субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:22
ПОГЛЕДИ

Москва између Вучића и опозиције

Аутор: Ђорђе Вукадиновићнедеља, 06.10.2019. у 18:00

Један текст је ових дана направио праву пометњу у српским русофилским круговима. У свом „писму српским пријатељима” руски историчар и добар познавалац овдашњих политичких прилика Никита Бондарјев изазвао је велики гнев код опозиционих русофила. Наравно, има русофила који нису опозиционари, баш као и опозиционара који нису русофили. И они су – и једни и други, само из различитих разлога – врло задовољни Никитиним текстом, масовно га преносе и цитирају.

Али русофили-опозиционари, поготово они унутар Савеза за Србију, били су напросто констернирани. И у тој констернацији су на рачун руског колеге упутили салве критика, укључујући и оне најружније, да се „продао” и да „ради за Вучића”.

Није помогло ни што се Бондарјев одмах на почетку оградио: „Не знам шта бих осећао према Александру Вучићу да сам Србин и да живим у Србији. Али, пошто сам Рус и живим у Русији, ја све лидере других држава оцењујем по истом кључу. Најважније, а за мене вероватно и једино важно питање јесте – да ли су они добри за Русију или нису? То јест, Виктор Орбан је за Русију неоспорно добар, иако у Мађарској, благо речено, нису сви  њиме одушевљени. С друге стране, рецимо, бугарски премијер Бојко Борисов за Русију је безусловно лош.”

Он, дакле, суди као Рус и из руске перспективе. И из тог угла закључује да је: „најважније достигнуће Александра Вучића у томе што је током његове владавине русофилство у Србији постало мејнстрим. Критика Русије и Владимира Путина у Србији данас је једнака политичком самоубиству.”

„У току сам са сложеним и више пута мењаним односом Вучића према проблему Косова”, пише Бондарјев. „Да, потписан је уговор о логистичкој подршци са НАТО-ом, одржавају се заједнички маневри са северноатлантским пактом – то је истина и нећемо се правити као да тога нема. С друге стране, купују се велике количине наоружања у Русији, на парадама Војске Србије учествују руске јединице, над Београдом своје летачке акробације изводе ’Стрижи’, а на трибини стоји Путин.”

Насупрот свему томе, по Бондарјеву, налази се „коалиција бивших”, углавном чланова и највиших функционера некадашње Демократске странке, уз неколико патриота који су у међувремену, како каже, „постали инвентар америчке амбасаде” ињему не уливају поверење.

Све у свему, мислим да Бондарјев, авај, много више омашује у похвали власти, него што греши у критици опозиције. Иако су му, по мом мишљењу, и похвала и критика мало претеране. Наиме, отворени антирусизам је и у претходном периоду (пре Српске напредне странке) у Србији био маргинална политичка појава. А  енергетски споразум са Русијом је склопљен и реализован за време претходних власти. Али, истини за вољу, у медијима је у то време било доста грубих и неодмерених русофобних испада, у којима су предњачили Чедомир Јовановић, Ненад Чанак и део „другосрбијанских” перјаница. Нису се у томе истицали ни Тадић, ни Јеремић, ни Стефановић, ни Ђилас.

Али је исто тако чињеница да су и Чанак и Јовановић били коалициони партнери ДС-у на покрајинском, односно београдском нивоу. И чињеница је да се тадашњи државни и политички „мејнстрим” од ових испада није превише ограђивао. И Руси су то, као што видимо, запамтили.

На страну то што ми се чини да извесна врста актуелног, претераног, агресивног и примитивног таблоидног „русовања” може имати погубније последице по „руску ствар” у Србији него сви антируски испади Чеде, Чанка и дела другосрбијанске елите.

Јасно је да је за неког службеника руске амбасаде много лакше и пријатније да исечцима бомбастичних наслова из таблоида документује „напредак и успешност у кампањи промовисања позитивне слике Русије”, него да вага и одмерава да ли и колико такви написи по ту слику могу бити контрапродуктивни и штетни. И то је донекле разумљиво.

Није, међутим, разумљиво зашто је створен утисак да се амбиције руске политике у Србији мале и углавном завршавају на, мање-више, ономе што Вучић и може да им пружи – симболично-фолклорним манифестацијама и понеком наруџбином руског полурасходованог оружја. Наравно да Руси не могу бити „већи Срби од Срба”. Али то исто – и још више – важи и обрнуто. И зар заиста у Москви не виде колико су кораци актуелне српске власти у правцу „НАТО интеграција”, од ратификације споразума СОФА (Споразум о статусу страних војних снага у правном поретку Србије) до потписивања ИПАП-а  (Индивидуални акциони план партнерства), куд и камо озбиљнији и малигнији да би се могли компензовати присуством „стрижија” на војној паради? И нека се онда не чуде и не шокирају много кад им се деси неки нови Ђукановић – који је, немојмо то заборавити, онда кад му је то одговарало, такође умео лепо да шурује и са руским бизнисом и са проруским историјским сентиментом. (А онда – тап НАТО, тап санкције, тап симболично слање војника у Авганистан.)

Велика је то тема и хвала Бондарјеву што ју је, макар и на помало трапав и груб начин отворио. А не би било лоше, у међувремену, да и ми Срби коначно почнемо да примењујемо Никитин критеријум за процењивање страних лидера и држава – тј. да почнемо да их вреднујемо према томе да ли су они добри за Србију, или нису.

Уредник сајта НСПМ, народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари6
18759
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Паја Земунац
Традиционална симпатија не иде увек подруке са рутинском политиком.
JorgeLB
Najprije treba odrediti što je dobro za Srbiju, pa će biti lakše. Demokracija, poslovanje, pravosuđe ruskog tipa ili pristupanje u EU i prihvaćanje njenih vrijednosti.
Lek Galenika
Moskva se dosad pokazala vise puta kao iskren prijatelj.Tako da ne sumnjam u iskrenost Moskve prema unutrasnjoj ali isto tako i spoljasnjoj politici Srbije.
Dragomir Olujić Oluja
... a po čemu je Rusija "nas iskren prijatelj" - uzela nam NIS (i još mnogo toga) za džaba (u tadašnjoj krizi sa naftom nije nam se "našla" ona nego Nemačka), svaku "uslugu" nam debelo naplatila (mnogo više nego što je naplaćivala drugima)...?
Препоручујем 7
Rade
Ако неко у Русији има став према Србији који није баш онакав какав је званичан став Москве, а при томе тај неко не припада владајућем естаблишменту у Русији, тај став онда и није много релевантан.
Kole
Moskva je nas iskren prijatelj,nema potrebe za panikom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља