среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА

Обреновићи се сликали с завереницима

Интригантна фотографија трагично настрадалог краљевског пара, Александра и Драге Машин, налази се у легату породице Леко у Музеју књиге и путовања
Аутор: Мирослав Стефановићсубота, 28.09.2019. у 11:00
(Фотографије из легата породице Леко у Музеју књиге и путовања)

У том кутку у београдском Музеја књиге и путовања све мирише на патину, подсећајући на прохујале деценије. Оно што је изложено не само да је вредно, већ је и део српске историје. Омогућено нам је да завиримо у легат угледне и чувене београдске породице Леко. Понешто је познато што се овде чува: орман краљице Наталије Обреновић, штап њеног супруга краља Милана, њихове фотографије у народној ношњи.

Кад смо код фотографија, једна је посебно занимљива и вредна, не само због аутентичности, већ и због оспоравања ко је све на њој.

Снимљена је 1. октобра 1902. На њој су краљ Александар Први Обреновић са краљицом Драгом, окружени официрима и дворским дамама. Чим је дворски фотограф израдио слику, краљ и краљица су се својеручно потписали. Неко би рекао, занимљива фотографија, до сада вероватно непозната. Али, баш ту почиње комплетан заплет. Док једни тврде да је официр који посматра свиту и који је од свих мало удаљен (први здесна) нико други до Драгутин Димитријевић Апис, генералштабни пуковник, обавештајац и завереник, други то оспоравају, покушавајући да докажу како дотични официр не личи на њега!

Краљ Милан Обреновић

Ипак, код свих провејава сумња да су неки од официра који су се сликали с краљем и краљицом, доцније постали завереници, организатори и учесници Мајског преврата у којем су 29. маја 1903. године убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић.

Значи ли то да су се управо ови официри, чланови организације „Црна рука” осам месеци пре него што ће измасакрирати краљевски пар, с њима фотографисали? Пажљивом анализом ликова на слици коначну реч могу да дају историчари, мада је и без тога јасно да су официри обављали своје војничке дужности, многи били блиски с краљевским паром, истовремено правећи план њихове ликвидације.

Аписова судбина је позната: стрељан је 26. јуна 1917. у чувеном „Солунском процесу” због наводне умешаности у атентат на регента Александра Првог Карађорђевића.

Краљица Наталија Обреновић

А, пре него што се догодио Мајски преврат, на двору се живело уобичајено, задовољно и срећно. Највећу пажњу заокупљала је краљица Драга, некада Луњевица, па Машин, својевремено дворска дама краљице Наталије Обреновић. Организовали су се балови и пријеми, краљевски пар је често боравио у летњиковцу код Смедерева где је примао стране изасланике и многе пријатеље. За све њих је приређиван ручак. Тако је било и 17. јуна 1902. Знамо то јер се у музеју чува мени за тај дан, штампан на српском и француском језику, што је за оно доба било уобичајено, а и због страних гостију. Дакле, трпеза на двору је тог дана изгледала овако: супа од грашка, рајнски лакс с мајонезом, телећи бут гарниран, шофроа од гушчије џигерице, гушчије и пловчије печење, шарлот наполитен, сладолед од лешњика, воће.


Породица Леко

Чланови породице Леко, иначе цинцарског порекла, били су министри, премијери, градоначелници, краљеви ађутанти, лекари, хемичари, архитекте, генерали, професори на високим школама.

Марко Т. Леко је био ректор Београдске високе школе, а у музеју се чува његов писаћи сто, засигурно уникатни експонат.

Музеју књига и путовања легат су даривале Даница и Вера Леко, а у њему се налазе и оригинални ратни дневници појединих чланова породице у којима је описана голгота приликом преласка преко албанских гудура у Првом светском рату.


Коментари9
ad779
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
У то време. 1902, Д. Д. Апис није био потпуковник, већ капетан II класе. Потпуковник је постао 1913. Нису могли сигурно да кажу "Ваша Величанства, нећемо с вама да се сликамо, јер се припремамо да вас побијемо!", тако да не видим шта је на фотографији сензационално, осим што је пронађена и приказана. Државни удар и атентат не спроводе они који су стотинама километара далеко, већ они из непосредног окружења. У Солуну, Апису су скинуле главу оне сабље, од којих је мислио да прави капију...
Gavrilo P.
Istorijski gledano veoma zanimljiv tekst , bez obzira na cinjenice koje se mogu posmatrati iz razlicitih uglova !
Beogradjanin Schwabenländle
@ Sotir Gardacic´, ни Вама не би шкодило да мало освежите знање. Краљевина Сбија је одбила ултиматум К & К монархије, којој није ништа друго преостало него да Србији објави рат, како је то тада било у моди. Немачка царевина није била за рат, за њу Србија није била уопште важна и није ту имала никаквог интереса. Немачка је хтела, захтевала нову поделу колонија и зато је ушла у рат, Србија је била само у погресно време на погрешном месту.
E pa
@Beogradjanin Schwabenländle, ne bi bilo loše da i vi primenite savet koji preporučujete drugima. Iako je Austrougarska već duže imala ratne planove protiv Srbije i krugove koji su zagovarali rat, K&K je u rat direktno gurnuo Vilhelm II. Iz razloga geopolitičkih ali i ličnih. Uz to, Srbija je prihvatila ultimatum osim u delu da AU istražitelji samostalno i nezavisno deluju u Srbiji. Primećujete li model, Rambuje.
Препоручујем 10
Саша Микић
Није баш толико просто и Србија је део свега тога шта се догађало у Европи почетком двадесетог века. Тадашње велике силе су имале планове једне против других и светски рат је могао почети и раније због других разлога него што је атентат. Прва криза је била анексиона, затим су биле две мароканске кризе, па кризе око балканских ратова. Када је почело није било ограничено само на две земље, јер су савезништва у Антанти и Централним силама повукле све у рат светских размера.
Препоручујем 3
Milutin Pavlovic
Kako je to samo pojednostavjen koncept. Ispade da sve zavisi od jednog coveka. Ideja je da neki specijalni ljudi mogu da preokrenu tok istorije. Ali to je bas pogresno. Okolnosti i vreme stvara ljude, a ne obrnuto
Darbo
Ti si kao neki ,,istoričar".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља