понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Постнатална депресија доводи до чедоморства

Случај из Жаркова, када је мајка тек рођеног дечака бацила у контејнер, подсетио је на проблем жена после порођаја
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 01.10.2019. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Мајка која је крајем августа у Жаркову оставила у контејнеру свог тек рођеног сина, а преживео је захваљујући невероватно срећном стицају околности, патила је од постпорођајне депресије, па је оптужена за знатно лакше кривично дело од тешког убиства у покушају, саопштило је ових дана Друго основно јавно тужилаштво у Београду. Како се истиче у саопштењу, ова мајка је првобитно била осумњичена за тешко убиство у покушају, за које је запрећена казна од 10 до 40 година затвора. Међутим, када је тужилаштву достављен налаз вештака који сведоче да је постнатална депресија довела до немилог догађаја, ово дело је преквалификовано и у оптужном предлогу мајка се терети за кривично дело „покушај убиства детета при порођају”, за које је запрећена казна до пет година затвора. Њој је у међувремену укинут притвор, одређен након хапшења, па се сада брани са слободе.

Овај случај чедоморства у покушају на најдраматичнији начин је скренуо пажњу јавности на феномен постпорођајне депресије, која се јавља након рађања бебе и последица је хормонске турбуленције. Већина убистава новорођенчади данас се углавном објашњава овим поремећајем, а психијатријска статистика каже да од постпорођајне депресије болује свака десета жена која је донела дете на свет. По интензитету и трајању симптома и  њиховој опасности по здравље мајке и бебе, постпорођајна депресија има три појавна облика – посторођајну тугу, познатију као „беби блуз”, постпарталну депресију и постнаталну психозу.

– Резултати једног мултицентричног истраживања говоре да је број  мајки које болују од овог поремећаја исти и у Уганди и у Шкотској и износи 0,5 одсто. Чињеница да се постпартална депресија јавља међу породиљама и у развијеним и у неразвијеним земљама значи да је биолошки фактор одлучујући у њеном настанку. У психијатрији данас преовлађује схватање да ову депресију, осим наследног фактора, узрокује и хормонална турбуленција , јер када жена роди дете у њеном организму долази до наглог пада естрогена, а за хомеостазу организма неопходна је оптимална количина овог хормона – објашњава др Зоран Ђурић, неуропсихијатар и судски вештак.

Наш саговорник додаје да се због интензивних хормоналних промена велики број жена у периоду „бабиња, који трају четрдесетак дана након порођаја, осећа рањиво, напето и уплашено. Међутим, нагли пад естрогена у неким случајевима може изазвати психо-моторни немир, а некада увести жену и у стање постпарталне депресије или психозе.

– И закон препознаје посебно психолошко стање у коме се жена налази после порођаја и ако у том периоду она почини неко кривично дело као што је, примера ради, чедоморство, неће јој се судити на исти начин као особи која исто кривично дело почини у неком другом периоду живота. У неким случајевима давање хормона може довести до побољшања психичког стања особе, а некада је у терапију неопходно увести и психијатријске лекове – закључује др Ђурић. Он примећује да се трудноћа не без разлога назива „друго стање” и додаје да се, с друге стране, у својој дугој каријери сусретао и са душевно болесним пацијенткињама које је трудноћа препородила и постале су добре  мајке.

Међутим, покушај убиства сопственог детета свакако је последња карика у низу неразумевања како основни биолошки нагон може да се извитопери у сопствену супротност, а чедоморство је најстрашнији доказ како тежак психијатријски поремећај може да затре архетипски нагон ка заштити потомства и одлучи о судбини своје деце. Стручњаци који се баве изучавањем олуја и бура душе које настају након доласка бебе на свет тврде да у периоду бабиња постоји чак 18 пута већи ризик од развоја психијатријских поремаћаја. Форензички психолог Милан Костић упозорава да је тај ризик чешћи код жена које су већ имале неки ментални поремећај.

– Ако је жена хиперсензитивно реаговала на раније стресне догађаје у животу и ако је крхкије менталне структуре, долазак детета на свет може узбуркати њено душевно стање. Међутим, и разне спољашње околности, као што су нежељена трудноћа, проблематичан однос са оцем детета или конфликти у породици пре доласка детета на свет, такође могу утицати на појаву постнаталне психозе. Ово обољење најчешће настаје у садејству више фактора, али је важно рећи да се по клиничкој слици не разликује од праве психозе – особа може имати халуцинације и параноидне идеје. Иако је ово реактивна психоза, што значи да настаје као реакција на одређени догађај, у овом случају на трудноћу, мора се адекватно лечити јер носи висоик ризик од чедоморства и суицида – закључује овај психолог.

Тужна прича с неизвесним крајем

Поводом немилог случаја у Жаркову, неки медији преносе најновије изјаве мајке која је бебу бацила у контејнер да жели да јој у скоријој будућности деца (старатељима је поверен старији син) буду враћена. Правници су међутим,  врло резвисани у тумачењу такве могућности. Прво: питање је када ће лечење од постпорођајне депресије бити окончано а потом и шта ће након те терапије рећи стручњаци и социјални радници као и да ли ће њихове процене говорити у корист жене која се одмах по рођењу бебу однела у смеће. Уз све то не зна се да ли ће и колико бити кажњена за оно што је учинила – што значи да тужна прича са срећним крајем за сада није реална.


Коментари4
b2039
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra
Hocete li vec jednom da mi postavite komentar?! Vec sam dva puta komentarisala da je potnatalna depresije cesta i neoziljno shvacena stvar u Srbiji, a postavljate seksisticki komentar od Drgutina koji nagovestava da to nije depresija da sve zene umisljaju!
JOKO*****Srbin
Veoma je vazno da se ova pojava statisticki obradi. Da se vidi kako je bilo pre 5, 10 …..20 I vise godina…..Da se problem pridje za vise strana. Uporedjivanbjem mozemo da vidimo da li je uticaj hrane, zagadjenja, vode ili neceg treceg je okidac za manifestovanje ovog poremecaja…..ne brojati mrtve, vec tragati sa resenjem. Najlakse je praviti ovakve reportaze. Da li zavosd za statistiku poseduje odgovarajuce informacije…..ako ne poseduje, za sta postoji?
дд
Можда би требало да нам се ипак мало детаљније објасни овај поремећај. Имала сам пријатељице и познанице које су прошле тај пакао. Оно што мене збуњује је време - чини ми се да се постпорођајна депресија код њих јављала тек неколико дана после порођаја. Нисам сигурна да ли сам у праву.
Dragutin
Reaktivna psihoza, da. Ali baš depresija? Zvuči čudno. Valjda psihijatri znaju šta je depresija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља