петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:44

Археолози у Виминацијуму ужурбани због Унескове листе

Када се заврше сви послови на повезивању и конзервирању објеката на границама Римског царстава, то ће бити највеће заштићено културно добро света. – На нашем подручју дуж Дунава, од Апатина до Радујевца, налази се више од стотину римских кула и утврђења
Аутор: Градимир Аничићнедеља, 06.10.2019. у 11:04
Виминацијум (Фото А. Васиљевић)

У научноистраживачком центру у Виминацијуму одржава се састанак међународне радне групе за номинацију локалитета на Дунавском лимесу за престижну Унескову Листу светске културне баштине.

Окупљени стручњаци из Србије, Хрватске, Румуније, Бугарске и Мађарске као тим годинама раде на припремама како би повезали локалитете дуж Дунава са остатком римске границе у јединствено културно добро, познато под називом „Границе Римског царства”. Сада су у Виминацијуму убрзали заокруживање пројекта како би се 2021. године сви објекти с Дунава нашли на Унесковој листи.

Поједини објекти, попут Хадријановог и Антониновог зида у Великој Британији и Горњогерманско-рецијског лимеса у Немачкој, већ су на листи, док су остали у процесу номинације. План је да се створи обједињено културно добро које би обухватило све границе Римског царства у Европи, на Блиском истоку и у северној Африци. Када се све заврши, Римски лимес би постао највеће заштићено културно добро света.

Дунавски лимес, са преко 250 локалитета, највећи је сегмент европске границе. Његова номинација се изводи из два дела: номинације западног (локалитети на простору Немачке, Аустрије, Словачке и Мађарске) и источног сегмента (локалитети у Хрватској, Србији, Румунији и Бугарској).

Још 2012. године, Археолошки институт је учествовао у међународном пројекту „Бренд ’Дунавска граница”, који је финансирала Европска унија, чији је циљ да пре самог рада на номинацији промовише лимес као културно наслеђе и створи својеврстан бренд.

Тако је настала прелиминарна листа са око 60 локалитета на тлу Србије који би требало да постану део светске културне баштине. Србија је преко Археолошког института већ дуго чланица Братиславске групе, стручњака за лимес, коју је Унеско створио као саветодавно тело за сва питања римске границе.

Археолошки институт у Београду и Виминацијум већ су двапут били домаћини састанака ове групе, а прошле године је у Виминацијуму одржан и светски 24. Лимес конгрес, који је окупио више стотина најзначајнијих стручњака из 45 земаља са свих шест континената који се баве темом римских граница, као и римске војне стратегије, тактике и технике.

Већи део римске војне границе је из другог века наше ере, када се Римско царство простирало на највећој површини. Српски део дунавског лимеса је неизоставан, а у многим елементима и јединствени део ове приче, с обзиром на то да задржава своју функцију и вековима касније, након његовог пада у западним деловима царства. На нашем подручју дуж Дунава, од Апатина до Радујевца, налази се више од стотину римских кула и утврђења. 

Кроз поступак номинације биће могуће заштитити и представити многе локалитете дуж Дунава, који то до сада нису били, тако да ће стајати раме уз раме са чувеним европским утврђењима попут оних у Њукаслу, Регензбургу... Осим части, да се нађемо на Унесковој Листи светске културне баштине, ово је прилика да се искористи невероватан туристички потенцијал многобројних налазишта и да се подстакне развој инфраструктуре и отварање нових радних места.


Коментари3
1a651
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana
Sta cemo sa Kalemegdanom i gondolom?
Раша Илић
Ово је право време за ренесансу наше археологије. Она може да скида маглу са фасификоване историје нашег рода.
Mrki
Шта је фалсификовано? Досељавање Срба на Балкан је историјска чињеница. То је и генетика доказала I2a-Y3120, R1a-Z280, R1a-M458 су дошли у 7. вијеку. Народи су стално мигрирали. Образује се. Виминацијум је дио српског J2, R1b, E1b наслеђа.
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља