде окидач за њихову појаву. Претпоставља се да око 10 одсто популације има неку од више од 40 аутоимуних болести. Међу најчешће спадају Хашимото тироидитис (обољење штитасте жлезде), реуматоидни артритис (упала зглобова и ткива), Кронова болест (запаљенска болест црева), целијакија (неподношење глутена), дијабетес типа 1, мултипла склероза, лупус (погађа бубреге, кожу и мозак), псоријаза (обољење коже) и склеродерма (болест везивног ткива).


Коментари1
6fd35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

C
Искључиво здрава исхрана

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља