недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Колико жртву кошта пријављивање насиља

Прибављање лекарског уверења, судска такса и ангажовање адвоката су превелики трошак за жену, поготово ако не ради
Аутор: Катарина Ђорђевићпетак, 04.10.2019. у 21:00
(Фото Пиксабеј)

Од почетка ове године 21 жена је убијена у породичном насиљу, а статистика која бројкама слика поремећене породичне односе сведочи да се сваког месеца пријави око 4.000 случајева насиља. Међутим, број поднетих тужби је чак сто пута мањи –  у августу су, примера ради,  пријављена 5.222 случаја насиља у породици, али су поднете свега 42 тужбе против насилника. Између осталог и зато што то подразумева поприличан трошак за неопходне папире, попут лекарског уверења и судске таксе, као и за ангажовање адвоката. Да би жртва насилника пријавила тужилаштву, неопходно је да лекар опише њене повреде на одговарајући начин – уколико њихов опис није комплетан, жртва ће знатно теже доћи до  правде у судском поступку.

Иако је Министарство здравља пре десет година донело посебан протокол о поступању здравствених радника у случајевима насиља над женама који лекари попуњавају као доказ о повредама причињеним жртви насиља, пракса показује да клиничари недовољно детаљно описују повреде, што умањује вредност таквих налаза на суду. Осим тога, преглед лекара судске медицине кошта између 3.000 и 6.000 динара, што је за многе жртве насиља недостижан износ – због тога се они већ десетак година боре да држава жртвама плаћа ову врсту прегледа. На тај начин би били спасени бројни животи, многи судски процеси би се убрзали, а насилници привели правди.

Ово су само неке од тема о којима се јуче дебатовало на 27.  међународном конгресу судске медицине, а како у разговору за наш лист објашњава др Ђорђе Алемпијевић, професор судске медицине на Медицинском факултету у Београду и председник организационог одбора конгреса, жртве насиља често нису довољно информисане коме треба да се обрате, док лекари судске медицине нису доступни свим женама које преживе насиље у Србији.

„Правда за жртве насиља и судско процесуирање насилника не сме да зависи од тога да ли жртва има приступ специјалистима судске медицине и новац за преглед. Држава мора да створи систем у коме жртва насиља прво најпре код лекара који ће је здравствено збринути, а потом код специјалисте да верификује њене повреде, те сачини комплетан извештај и фотодокументацију. Са таквом документацијом жртва улази у судски поступак, насилник који изгуби спор плаћа судске трошкове – самим тим и трошкове преглода и на тај начин се новац враћа у буџет Србије”, истиче наш саговорник.

– Иако су сви лекари током студија обучени за прегледање и описивање повреда, пракса показује да они због оптерећености, мањка времена и пуних чекаоница озледе често не описују на адекватан начин и тиме несвесно лишавају пацијента могућности да остваре своја права и дођу до задовољења у судском поступку. Тако се доктори клиничари ненамерно „стављају” на страну насилника, јер непотпуна медицинска документација знатно умањује, а понекад и искључује могућност да се у каснијем поступку поуздано докаже постојање повреда, начин повређивања и степен угрожености здравља – пракса показује да преко 90 одсто жртава насиља улази у судски процес са непотпуном документацијом и из њега излази као губитник – наглашава доцент др Александра Антовић из Завода за судску медицину у Нишу.

Истичући да је квалитетна експертиза једна од најважнијих карика у ланцу судских процеса, доцент др Миљен Малетин са Медицинског факултета у Новом Саду подсетио је да све врсте повреда морају да се документују у року од 72 сата по настанку. Са протоком времена смањује се шанса да се повреда повеже са самим догађајем, јер тегобе које особа има могу имати друге узроке.

– Статистика показује да тзв. трзајне повреде врата има петина до половина свих жртава саобраћајних несрећа, а у Србији око 5.000 жртава годишње буде обештећено због удеса, док су вредности остварених одштета између 1.000 и 3.000 евра. Кад је реч о одштети коју држава плаћа за ујед пса луталице, Београд је из градске касе прошле године у те сврхе исплатио 700.000 евра, а Нови Сад 250.000 евра. Суботица је својим суграђанима исплатила 120.000 евра – чак шест пута више него 2013. године, иако се број луталица није повећао сразмерно том износу. Ово повећање се може објаснити чињеницом да многе особе лажирају уједе паса – тако што купе вештачку или праву лобању пса и направе „ујед” на кожи. Специјалисти судске медицине открили су добар „начин” за идентификацију „фалсификованих” уједа – они су до те мере савршени, па је очигледно да их није могао направити прави пас – закључује др Малетин.

Једна одштета у Немачкој, друга у Грчкој

Дуарте Нуно Виериа, професор судске медицине из Португала истакао је да европско законодавство не користи исту методологију када је у процена последица телесних повреда код жртава насиља.

„Једна иста повреда може бити на различити начин третирана у различитим земљама. С обзиром на то да грађани ЕУ доста путују, често се дешавају повреде и незгоде изван земље порекла које немају исти судски исход. Примера ради, Грк који је повређен у Немачкој, моћи ће до пензије да живи на име судске одштете, док ће Немац повређен у Грчкој за исту повреду добити симболичан новац“, навео је Виериа.


Коментари4
45b39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušan
Pošto se nemogu vratiti 'stara dobra vremena' kada je zdravstvena zaštita bila besplatna i jednaka za sve onda bar da popravimo šta ne valja . Zašto se uopšte isplaćuju otštete u novcu ? Ako je nekog ujeo pas pa nije radio dan-dva ili više onda je bio na bolovanju i platiće mu se kao da je imao grip . Zašto bi pas bio u nejednakom položaju u odnosu na virus ako prave istu štetu ? A za štetu koju načini čovek postoji sud i svako prema sopstvenoj proceni i trošku može da tuži i da se sudi.
Miloš
Gledam ove brojke, od prijavljenih 5 hiljada slučajeva, samo 42 podignute tužbe, a onda mi nešto sinu kad sam pročitao ovaj deo o "ujedima" pasa.
joca
kao i mnogi i ja nisam upucen u zakone ali razmisljam ovako, podneto preko 5000 prijava, te prijave su pretpostavljam date u policiji, od koga bi inace trazili zastitu. ako je nasilje kakve god prirode krivicno delo zasto onda policija po sluzbenoj duznosti ne predaje predmet javnom tuziocu koji nadalje postupa po svojoj duznosti nego su zrtve primorane da podnose privatnu tuzbu i izlazu se troskovima i raznim neprijatnostima ?
Саша Микић
Приватне тужбе се подносе директно јавном тужилаштву, а не полицији. Због сложености породичних и партнерских односа није полиција та која процењује шта се ту десило и дешава, већ су у цео поступак укључене и друге службе. На крају крајева оштећена страна је та која просуђује да ли ће прекинути све то малтретирање или ће и даље остати у том паклу. Не може држава да вас разведе од брачног друга ако ви то не желите.
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља