понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Бес као застрашивање

Реч је о емоционалном изнуђивању или уцењивању, тако што особа изазивањем страха код другог покушава да га „мотивише” да уради оно што не жели, а то је да промени понашање на начин на који она захтева
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 28.10.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Емоционална писменост је знање о осећањима које нам омогућава да „читамо”, што значи да препознајемо и разумемо и туђе и властите емоције. Као што је познато, осећања се не осећају стално, већ само у оним ситуацијама које је особа која осећа проценила као веома важне. Интензитет њених осећања иде по принципу „што је важније, то је снажније”.

За разумевање осећања важно је да ли онај који осећа реагује на другог као особу или реагује на понашање или поступак другог. Тако, на пример, љубав, поштовање, мржња и презир су осећања која су реакција на нечији закључак о другом као особи, док је љутња осећање које је усмерено на неки одређени поступак или понашање друге особе. Управо због тога је могуће имати једно осећање према особи, а друго према њеном понашању. Тако, на пример, можемо се љутити на поступак особе коју волимо или поштујемо, било да је то партнер, дете или неко трећи.

Емотивни захтев

За разлику од критике која је неемотивни захтев да неко промени понашање, љутња је емотивни захтев. Особа која се љути заправо поручује: Промени понашање! Престани да то радиш! Почни да радиш оно што треба!

Када друга особа не уважи љутњу прве особе и одбије да промени понашање или када је прва особа дату ситуацију оценила као најважнију, она најчешће појачава снагу своје љутње, тако да она постаје афект љутње, то јест најснажнија љутња – бес.

Када особа бесни, тада заправо појачава свој захтев да други промени понашање тиме што му прети да ће због тога што овај не мења понашање она „изгубити контролу” над собом и „полудети”. У складу с тим она мења израз свог лица који постаје застрашујући, изговара претње урлајући, удара другог или разбија предмете.

Дубља анализа ових насилних поступака показује да бесна особа заправо не губи контролу. Ако је заиста у питању бес, онда у брачној свађи особа баца тањир или пепељару у зид или у под, а не у главу друге особе. Бацање предмета који може да повреди главу јесте знак мржње, а не љутње и беса. Када бесна особа постане физички насилна, она шамара, чупа, гура, рве се и слично, тако да у њеним насилним поступцима нема „убилачке намере” која је тако карактеристична за афект мржње. Овде је реч о разумевању, а не о оправдавању насилног поступка. Свако физичко насиље је веома ризично и може, без обзиру на намеру, довести до повреде или смрти, као и што нема гаранције да особа у жару борбе неће „преклопити” с љутње и беса на мржњу.

Све то говори да бесна особа покушава да другог застраши поручујући да ће „полудети” и „изгубити контролу” уколико он не промени понашање. Њена „неконтрола” је заправо прорачуната, дешава се унутар одређених оквира, тако да можемо рећи да је реч о „контролисаној неконтроли”. У том смислу бес јесте типичан пример емоционалног изнуђивања или уцењивања, тако што особа изазивањем страха код другог покушава да га „мотивише” да уради оно што не жели, а то је да промени понашање на начин на који она захтева.

Агресија и конфронтација

И сама реч „бес” има занимљиву етимологију. Наиме, у словенском свету, код нас, Руса и других народа, „бесови” су сматрани кућним демонима, заштитницима огњишта и дома. Претпостављамо да је реч настала тако што се нечије бешњење објашњавало тиме да је демон бес ушао у особу и да је она због тога сада неко други, неко ко је променио карактер и понаша се агресивно као да је луд. Исту етимологију има „беснило” јер заражене животиње под утицајем вируса мењају свој карактер и понашају се лудо. Одјеке представе о демонима бесовима налазимо и у изразима „терати бесове” или „обесан”. Иако је прасловенско знање о бесовима код нас потиснуто, занимљиво је да је овај демон заштитник дома, жене и деце био веома популаран на целом Медитерану још од почетка египатског Старог краљевства. Широм овог простора нађен је велики је број малих кипова Беса представљеног као одраслог, снажног мушкарца са застрашујућим лицем, који често клечи, а који је чуван по кућама, често поред огњишта. Антички Бес је био оличење архетипа „прогониоца прогонитеља” јер је тако страшан чувао од свих зала који би могли да нападну неки дом или породицу.

Врло је непријатно бити предмет туђег беса, а разумевање природе беса нам помаже да се мање плашимо оваквих конфронтација.


Коментари3
91894
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Od emocionalne pismenosti osobe zavisi kako ce reagovati kada je ljuta ili besna. Razlikujemo 3 osnovna nacina reagovanja: 1/neprijateljski; 2/ tiho povlacenje u sebe, skrivajuci ozlojedjenost; i 3/ konstruktivan prilaz, kako bi se stvorili uslovi za resenje problema. Kad smo besni ne smemo na precac donositi vazne odluke. Iako bes nastaje povodom necijeg loseg ponasanja, moramo uzeti u obzir i uticaj licnosti te osobe. Otuda ne mozemo biti besni na nepoznatu osobu kao na svoju bliznju.
Dragan Pik-lon
Bes negujemo sami.Gutajuci knedle i skupljajuci negativne poene voljene osobe u nama samima.Cutimo i akumuliramo jad(cemer) jer smo ljubomorni ili krijemo svoja osecanja.Koja mogu biti tajno usmerena prema drugoj osobi.Zato sto smo se prebrzo ozenili ili zato sto nas ozenili roditelji.Moguce je da smo i sami podlegli pritisku zbog lose materijalne situacije.Pobrkali smo ljubav i humanost prema osobi koja nam igra ulogu majke ili oca.Tek iskrenim priznavanjem nasih zabluda-stvaramo prijateljsvo.
Mihajlo
Ostroumno kao I uvek od vas.... Zanima me mrznja ka odredjenoj drustvenoj grupi,ako mozete o time,hvala

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља