уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:42
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Учитељице, наше дете је друкчије

Малишани се могу понашати сасвим друкчије када су у школи и када су у родитељском дому, па васпитачица и родитељи могу имати различите представе о истој малој особи
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 07.10.2019. у 11:40

Колико је тачно да родитељи најбоље познају своје дете? Тешко је рећи, јер одговор зависи од узраста детета и изложености неродитељским утицајима. Тако на пример, када дете крене у вртић или у школу, оно се може понашати сасвим друкчије у групи вршњака и пред васпитачицом или учитељицом од тога како се иначе понаша у родитељском дому. Када се дете различито понаша, родитељ са једне и васпитачица или учитељица са друге стране могу имати различите представе о истом детету. Да би се познавало дете потребно је упоредити како се дете понаша у једним ситуацијама са тим како се понаша у другим.

Да би се ове две „слике” о детету саставиле у целину потребно је да родитељ размени информације с васпитачицом или учитељицом. Проблем настаје с оним родитељима који „најбоље познају своју децу” јер једноставно не верују ниједној информацији која се не уклапа у њихову постојећу слику о својој деци.

Критика као напад

Ако је интелигенција способност сагледавања исте ствари с различитих тачки гледишта, онда би интелигентни родитељ требало да сагледава своје дете с различитих страна, да га „види” и на начин на који га други виде, било деца, било одрасли.

Често родитељи виде своје дете као веома посебно, друкчије од друге деце. Сматрајући да најбоље познају дете које су родили, као и његову посебност, често долазе у вртић или школу да би обавестили васпитаче и учитеље о специфичности свог детета. У том разговору не само да обавештавају, него захтевају и дају инструкције, да би у периоду након тога надзирали да ли учитељ ради с дететом у складу с упутствима које су му дали. На тај начин васпитачима и учитељима намећу „услужни модел” односа, заступајући идеју су они ту како би задовољили родитељске захтеве.

Док овај „услужни модел” функционише у вртићима, највише приватним, када дете дође у школу, може настати конфликт с учитељицом која има сасвим различиту идеју од родитељеве о свом послу и улози у разреду.

Најтежи конфликти су с родитељима који имају искривљену представу о томе шта значи бити „на страни детета”. Родитељ који не разликује властито дете од дететових поступака сматра да је свака критика дететових поступака заправо „напад” на дете. Зато своју „безусловну” љубав показује тако што „брани” дете и онда када и сам зна да је оно лоше поступило. Још је горе ако не разликује себе од детета, зато што онда сваку критику дететовог понашања доживљава као напад на себе и на начин на који је васпитао дете.

Овај проблем се може превазићи увођењем партнерског модела односа учитељ-родитељ, а који полази од тога да су и родитељи и учитељи једнаковредне стране, које су подједнако заинтересоване за остварење педагошких циљева. Прва сагласност је око подразумевања добрих намера једне и друге стране. Другу сагласност треба постићи кроз отворен разговор учитеља и родитеља, а тиче се циљева које дете треба да оствари током школске године. Сагласност око циљева не значи и сагласност око начина на који ће једна и друга страна водити дете ка овим циљевима. Они треба да се договоре шта ће једни радити у школи, а шта ће други радити код куће како би дете напредовало.

Проблематично понашање

У овом процесу веома је важно да учитељи покажу да праве разлику између детета и његовог понашања, да прихватају дете, али не и његова негативна понашања, као и да покажу да праве разлику између родитеља и његовог начина васпитања и детета. Треба да истакну да се и деца веома добрих родитеља, из добрих породица, повремено проблематично понашају. Важна порука за родитеље који „најбоље познају своје дете” јесте да се деца понашају различито код куће и када су у групи деце изван родитељског надзора.

Индивидуални педагошки уговор даје шансе да обе стране буду задовољне: родитељи увиђају да учитељ види њихово дете као појединца, а не као део масе ученика у разреду, а учитељи зато што имају сарадњу родитеља у образовном и васпитном процесу. А када родитељи и учитељи сарађују, резултати морају бити добри.


Коментари9
44b05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavka T.
Najbolje cemo upoznati svoje dete ako ostvarimo saradnju sa nastavnicima i uvidimo ko su oni sa kojima se ono druzi, te oslusnemo sto o nasem detetu misle nasi prijatelji i komsije. Ma koliko verovali u ispravnost naseg vaspitnog postupka, on se mora prakticno proveriti i verifikovati van kuce u okruzenju.Sva odgovornost je na roditeljima koji oblikuju i usmeravaju vaspitni proces,jer svi drugi, cak i nastavnici koji za jedan sat imaju u proseku jos 34 ucenika, mogu biti samo korekcioni faktor.
Petar V. Terzic
Vrlo je vazno da roditelji imaju jasnu strategiju u vaspitanju svoje dece. Kako ce je takticki realizovati zavisi od vise faktora. Pre svega roditelji se moraju principielno ponasati i dosledno prelaziti sa reci na dela. Zatim nuzno je imati istancani osecaj za kritiku bilo da ona dolazi iz skole ili okruzenja. Nista coveka ne moze usreciti ili unestreciti kao uspeh odnosno neuspeh svoje dece. Zato budno pratimo svoju decu koja cine osnovni smisao naseg zivljenja i trajanja u buducnosti.
Berislavci
Ako podjemo od iskustvene premise -"Sa kim si onakav si", te koristimo realne (ni po babu, ni po stricevima) a ne dvostruke standarde (slusaj, to je MOJE dete!), onda se mogu izvuci tri logicna zakljucka:1/ Ako se nasa deca druze sa boljim od njih ona ce ona da napreduju; 2/ Ako se nasa deca druze sa njima ravnim, onda ce ona da stagniraju, i 3/ Ako se nasa deca druze sa gorom decom od njih, onda ce ona da nazaduju. Dakle, odgovorni su roditelji ("Recite mi s kim se druze pa cu vam reci ko su").
Jelena
Da je to samo kod male dece.. to se odnosi na sve. Toliko postoji muskaraca i zena koji varaju i menjaju partnere kao carape dok roditelji misle da su im "deca" andjeli. A i "deca" mogu da misle da su im tate heroji i majke fine zene dok se u raznim situacijama ponasaju sasvim drugacije. Koliko prikrivenih narkomana, lopova, perverznjaka, nasilnika ima...i u glavama, mislima koje prikrivaju. Ljudi se potpuno drugacije ponasaju i kad su sami. Ako zaista mislite da nekog poznajete, naivni ste.
Dusa
Pravo ponasanje deteta je upravo ono kad je dete izvan roditeljskog doma i nadzora. Tada se ono pokaze u pravom svetlu i ispolji svoju sposobnnost da prepozna dobro od loseg, ispravno od neispravnog. Tu se u potpunosti pokaze koliko je roditelj uspeo da pravilno vaspita svoje dete. U vaspitanju svakog deteta potrebno je detetu predociti na razne situacije u koje ono moze upasti . Ako dete u kuci nema dovoljno slobode da iskaze sve svoje osobine ono tu slobodu nalazi van doma.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља