недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Куда са отпадом

Аутор: Филип Радовићчетвртак, 03.10.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Почетком 21. века појавио се велики број телевизијских реклама реклама које су промовисале сортирање отпада и рециклажу. Покрет почео у земљама западне хемисфере које су увиделе значај ове индустрије.

Поставља се питање шта одређује да ли ће неки производ бити рециклиран или једноставно бачен у канту за смеће? Да ли пластична боца добија нови живот не зависи од наших добрих намера, већ од нечег мање алтруистичног: промене на тржишту и пословних циклуса. Уколико производ може бити очишћен, разврстан и продат онда се сматра да се он може рециклирати.

Питање које се поставља у већини земаља широм света гласи – шта се дешава са рециклажним материјалима ако немамо коме да их продамо? Управо је  проблем продаје отпада оно што прети да уруши ову индустрију од 100 милијарди долара. Овај проблем неки називају „крајем рециклаже какву познајемо”.

Али, нико од нас се није запитао шта се заправо дешава са свим конзервама, картонским кутијама и пластиком коју упорно разврставамо. Куда оне даље иду? У већини случајева биће сакупљене заједно и однете у установе за обнову материјала или МРФс (Material Recovery Facilities), у којима се отпад разврстава, обрађује, пакује и спрема за продају купцима широм света. Имајући у виду да је Кина у претходном периоду доживела економски процват и постала највећи светски произвођач, јасно нам је да је управо она била главни купац рециклажног материјала.

С обзиром на то да је Кина настојала да што пре постане главна економска сила у свету, њен интерес је био да купује огромне количине рециклажног материјала и тако убрза своју производну индустрију. Поред тога, они су зависили од увоза рециклажног папира јер им је недостајала индустрија меког дрвета и нису могли да задовоље своје потребе за тим. Рецимо, новине које се данас читају и рециклирају у свету могу бити продате Кини, где ће  шест недеља касније на рециклираном папиру бити штампане и прочитане њихове новине. Кад је реч о пластика, Кина је 2016. године увезла 2/3 светског пластичног отпада.

Од како је Кина постала чланица Светске трговинске организације 2001. године, почела је да остварује огроман обим трговине. Она је контејнерима извозила разна добра широм света, али јој се није исплатило да контејнере враћа празне у Кину. Кинеска економија учинила је ово уносним бизнисом тако што је празне контејнере пунила рециклажним материјалима и  довозила их назад. Ова пракса је достигла такав обим да је било јефтиније послати рециклажни материјал из Лос Анђелеса у Кину него у суседну Аризону.

Услед ниске цене рада у Кини, сортирање отпада у кинеским фабрикама је било много јефтиније па је на тај начин Кина обезбедила брзо и лако решење за светску рециклажу, а западне земље никада нису осетиле потребу да изграде значајнији број рециклажних постројења за своје потребе.

Главни проблем по рециклажну индустрију долази до изражаја 2016. године, када је један кинески режисер објавио  документарац „Пластична Кина”. Тај филм је уздрмао светску јавност јер је у њему приказан живот девојчице која живи у постројењу за рециклажу пластике, откривајући на тај начин ружну и реалну слику кинеске рециклажне индустрије. Пекинг је убрзо забранио емитовање филма који се у међувремену могао легално пронаћи на кинеским сајтовима, али је штета већ била нанета. Углед Комунистичке партије био је озбиљно нарушен овим филмом, али је Си Ђинпинг обећао да ће предузети све мере како би спречио овакву праксу.

Кинеска „Операција национални мач” представљала је покрет за развој бољих рециклажних постројења и за бољу бригу о својој земљи, уз унапређење заштите животне средине. Последњег дана 2017. године, кинеска влада је издала нова правила која су била толико рестриктивна да су пошиљке отпада у Кину ефикасно заустављене. Будући да је Кина до тада већ развила јаку средњу класу, која је могла да генерише довољно сопственог отпада за рециклажу, није било потребе за куповином и сортирањем светског отпада. Уследио је тренутни шок изазван наглим урушавањем светске папирне и пластичне рециклажне индустрије. Главни услов који је Кина поставила за увоз односио се на чистоћу материјала.

Као одговор на ове драстичне мере уследила је појава великог броја постројења за пречишћавање отпада на Тајланду и у Малезији где се рециклажни материјали прочишћавају пре него што буду прослеђени Кини.

Тржиште рециклаже је огромно и вредно стотине милијарди долара на глобалном нивоу. Са повлачењем Кине настаје велики простор за друге земље у развоју да се прикључе. Сама економија неће успети да реши овај проблем. Осврћући се на циљеве одрживог развоја, продавнице на Тајланду и у Вијетнаму тестирају умотавање хране у кору од банане уместо у пластику, док ЕУ прелази на циркуларну економију. Све то подстакло је произвођаче да дизајнирају боља паковања и тако промовишу смањење отпада.

Опоравком економије проценат рециклаже амбалажног отпада у Србији повећао се 3,4 пута од 2012, са даљом тенденцијом раста.

*Директор Агенције за заштиту животне средине

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари6
0e2f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milojko
Baš tako. Još jedan BG mondijalista se zabrinuo za globalne probleme (Kina,USA, milijarde, brodovi) a o jadnom stanju u Srbiji -o čijoj čistoći ga plaćamo da brine - ni reči. Dostojan nastavljač pametnjakovica koji su urlikali "Trst je naš " dok su Broz, preobucene ustase i srpski kaisari kasapili Srbiju.
hajduk Veljko
U Holandiji se spaljivanjem otpada dobija elektricna energija Vrlo jednostavno,a korisno.
Врабац
Од директора агенције за заштиту животне средине сам очекивао неку реч о томе "куда са отпадом" - у Србији. Уместо тога, добили смо извештај (преведен и дорађен) шта се дешава у Кини. Ово је по мом мишљењу - једна неуспела промоција младог директора.
Ako bas zelite da znate
Srbija nema ministra za Ekologiju.
Препоручујем 1
Мр Радомир Шћепановић
Србија стално одлаже увођење аутомата који би откупљивали пластичну амбалажу, лименке и стакло. На тај начин би Србија била чистија, а потрошачи би добили 20 центи као у ЕУ!
Боба
Извоз отпада показао се као само привремено решење. Једини трајан излаз била би потрошачка такса на рециклирање којом би се платило рециклирање амбалаже и било ког производа. То је једини начин да се сачува природа за следеће генерације и смањи загађивање околине. Али код нас се нажалост не размишља много ни о чему а камоли о смећу и то ће тако бити док нас смеће не затрпа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља