среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ДУШАН КОВАЧЕВИЋ, драмски писац

Није лоше бити човек

САНУ не може да реагује на штрајк таксиста. То није ни у домену историје и традиције ове куће, али мора да реагује на одумирање становништва, на одлазак младих из земље...
Аутор: Борка Голубовић-Требјешаниннедеља, 06.10.2019. у 23:30
(Фото Н. Неговановић)

Академик Душан Ковачевић, драмски писац и сценариста, свакако је најзаслужнији за богату традицију и дуговечност Звездара театра, уметничке куће која у уторак, 8. октобра (18 часова), обележава 35 година постојања. Тим поводом биће отворена изложба „Преко сцене до звезда”, коју чине портрети великана Звездара театра, после чега ће представом „Корешподенција” бити отворена и нова позоришна сезона.

У разговору за „Политику” Ковачевић говори о времену када се рађало ово позориште, САНУ, чији је редовни члан, проблемима с којима публика воли да се суочи у театру, свом новом филму, недоумицама и дилемама које муче нашу стварност.

Шта се променило од прве представе „Мрешћење шарана”, по тексту Александра Поповића у режији Дејана Мијача, која је премијерно изведена 8. октобра 1984. године, до данас?

Три и по деценије Звездара театра је тачно половина мога живота. Када сам дошао те 1984. године да гледам представу „Мрешћење шарана”, у позоришту које је било налик на мало комфорнију шупу, са сценом у облику амфитеатра и са столицама на којима није било баш пријатно седети, ништа није упућивало на лепу будућност. Ми смо кренули да правимо репертоар у згради и месту за које нико није ни знао где се налази. Када сам долазио да радим „Клаустрофобичну комедију” 1987. године и када сам рекао таксисти да ме вози до Звездара театра, он ме је питао: „А где је то?” Ето, то би отприлике била симболична прича о томе како је све почело. Оријентација је била болница на Звездари, што значи да не би било лоше да када размишљате да градите позориште оно буде близу неке болнице. Од „Клаустрофобичне комедије” до данас извели смо око 150 премијера, с више од 250 до 300 глумаца који су прошли нашим сценским простором.

Синоним за Звездара театар свакако је ваше име. Задатак уметника је да буде друштвено одговоран, да разуме стварност, али и да буде критичан. Који је по вама најснажнији знак у позоришту?

Најважније је да представа буде актуелна. То је пресудно. Већ 20 година сам директор и уметнички руководилац куће. Читам текстове, односно драме, и одлучујем се за постављање извесног комада на сцену ако комуницира с публиком, ако решава неке проблеме и ако има нешто у себи што је јако важно и актуелно. У 90 одсто случајева је наше опредељење да то буде домаћи текст, с нашим проблемима. Некада смо радили, када је то било модерно, стране комаде и ауторе, али данас осећам да је публика више заинтересована за сопствену судбину него за судбину неког америчког или британског човека.

Који су то наши проблеми данас? Шта то домаћа публика воли да види на сцени?

Воли да препозна себе са свим проблемима. И што је препознативији тај човек, глумац који га игра, та представа има већи успех. Дакле, воли да види све, од свакодневних проблема који се догађају сваком човеку: политичких, социјалних, економских, моралних, етичких… свих могућих. Што их је више, то је боље.

Вашег Илију Чворовића и представу „Балкански шпијун” пратили смо пролетос до Беча. Неуморни Чворовић је у међувремену прокрстарио многим домаћим и регионалним фестивалима и летњу турнеју завршио у Дубровнику. У чему је снага његове актуелности?

Илија је баш ваљано летовао за наше прилике. Мислим да је Чворовић чак актуелнији данас. У време када се рађао било је све једносмерно, била су два фронта: комунисти и антикомунисти. А данас имате комунисте, антикомунисте и још 25 партија с исто толико политичких убеђења. И сада тај несрећни Илија Чворовић мора да се снађе у том хаосу. Свака или већина партија има у свом програму патриотски корпус који је заснован на родољубљу, а родољубље подразумева велику опрезност очувања државе, што значи да су шпијуни на првом месту опасност за сваку државу. У крајњем случају, није то ништа ново. Та прича о шпијунажи ће изгледа пољуљати и Америку и многе земље.

Упорно инсистирате да реч буде снажна, да има тежину, одговорност. Колико је на том путу комплексно трајати, остати доследан својим принципима и одолети најезди свега овога што прати наш тренутак живљења?

Није то превише тешко ако од ваших првих радова имате пут који подсећа да је естетика изнад, недодирљива у вашем осећању света. Естетски критеријум је на првом месту, што значи да не треба, не сме да постоји ниједна врста баналности, простаклука, неукуса у било ком сегменту и облику. И ако то изградите као слику, као ликовност и ако људи то препознају као када гледате слике наших великих сликара, па препознате да је та слика сама за себе вредност и да не значи ништа као коментар једног дана, онда је то нешто трајније. Ситуација и политичка и друштвена је јако заводљива. А то за дуговечност и за живот једног драмског дела није пожељно. Није пожељно да имате брз рефлекс.

Седите у столици где је било „радно место” Андрића, Црњанског, Бранка Ћопића, па све до Нушића, Лазе Костића и „изумитеља” САНУ Ј. П. Стерије. Како данас видите однос САНУ и друштва?

Однос је чини ми се на добром путу да једног дана буде веома значајан. Наравно, бољи је него када сам дошао у САНУ и Владимир Костић се труди, баш својски и озбиљно, да САНУ отвори, као што ево видимо, у свим сегментима друштва. Наравно, САНУ не може да буде коментатор дневнополитичких збивања и не сме то ни да буде. Он мора да се бави озбиљнијим темама и дуговечнијим проблемима. Не може да реагује, као што се очекује на пример, на штрајк таксиста. То није ни у домену историје и традиције ове куће, то је проблем градских служби, али мора да реагује на одумирање становништва, као што реагује. Мора да реагује на одлазак младих из земље, мора да реагује на све оно што је егзистенција и суштина једног народа.

Како пронаћи решење за одлазак радно способног потенцијала из земље?

Када се прича о исељавању данас, навешћу пример да је шездесетих година прошлог века само за две године отишло милион људи с простора бивше Југославије. Јосип Броз Тито је поделио, одобрио, отворио врата зато што је крвни притисак био висок. Исто се десило седамдесетих година, када је опет отишло око милион људи, то су такозвани југословенски гастарбајтери, па је онда деведесетих година, односно током рата, отишло пола милиона људи. Сада одлазе не само из Србије, него из свих крајева бивше Југославије, сада из Србије иду да раде у Хрватској зато што је у ЕУ, а код нас долазе Бугари из ЕУ. Како сад објаснити ту целу причу? Та прича о одласку је индивидуална ствар. Навешћу пример из мог породичног искуства. Моји и син и кћерка завршили су најпрестижније школе у свету и обоје живе у Београду са својим породицама. И живеће у Београду, али имају искуства тог великог света. Имају дипломе које су значајне. Људи бирају свој пут. Када сам поменуо сина, који је завршио факултет у Сан Франциску у Калифорнији, он ми је рекао, будући да је то најбогатија држава у оквиру тих великих територија, да је тамо последњих година највећи прилив најзначајнијих људи из разних области управо из Немачке. Немци одлазе у Америку, а наши људи у Немачку…

Шта тренутно заокупља вашу драмску пажњу?

Тренутно је најактуелније да почињем снимање филма по драми „Кумови”, али од ње није остало, као што није, рецимо ни од „Маратонаца” или „Балканског шпијуна”, скоро ништа у изворном смислу. Филм се зове „Није лоше бити човек”. Ето, то је леп наслов за можда леп филм.

Рецепт за дуговечност: приврженост кући

По ком принципу, моделу функционише Звездара театар?

Од тог свог почетка па до данас Звездара театар функционише по принципу: радимо, трудимо се да направимо што је могуће боље, гледаније представе и да од тог вишка који претекне с благајне, будући да се од касе финансирамо с преко 70 одсто, инвестирамо у градњу наше куће. Тако да имам два осећања: прво је да сам учествовао у стварању, зидању, буквално физичкој изградњи Звездара театра и у сценском животу, којим су прошли највећи глумци које је Србија имала у 20. веку. Тако да ће у уторак, 8. октобра, поводом 35 година од извођења дела „Мрешћење шарана”, бити отворена и изложба портрета глумаца којих нажалост више нема и људи који су заједно од самог почетка Звездаре стварали то што овај театар данас јесте. Мени је изузетно жао што су неки од њих отишли врло млади, као што је Небојша Глоговац, али Звездара театар ће, надам се, и у будућности имати свој живот и статус који је сада једно од најгледанијих, најпопуларнијих позоришта у Београду.

Који је рецепт за дуговечност једне позоришне куће уопште?

Причао сам о томе управо једном свом пријатељу, поводом његовог интересовања за рад у позоришту које мисли да отвара. Рекао сам да је стварање новог позоришта дуг и врло деликатан процес и да се морају створити многи услови, међу њима мислим да је на првом месту репертоар позоришта. Репертоар и представе које су занимљиве за гледаоце, а да би то заиста и биле морају да буду с глумцима који су „звезде”, јер публика када пожели да једно вече посвети одласку у позоришту, што у нашим условима данас није нимало лако, мора да има добар повод. Рецепт за дуговечност једног позоришта свакако је велика приврженост тој кући и, ево у нашем случају, после 35 година у раду ове куће, десетак је људи који су ту од првог дана.


Коментари36
b1f40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milka
Umetnik ne sme da posmatra svet i ljude kroz naočare ideologije, politike, nacije, rase, pola, vere... Inače je u službi onih protiv kojih se zalaže.
Đorđe
Naš čuveni genetičar je nedavno morao da pobegne iz Srbije zbog ideoloških podela kakve podržava gospodin Kovačević kroz svoje drame.
Milan M. Mišković
„Nije loše biti čovek“, ali je neoliberalni (finansijski) kapitalizam loš za čovečanstvo. To je društveni sistem koji je intrinzično disfunkcionalan jer proizvodi krize iz samoga sebe. U takvom sistemu „imati“ je ispred „biti“, a filantropija iznad humanizma. Metaforički rečeno, nakon sloma evropske levice, socijaldemokratskog psa zamenio je neoliberalni vuk, ali postoji realna opasnost da svet uđe u kavez kapitalističkog šakala. Može li u takvom kontekstu biti i opstati čovek?
Gaga
Što je (prohujali) neoliberalizam lošiji od komunizma ili bilo kog oblika političke ideologije? Uostalom, evo, počinje (željeno) konzervativno razdoblje? Hoće li biti bolje? Za siromašne, teško!
Препоручујем 3
jasmina nešković
Sudeći samo po pismenosti većine komentatora nije teško zaključiti da ta većina nikada nije ni kročila u pozorište, ali zato ima izgrađeno, doduše "ničim izazvano" kompetentno mišljnje o liku i delu gospodina Kovačevića, čijim bi se i likom i delom, i moralnim integrtetom i autoritetom ponosile mnoge kulture širom sveta. Ali što bi rekli stari Latini, "quod licet Jovi, non licet bovi", a može i obratno.
Никодим
Можда је то и тако како кажете, али ипак, било би занимљиво знати да ли још негде у свету постоји позориште које је званичко на државним јаслама (до сада је десетине милиона уложено у реновирања, проширења и одржавање) , а директор седи у својој фотељи већ ДВАДЕСЕТ (20) ГОДИНА !!
Препоручујем 8
Miroslav
Čovek je zaglavljen u prošlosti a govori o budućnosti. Upravo je insistiranje na ideološkim podelama kojima se bave njegove drame razlog odlaska mladih. To ih ne zanima. A ni nas ovde, osim onih ostrašćenih.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља