недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Бугарска тражи начин да блокира Северну Македонију

Софија и Скопље су потписали споразум о пријатељству признајући да имају „заједничку историју”, али су остале разлике о кључним историјским личностима које се у обе земље сматрају националним херојима, значајним особама за идентитете Бугарске и Северне Македоније
петак, 04.10.2019. у 12:37
Зоран Заев и Бојко Борисов (Фото ЕПА/Васил Донев)

Бугарска подржава отварање преговора Северне Македоније о чланству у Европској унији, али тражи механизам који би спречио њен улазак у Унију, ако спорна питања о балканској историји не буду решена како Софија жели, пише Радио слободна Европа (РСЕ) .

Документи из Брисела сугеришу да ће Европски савет на самиту 17. и 18. октобра послати позив Северној Македонији за почетак преговора, што је омогућено пошто је Скопље прошле године решило свој вишедеценијски спор о имену с Грчком. Софија и Скопље су решили свој спор о језику 1999. и потписали споразум о пријатељству 2017. године признајући да имају „заједничку историју”.

Остале су, међутим, разлике о кључним историјским личностима које се у обе земље сматрају националним херојима и тиме значајним особама за националне идентитете и Бугарске и Северне Македоније. Кључни дуготрајни спор тиче се националног идентитета Гоце Делчева, балканског револуционара с краја 19. и почетка 20. века којег обе страна сматрају великим патриотом.

Бугарски председник Румен Радев ставио је до знања 30. септембра да ће Софија подржати недавни позив одлазећег председника Европског савета Доналда Туска за почетак приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом. Радев и премијер Бојко Борисов, уз подршку чланова бугарског парламента, рекли су, међутим, да је њихова подршка - условна.

Они желе да се у преговарачки оквир унесу гаранције да ће бити решене трајне разлике Софије и Скопља у вези с историјом, које неки виде као потенцијалну претњу за бугарски национални идентитет.

Радев је рекао да је Софија посвећена „дефинисању јасних крајњих циљева које треба остварити пре завршетка преговарачког процеса” са „јасним условима и критеријумима који ће штитити бугарски национални интерес”. Борисов је рекао да те гаранције треба да укључе инструменте које би Бугарска могла искористити да одбрани своје „националне интересе”.

Другим речима, Софија неће блокирати пут Скопља до преговарачког стола све док има методе којим би осигурала да ће спорења о историји са Северном Македонијом бити решена онако како Бугарска жели.

Према споразуму о пријатељству од 2. августа 2017, Бугарска и Северна Македонија су основале заједничку комисију историчара који покушавају да што је више могуће усагласе уџбенике у својим школама како би се спречиле будуће тензије.

Досад нису успели да нађу заједнички став о детаљима револуционарних покрета из отоманског доба, као што је Унутрашња македонска револуционарна организација (ВМРО) коју обе земље сматрају делом сопствене историје.

Та револуционарна организација је основана 1893. године, на територији која је сада северни грчки регион Македонија, али је такође деловала на територијама садашње Бугарске и Северне Македоније.

Делчев, један од најистакнутијих лидера ВМРО, живео је и радио у разним деловима Отоманског царства и у тадашњој аутономној Кнежевини Бугарској, која се протезала територијом садашње северне Грчке, Бугарске и Северне Македоније. После смрти Делчева, његови остаци су сахрањени, ексхумирани и поново сахрањени у те три земље.

Делчев, који је био левичарски парамилитарни вођа у ВМРО, убијен је 4. маја 1903. године, само три месеца пре Илинданског устанка против отоманске владавине у садашњој Северној Македонији и северној Грчкој.

Ту побуну су брзо угасиле бројчано надмоћне снаге отоманских Турака. Устанак је, међутим, довео до тога да се европске силе убеде да изврше притисак на отоманског султана око односа према европским хришћанима под отоманском владавином. Делчев се сада слави у Северној Македонији као патриота и кључни оснивач покрета за македонску независност.

Бугарски историчари наглашавању његово бугарско образовање и утицаје, укључујући то што је био инспирисан претходним 19-вековним бугарским револуционарима Василом Левским и Христом Ботевим.

Делчев је убијен и сахрањен на територији садашњег севера Грчке у месту Баница, које је 1913. уништила грчка војска током Другог балканског рата. Током Првог светског рата, када је Бугарска привремено контролисала ту област, Делчев је ексхумиран. Његови остаци су послати у бугарски град Пловдив и после сахрањени у Софији.

Али, после Другог светског рата, под притиском Москве, Делчев је поново ексхумиран. Његови остаци су пребачени у Скопље 7. октобра 1946. године. Од тада, кости Делчева се налазе у мермерном саркофагу у дворишту скопске Цркве светог Спаса.

Бугарски премијер Борисов и његов колега из Северне Македоније Зоран Заев 2. августа су заједно положили цвеће не гроб Делчева да обележе годишњицу Илинданског устанка, као и споразум о пријатељству из 2017.

Софија и Скопље, међтим, и даље не могу да се усагласе око датума када би две земље заједно обележавале сећања на Делчева. Северна Македонија је предложила комеморације 7. октобра, односно дан када су његове кости послате из Софије у Скопље.

Бугарска одбацује тај датум, наводећи да би обележавање требало да буде 4. фебруара или 4. маја, на дан његовог рођења или смрти, преноси Бета.


Коментари39
5a6a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pecko Beli
Novokomponovane nacije. Po ovome sto pisete u vasem komentaru, zaista ste novokomponovani. Srpska crkva je do pocetka 11 veka bila pod jurisdikcijom Ohridske Patrijarsije, nakon toga se usamostalila.
Bob Rock
Kada se, za nekoliko godina, bude potpuno razvio DNA projekat i kada budemo znali vekovima unazad odakle potičemo, biće svima lakše i svi lažni istorijski podaci će pasti u vodu. Nadam se da će do tada Srbija biti dovoljno jaka da prihvati sve odbegle sinove kao što je to uvek radila.
DNA projekat?
DNA projekat u koje svrhe? DNA nema nikakve veze sa nacionalnom pripadnošću ljudi. Nacija je socijalna konstrukcija i stvar uverenja pojedinca. Geni i biologija sa time veze nemaju. Svi ljudi u našem region a i šire imaju u proseku iste gene, i genetske razlike postoje samo između pojedinaca. Jedan Srbin može biti genetski mnogo bliži jednom Portugalcu nego drugom Srbinu. I na kraju, sve i da neko "dokaže" kako su svi Hrvati u stvari Srbi, da li vi zaista mislite da bi oni svi odmah u Srbe?
Препоручујем 8
Trifun
Sve sto se desava u exYU je posledica vladavine Broza/komunista,koji su u delo sproveli Odluke 4.kongresa KPJ/Drezden,1928.:"Cilj je srušiti imperijalističku tvorevinu Jugoslaviju ..Srbi su hegemoni koji ugrozavaju druge narode.. Kongres je potvrdio pravo ugnjetenih naroda na samoopredeljenje i doneo odluku o stvaranju nezavisnih država:Hrv,C.Gore,Maked. i Slov.,dok bi mađarski i albanski narod imali pravo da se otcepe.."Stvoren je embrion buducih instant naroda i nezavisnih drzava na stetu Srba
Nikogas Severna
Cudna je rabota koliko su dezurni politikini komentatori agresivni kada god Makedonija I Makedonci imaju problem.Proslost se ne moze promeniti,ali se Istorija moze I uspostavlja se silom-macem ili monopolom na pero. Makedonija je postojala kao drzava, prva u Evropi,jos u anticko doba.Po imenu drzave geografska oblast je zadrzala ime Makedonija odrzala to ime hiljadama godina iako su drzavu tj.Kraljevinu Makedoniju okupirali Rimljani.Narod koji je hiljadama godina ziveo na teritoriji Makedonije i
Hrisa
Balkanska posla.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља