среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ПОГЛЕДИ

Живот у наративу

Аутор: Владимир Вулетићуторак, 08.10.2019. у 18:00

Свако повремено, а понеко и стално, остане заглављен у неком времену и некој причи у којој живи и одатле посматра свет око себе. Људи заглављени у прошлим временима могу изгледати симпатично као остарели хипици, а понекад могу бити трагикомични, па чак и опасни као Илија Чворовић. Живот и литература пуни су верских фанатика, „лудих” научника, идеолошких верника, острашћених и разочараних љубавника, пасионираних пецароша, бициклиста и голубара. Свима им је, међутим, заједничко да је посвећеност наративу у коме су заглављени, а одређује њихов светоназор, јача од здраворазумског односа према свету и животу што их окружује.

Граница између здраворазумског и доктринарног погледа на свет није увек јасна. Различити дискурси покушавају да се наметну здраворазумским чињеницама и многи у томе успевају. Дешава се да људи проведу живот у причи коју су прихватили и за њих она представља саморазумљиву стварност. Као што је познато, Бог помаже онима који верују у њега. Многобројни су примери успешних наратива. Религијски наративи и након хиљада година надахњују и управљају поступцима милиона људи. Идеолошки наративи, такође, имају снагу да стварају уверења која често пркосе здравом разуму.

Посебно су занимљиви националистички наративи јер су битно обележили деценије за нама, али и време у којем живимо. Наратив о домовинском рату битно одређује хрватски национализам данас. Наратив жртве је у корену босанског национализма. Оба ова национализма, осим тога, негују наратив о Србима агресорима и оба се снажно подстичу из државног апарата.

Србија тренутно нема свој националистички наратив. Косовски мит је био у корену српског национализма пре сто година. Располућен између југословенског и великосрпског дискурса национализам као државни наратив у Србији поражен је крајем прошлог века. Заправо у српском друштву данас не постоји ниједан велики наратив. Социјалистички идеолошки дискурс темељно је проскрибован. Либерални, мада утицајан у интелектуалним круговима, никада није имао структурну основу на којој би ојачао и постао саморазумљив, а конзервативни нема пророке и озбиљне протагонисте. Порази у ратовима деведесетих бацили су сенку на сваки вид националне нарације. Чак је и патриотизам сумњив, а изражавање љубави према Србији неретко се доживљава као израз повампирења великосрпске идеологије.

Интересантно је да, упркос значајној медијској подршци, актуелни режим није створио ниједну велику причу која би га чинила препознатљивим. Уместо тога, њега карактерише прагматична усмереност ка низу покретних циљева. Компромисно решење косовског питања; економски развој базиран на страним инвестицијама и инфраструктурним пројектима; прикључење Србије Европској унији, регионална стабилност заснована на равноправности српског народа и још мноштво специфичнијих задатака – то јесу значајне теме и прагматични циљеви, али нису приче које имају снагу да покрећу масу.

Заправо једини наратив који у Србији данас има своје активне пророке је прича о диктатури. Његови протагонисти су заглављени у деведесетим годинама прошлог века. Не постоји рационалан разлог нити критички аргумент који би довео у питање уверење оних који су прихватили тај наратив. Као и сваки, и овај наратив је искључив. Дијалог који доводи у питање постулате тог наратива је неприхватљив за његове протагонисте. Указивање на чињенице које сведоче супротно, доживљава се као релативизација наратива и строго се анатемише. Лајтмотив тог наратива није нов – „Ко друкчије каже/ тај клевеће и лаже/ и нашу ће осетити пест..”

Они који живе у наративу диктатуре у свему виде доказ свог уверења. Оно што, рецимо, здравом разуму делује као жалостан пример бахатог понашања појединаца на власти из перспективе наратива о диктатури је израз систематског терора. Инциденти који наилазе чак и на осуду највиших представника власти наводе се као круцијални докази постојања диктатуре. Последице процеса дугог трајања и глобалних кретања као што су миграције из економски неразвијених ка развијенијим подручјима Европе и света представљају се малтене као трагање за политичким азилом и бег иза гвоздене завесе. Свака, посебно гласно изговорена, глупост ако подржава наратив слави се као интелектуални домет и израз моралне врлине.

За пророке наратива о диктатури свет живота представља кужно место и сваки контакт са њим доводи у питање моралну чистоту. Додир са људима и стварима који нису у сагласју са наративом представља табу. Бојкот парламента и избора мање има везе са изборним условима, а више са бригом о заштити наратива о диктатури. Излазак на изборе под било којим условима не долази у обзир јер би довео у питање брижно грађен наратив. Мада здрав разум каже да је за опозицију боље да у парламенту има посланике него да их нема, из перспективе наратива о диктатури ствар изгледа другачије. Што већа победа владајуће странке тим јаче уверење у исправност тезе да се власт не може заменити на изборима већ само побуном и револуцијом.

Ако нас је, међутим, историја нечему научила то је да су корист од оваквих погледа на свет имали само њихови пророци. Мученика ако их се сете на дан борбе против диктатуре, сете се, а ако не – ником ништа.

Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари10
942e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milic
Sve sesvodi na obmanu kakva se primenjuje kod sticanja velikih bogatstava,cime se dolazi na vlast i primenom(u medjunarodnoj politici)sile te vlasti,diktatorski se diktira njihova"demokratija"u cilju da sto veci deo sveta radi za njih po smesnim jedva prezivljavajucim placanjima.Analizirajmo ratove i iznenadicemo se koliko njih nije izazvala diktatura,vec bogatstvo i njegova "demokraticnost",kao i borba za uvecanje bogatstva,a tako i teritorijalnog "demokratskog"prosirenja.Primeri i danasnjice.
Vlajko
Tekst je, prvenstveno sa psihološkog stanovišta, odličan.
tja
(MP 1) Preduhitrili ste me. Bas sam nameravao da ga ja to pitam. On verovatno nema pojma sta je psihologija ali mu se svidjala ta rec da je upotrebi.
Препоручујем 0
MP 1
hm, sa psiholoske strane. Molim Vas prosvetlite nas obicne sta je u ovom tekstu psiholoski odlicno? Ja NE vidim nista odlicno vec samo jedan udvoricki pokusaj. A to da ovaj rezim nema svoju pricu..pa znate kako nista ne mozete sagraditi na lazi, poltronizmu..nista. Sve se srusi kao kula od karata..samo za sobom naopaki rezimi ostavljaju obogaljena drustva. Da jedan sociolog to ne vidi ..zaista u sta mu je prosao zivot. Mnogo tuzno da ne kazem nesto gore.
Препоручујем 10
nikola andric
Ljudi ne misle ''drukcije'' posto svi misle istim organom: mozgom. Razlikuju se po tome da polaze od razlicitih pretpostavki odnosno premisa za koje veruju da su istinite. Ali kad premise nisu istinite onda i izvedeni iskazi (zakljucivanje) ne mogu biti istiniti. To vazi za sve pretpostavke pa nije uverljivo da su ''nase'' istinite a ''tudje'' neistinite. Kvalifikacije kao ''dogmaticno'', ''ideolosko'', ''zastarelo'' , itd. su ''vrednosni iskazi'' za koje ne vazi kriterijum istine.
Rada Novi Sad
Da,tako je profesore... Vi ste to stručno analizirali,a ja to,uprošćeno, vidim kao neverovatna sličnost sa komunističkom ideologijom.Takav pogled i delanje su bili odlike tog našeg nesrećnog perioda koji je potrajao decenijama. Verovala sam da je ta nesreća otišla na smetlište i odjednom se povampirila. Zaista,za nevericu je koliko sumanutih vidjenja naše današnjice iznose poznati i nepoznati...Čoveku dodje da se zapita-šta sa tim ljudima nije u redu! Vi ste dali odgovor i objašnjenja.
Milan M. Mišković
Jedan od značajnijih razloga što u bivšim socijalističkim društvima, uključujući i Srbiju, ne postoji nijedan veliki narativ je taj što je u njima izvršena semantička restaurativna kontrarevolucija. Proterani su pojmovi koji još uvek rade, a umesto njih su u neoliberalni diskurs uvedeni pojmovi koji nemaju antagonistički napoj. Demokratija je sužena na političku proceduru, umesto borbe za ekonomsku demokratiju za koju postoji strukturna osnova u društvu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља