понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: АЉАСКА

Земља необичних игара на срећу

Постоје путна, затим лутрија за земљу или упис деце у школу, па чак и она која, ако сте срећне руке, може да вам донесе лоса, северног јелена
Аутор: Гордана Пешаковићсубота, 19.10.2019. у 22:00
(Фото Ансплеш)

Аљаска је пуна контраста и екстрема. Ту је Денали највиша планина у Северној Америци са врхом од преко 6.100 метара, уз још 17 највиших планина на овом континенту. Преко половине свих земљотреса у САД се догоди овде. Постоји преко 100.000 глечера и 29 вулкана! Друштвени бруто производ је виши него амерички просек, нема пореза на промет ни на приход грађана. Ако сте становник Аљаске можете добити годишње од државе и до 2.000 долара! С обзиром на богате резерве нафте, које на одређени начин припадају свим становницима, формиран је Аљаска стални фонд који је у дивидендама од 1982. до 2017. године исплатио око 21 милијарду долара. Прва руска експедиција је ступила на тло Аљаске давне 1741. године, да би 1867. Аљаска прешла у руке САД. Аљаска је 1959. постала 49. држава САД.

О тотему и гаврану

Аљаска је пуна народних предања. Haa Shuká је збирка прича које су се некада причале само на тлингит језику, а однедавно су преведене и на енглески језик. У центру главнога града Џуно дочекује вас велики мозаик на улици са поруком ове књиге: „Поштујмо своје претке и будуће генерације!” О култури и борби за њено очување сведочанства су на многим местима: „Не заборави свој језик, не заборави своју културу!” „Без обзира на то колико нових тржних центара и хотела подигну, ово је моја земља, земља мојих предака и то ме чини поносним!“

Важан део културе представљају тотеми који имају различита значења, а преносе причу о породици и њеним коренима, значајним догађајима, исмејавању или служе да покажу нечије богатство. Сексмен парк и Кечикан музеј тотема су два места где се може видети вероватно највећи број тотема на једном месту. У Сексмену се налази чак њих 25!

У разговорима с људима често сам добијала исти одговор на питање како је могуће преживети зиму. „Лепота природе и дружење уз најлепше приче.” Легенда Хаида, једна од најпознатијих, говори о гаврану и како је он ослободио звезде, месец и сунце.

Власник ресторана „Дивљи цвет“ је бивши шеф кухиње Беле куће (Фото Г. Пешаковић)

У музеју у Кечикану наилазим на мудрост векова: „Овде је живот повезан с земљом и водом, елементима које је немогуће контролисати. Али их је могуће научити и радити с њима!”

У маленом селу Хуна учим смисао осеке – то је време када је трпеза спремна. Када се море повуче могу се покупити шкољке за ручак. У Кечикану сам чула за диван обичај: свако ко дође да подели оброк у нечијем дому, извезе своје име на столњаку. На овај начин човек постаје део историје ове породице и овога места и прича које ће се причати.

Пролеће је време за предјело, салату и жбуње. Главни оброк долази с летом када се лосос враћа рекама да би положио и оплодио своје будуће генерације. Десерт су боровнице које долазе крајем августа и почетком јесени.

Аљаска даје 70 одсто укупне светске количине лососа која се поједе годишње. Постоји пет врста лососа, а у зависности од врсте они проводе неко време у слаткој води у којој су се родили да би онда кренули на свој морски пут и тамо остали од годину до седам година. Онда се враћају своме почетку и на такорећи истом месту где су зачети сада они посипају од 1.500 до 14.000 јаја и настављају своју врсту.

У Џуну се налази још једно место где су наши преци оставили свој траг, руска православна Црква Светог Николе подигнута 1894. Заједно су је подизали Тлингит народ и Срби.

Епископ Руске православне цркве се приликом своје посете овом граду, сусрео се са Тлингит вођама којима се у сновима приказао онижи старији човек с белом брадом саветујући их да постану хришћани. Показао им је икону Светог Николе и они су у њему препознали човека из својих снова. Тако је одлучено да се црква подигне у овом месту. У то време овде је живело доста Срба који су радили у рудницима злата, а који су помогли изградњу цркве. Црква се налази под заштитом државе, а својом духовношћу и дискретном лепотом призива на поклон.

Тонгас, национална шума, простире се на око 6,8 милиона квадратних хектара. Представља моћни штит против глобалног загревања. Удишем ваздух. Опија ме његова чистоћа, богатство кисеоником. Чини ми се да први пут заиста дишем целим својим бићем. А да ово није само мој субјективни доживљај говори и израз „шумско купање”.

Ако хоћете да доживите плиму и осеку, онда морате доћи на Аљаску. Овде су забележене вероватно највеће амплитуде између плиме и осеке, чак до 12 метара! Пошто су путеви малобројни често се користи осека да би се материјал с једне стране обале пребацио на другу. Књига са сатницом плиме и осеке је неизбежна за свакога ко живи крај мора.

Занимљива прича о бирократији и плими и осеки долази из Џуна. Група момака мало више је попила и није приметила да је осека надошла, те им се бродица насукала. Ко је надлежан да се бродица уклони није још решено. Како је то могуће? Служба пловидбе је задужена, зар не? Зависи, да ли је плима или осека. Надлежни из ове службе одлазе на увиђај у време осеке… када се бродица налази на копну! Надлежни комуналци, пак, одлазе на увиђај када је плима, а бродица је у води!

(Фото Г. Пешаковић)

Авион је главно превозно средство на Аљасци. Непостојање путева (чак 70 одсто села је без пута), сурова клима и одсуство здравствених установа у малим местима захтевају планирање посете лекару. Уколико вам је потребна хитна помоћ, а путева нема, рачун за овакву услугу може бити око 30.000 долара јер помоћ може доћи само небом. Да бисте избегли високе цене у локалним продавницама у малим местима можете све да наручите преко интернета.

На Аљасци не постоји типична, државна лутрија, али има неколико различитих игара на срећу. У зимским месецима често се догоди да лос, велики северни јелен, истрчи на пут привучен светлом аутомобила и настрада. Уколико се налазите на листи за лос лутрију можете добити позив да дођете и подигнете лоса! Уколико освојите путну лутрију у Денали националном парку добили сте један дан вожње сопственим колима по парку. Лутрија за земљу вам може омогућити да купите земљу по фер цени. Лутрија за упис деце у школу значи да можете уписати дете у општини у којој не живите. Победник лутрије топљења леда у Ненана је она особа, или особе које погоде са прецизношћу до једног минута када ће лед почети да се топи и тако најави долазак пролећа.

Мачак као градоначелник

За Аљаску се каже да је место других и трећих шанси. У месташцу Талкитна проналазим симпатичан кафе „Дивљи цвет”. Ресторан је познат по свом газди с политичким педигреом. Мастер шеф Џероми Лонго је био главни шеф кухиње у Белој кући за време председника САД, Џорџ Буша. Ово месташце са 876 становника и 8 цркава изабрало је Стабса, мачка, за свога градоначелника који је верно служио граду, читавих двадесет година (1997–2017).

Недалеко од Талкитне налази се још мање место са само 480 људи (који углавном живе у брвнарама без воде), Трепер Крик, а у њему Wal Mikes! Продавница као продавница, а можда и није! Лого и назив продавнице подсећају на Волмарт. Правни тим чувеног ланца супермаркета појавио се у маленом месту с намером да тужи власника, али је видевши где се продавница налази закључио да им неће бити конкурент.

Галопирајући глечер

Аљаску чине непрегледна пространства на копну, мору, океану и небу. А ту владају шуме и тундре, животиње, птице и рибе, аурора и глечери.

Задивљујући Хаберд глечер је један од осам ретких на Аљасци који се не смањује и не топи, већ расте и шири се, па га зато зову галопирајући! Дугачак је преко 120 километара, а дубок преко 365 метара!

Тесла је рекао: „Оно што је за некога Бог, за другог човек је закон физике!” Стога прво Теслиним начином о феномену званом северна светлост или аурора. Електрични набијене честице ослобођене од сунца приликом уласка у земљину атмосферу сударе се с гасовима попут кисеоника и азота и приреде за нас Земљане незаборавни плес светлости!

А онда о Богу! Када небо освоји тама и када се ништа више не може видети, аурора се догоди! Цело небо њој припада, њеним бојама и плесу. Њеном извијању и увијању, преливању, стварању, упијању и нестајању. Сваки плес је премијерни. Аурора траје неколико минута и чини вам се да сте додирнули вечност!

Музеј у Анкориџу, клавир на којем свако може да свира (Фото Г. Пешаковић)

Збогом не постоји
У Сексмену млади кустос, који припада племену Тлингит, каже да на његовом језику не постоји реч за збогом јер је такав поздрав много суров. Не може човек човеку рећи збогом јер то би значило као да смо некога послали на други свет. Они кажу: Видећемо се поново!

Српкиња из племена Тлингит
Елизабета Ператровић је Српкиња која се борила за права мањина на Аљасци. Припадала је племену Тлингит, али се удала за Роја чији су преци – Срби! Она се 1945. изборила за доношење закона који је обезбедио иста права за староседеоце као и за досељенике. До тада су староседеоци гинули у ратовима САД, али нису имали право да уђу у ресторане, да купе куће у бољим деловима града, били су једноставно – грађани другога реда на земљи својих предака.


Коментари2
9bc77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Akihiro Masaaki
Hvala autorki i Politici za ovaj edukativan, informativan i interesantan tekst. Boze, kako malo znamo.
realno
Bravo za tekst. Sjajno opisana Aljaska. Bio sam na Aljasci i posetio spomenutu pravoslavnu crkvu u Dzunu. Interesantno da je bilo pre najvise pravoslavnih crkava, posto su sluzbe sluzene na lokalnom jeziku. Takodje staresina crkve mi je pokazao sliku crkve Svetog Save, koju su podigli Srbi koji su radili u rudnicima. Sto se tice prirode, to se ne moze opisati. Samo mogu da zavidim autoru teksta sto zivi na Aljasci. Definitivno najlepse mesto za zivot. Svaka cast na izboru!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља