недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Од немирног дечака до директора театра

Ризик и грешке су суштина глуме, а глума је креативност, каже Светислав Буле Гонцић, глумац и директор београдске Установе културе „Вук Стефановић Караџић”, са дугим и богатим стажом у позоришту, на филму и телевизији
Аутор: Љиљана Петровићсреда, 09.10.2019. у 22:42
(Фотографије Лазар Ковачевић Јовановић)

У породици његове мајке постојао је обичај да се све жене враћају кући да би се породиле, па је тако и његова мама те 1960. спаковала најнужније и из Београда отпутовала у Кладово. Тамо је рођен Светислав Буле Гонцић и тамо је прославио свој први рођендан. Родитељи су становали на Дорћолу, у Улици Херцег-Стјепана. Отац је завршио техничку школу, радио је као домар у основној школи „Прва пролетерска”, а хонорарно као кинооператер у Дому културе „Стари град” у Скендер-беговој. У ту малу салу су стизали филмови који су одавно одгледани, којима је истицала лиценца. Свеједно, то је за клинце из краја био прави рај, а за Булета, како га пријатељи зову, извор највећих задовољстава. Ту је први пут ушао у биоскоп. Није било филма који није гледао, одушевљавала га је „Црвена река”. Са оцем је радио извесни чика Јован, предратни танц-мајстор и код њега је, успут, научио прве плесне кораке. Валцер, танго, фокстрот, ча-ча-ча... што и данас користи у глумачком послу.

Могао је да постане било шта. Као дечак дане је проводио у гаражи код чика Милета и помагао му, учио механику, прао делове, пекао занат. За то што је постао глумац највише је „крива” његова мајка Мирослава која га је уписала у драмски студио Бате Миладиновића у Радио Београду да би га избавила од улице јер је био несташно дете. Бата Миладиновић био је вансеријска особа. Његова школа је успевала да на десетине, можда и стотине деце приближи глуми, али и да филмаџијама омогући да кад им треба дете за какву улогу знају где могу да га пронађу. Тако се Гонцић отиснуо пред микрофон, али и пред филмске и ТВ камере.

Бранко, да ли ме се сећате...

Снимио је до дванаесте године сто радио-драма. Од хонорара које је зарађивао куповао је ципеле, карте за биоскоп, виршле у Балканској улици код биоскопа „20. октобар”... Био је део екипе популарне радио-емисије „Весело вече”. У тим младим годинама играо је у телевизијским серијама „Леваци”, са Славком Симићем и Драгутином Добричанином, „Ринге-ринге-Паја” Павла Минчића, „Дипломци”, „Камионџије”... Међутим, прва права улога које се јасно сећа била је улога дечака Раше у филму и серији „Салаш у Малом Риту” редитеља Бранка Бауера са Славком Штимцем у главној улози. Ова серија снимана је 1972. године по ритовима у околини Овче.

– Био сам немиран дечак. Сећам се, асистент редитеља Бауера, Дејан Караклајић једном ме је, на снимању, јурио око кола да ме бије. Није му успело. Био је спор за мене – смеје се Гонцић и додаје: – Много година касније срео сам Бранка Бауера на фестивалу у Пули. „Бранко, да ли ме се сећате”, упитао сам га.

– Који си ти, мали?

– Играо сам Рашу код вас

– Шта радиш, сине?

Сав поносан кажем: – Ја сам завршио глуму.

– Ти се још увек бавиш тиме?!

– Да! Ваљда је очекивао нешто озбиљније. Али...

Завршио је глуму у класи професора Миње Дедића на Факултету драмских уметности 1982. године. У његовој генерацији били су Соња Савић, Жарко Лаушевић, Зоран Цвијановић... Годину дана касније постао је члан Атељеа 212.

Данас са 59 година иза себе има безброј одиграних улога у позоришту, на филму и ТВ-у. У Београдском драмском позоришту остаће упамћен као Бертолд Брехт у представи „Бубњеви у ноћи” и у „Дипломцима” као господин Бредок. На сцени позоришта „Бошко Буха” одиграо је сјајно улогу Јованче у представи „Пут око света”. У Атељеа 212 је играо, између осталог, у представама „Пропаст царства српског”, „Двије”, „Тотови”, „Мрављи метеж”, „Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина”, „Мај нејм из Митар”, „Приче из бечке шуме”... У Позоришту на Теразијама већ тридесет година је Дафне у „Неки то воле вруће”... Био је и председник Савеза драмских уметника Србије, две године директор Позоришта на Теразијама, режирао је и представе „Др Џекил и мистер Хајд” у СКЦ-у и „Дама са камелијама” у БДП-у. Добитник је више награда.

Драго му је што је имао част да игра у представама Соје Јовановић. Позната редитељка га је заразила мјузиклом. Сада је на челу установе културе „Вук Стефановић Караџић”.

Грешке и ризици

– Глума је тежак занат – прича нам брзо јер тог дана, у 11 сати, има пробу у Позоришту на Теразијама где игра једну од улога у новом мјузиклу „Бродвејске враголије” у режији Небојше Брадића. – У сваком послу човек мора добро да размисли, да буде начисто да ли жели да забушава или ће иза себе да остави неки траг и, на крају крајева, испуни свој живот садржајем због чега ће се осећати добро. Глума тражи ризик; грешке у креативности. Без ризика и грешке нема глуме, иначе би све било администрирање живота.

Ми, глумци, смо ту да градимо ритуалну рефлексију од онога што чини живот. Свако је посебан на свој начин. Није битно на ком је степену образовања. Битно је да може да дође до свог максимума. Ако се човек оствари професионално и биолошки, онда је негде испунио свој живот.

Његова супруга Гордана, са којом има две ћерке Исидору и Александру, успешни је драматург и директор Културног центра Београда. Сценариста је неколико епизода популарне серије „Истине и лажи” у којој Гонцић игра једну од главних улога бизнисмена Радета Божића.

Питамо га шта му је лакше – да глуми или да буде директор.

– Стратешка позиција директора је таква да прави некакав пресек кроз културолошку слику онога што нуди Београд. Постоји питање да ли су културни садржаји још увек постављени према друштвено-идеолошком моделу насталом још шездесетих година. Мислим да су данашња позоришта прилично застарела по садржају. Инсистира се на естетици једног времена која је, најблаже речено, прохујала. Да ли је потребно правити нешто ново?

Иначе, глуму никада не би напустио јер је сматра креативном.

– На сцени је много лепо бити и учествовати без обзира на то колико је неки глумац добар. Ја сам за то да редитељи режирају, драматурзи и писци пишу, глумци глуме. Био сам директор Позоришта на Теразијама у најгоре време када су плате биле неколико марака. Било је много проблема, међутим, излазиле су сјајне представе попут „Лутке са насловне стране” по музици и песмама Боре Ђорђевића.

У позоришту које води Светислав Гонцић игра се представа „Страх од лептира”, у режији Исидоре Гонцић, по мотивима романа „Пољубац жене паука” Мануела Пуига и по мотивима Вјерана Миладиновића Мерлинке, а главне улоге су поверене глумцима серије „Истине и лажи” – Зорану Пајићу и Душану Каличанину. Гонцић ће с њима поново заиграти у новој сезони ове популарне серије Прве ТВ.

У слободно време, oткрива нам, воли породична окупљања у Деспотовацу, у Миливи, малом скривеном селу у клисури у близини манастира Манасија.

Кључ успеха

– Захвалан сам што су ме звали да играм у серији „Истине и лажи” која је мимо свих очекивања постигла велику популарност. Кључ успеха су текст и добра подела улога. У серији нема крви, пиштоља, псовки, смрти, мржње до крајњих граница... Права породична серија. Никада не можемо да будемо начисто да ли је нешто истина или – лаж. Увек постоје такве дилеме у и у свакодневном животу – каже Гонцић.


Коментари3
f9b74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biljana
Nekada demokrata, sada napredan, samo da je uz vlast pa da i kcerka rezira....
Мирослав
Вероватно сада неће имати времена да сними неки спот о реновирању реновирања у Бечу, Прагу...
Dar
Krasan čovjek!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља