субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:03
ПОГЛЕДИ

Енглеска: између славне прошлости и…не зна се чега

Срео сам немали број значајних британских интелектуалаца током боравка и код свих сам видео дубоку забринутост за исход драме око брегзита. Како год се заврши ова мучна историја, друштво ће остати дубоко подељено
Аутор: Мишa Ђурковићуторак, 01.10.2019. у 18:00

За човека из науке постоји неколико градова храмова где се заиста иде онако како религиозни људи иду на ходочашће у Јерусалим, Сантјаго Компостелу, Хиландар или Меку. Једно од таквих светилишта науке јесте Оксфорд који сам имао прилике да посетим почетком овог месеца како бих учествовао на овогодишњој Ваненбург конференцији.

Универзитет у овом енглеском градићу, удаљеном око осамдесет километара од Лондона, званично се води као други најстарији универзитет у Европи (после Падове) и крајем овог века обележиће првих хиљаду година рада. Током посете као да сам шетао кроз непрегледни музеј на отвореном. Чувених 39 колеџа разбацано је у централним улицама која се пружају око округле Редклифове камере и универзитетске цркве Свете девице Марије. У средини је Шелдонов театар у коме се студенти примају и промовишу, а поред њега Музеј историје науке где се чува табла на којој је Ајнштајн излагао своју теорију. Ту сте већ на Броад стриту а преко пута је огромна Блеквелова књижара.

Између свега тога је централна Бодлеинова библиотека, која је недавно добила своју тринаестомилиониту књигу! Она је као и много тога овде настала након паљевине. Године 1550 док је реформација узимала своје жртве, спаљене су књиге из претходне библиотеке јер су „представљале католичко сујеверје“. Пола века касније сер Томас Бодли је обновио библиотеку и убрзо је постала званична депозитна библиотека.

Има овде, међутим, још трагова важних паљевина. На средини Броуд стрит испред Балиол колеџа на каменом део улице је видљив црни крст. Иако религија у животу Енглеза данас не игра тако велику улогу, овом месту и даље припада громан пијетет. Кад група туриста стане ту да чује причу возачи аутобуса сачекају или заобиђу ако могу, На том месту време владавине краљице Мери и њене контрареформације спаљени су такозвани оксфордски мученици. Најпре бискупи Латимер и Ридли, а пет месеци касније и сам надбискуп Кентерберија Томас Кренмер, архитекта енглеске реформације.

Сваки од ових колеџа може да исприча мноштво невероватних прича, од личних историја неких од највећих имена прошлог миленијума до крајње бизарних нарација попут оне да сваки колеџ има своју корњачу и да се једном годишње одржава њихова трка. Ту су и чувени пабови, укључујући и легендарни „Орао и дете” у коме су године преводили Толкин и Си Ес Луис, аутор „Летописа из Нарније”. Ту су читани први нацрти „Хобита” и „Господара прстенова” између осталог.

Но осим историје Енглези имају и врло бурну садашњицу. Током боравка срео сам немали број значајних британских интелектуалаца и код свих сам осетио дубоку забринутост за исход драме око брегзита. Како год се да се заврши ова мучна историја, друштво ће остати дубоко подељено, а код једне од две стране које су готово једнако бројне, остаће осећај преварености и ненадокнадивог губитка. Страна која је против брегзита тврди да за Уједињено Краљевство не може постојати цивилизацијска будућност након изласка из Европске уније. Ова страна доминира међу универзитетском елитом, у медијима, међу финансијским и економским магнатима па и политичком елитом. Но чак и они који се на све начин боре да опструишу и спрече брегзит имају дубоку свест о томе да ће у случају њихове победе друга страна са правом наследити осећај изиграности. Ови други, наиме, виде како њихова неочекивана и чиста демократска победа на референдуму нестаје у магли политичких и законских превара. Дом грађана, Дом лордова, Врховни суд, и велики део елите перфидно раде на томе да осујете да се брегзит уопште спроведе. Последња теза је да државни систем чини парламентарна а не плебисцитарна демократија, те је одлука парламента важнија од одлуке народа на референдуму. Дакле ако је парламент суверен, онда он може да дерогира наводно и одлуку народа који треба да представља. Држава која нема устав, налази се у најдубљој уставној кризи од седамнаестог века.

Но у међувремену се у земљи дешавају веома брзе и радикалне промене. Лондон је пре неколико година добио првог муслимана за градоначелника, што иде уз чињеницу да је број домицилног становништва тамо мањи од броја становника имигрантског порекла. Те промене су очите и у мањим градовима као што је Хал. Осим одавно присутних натписа фирми на арапском сада су све бројније продавнице са називи на пољском или румунском језику.

Мој оксфордски домаћин, професор Ноел О`Саливен, говорио је о брзим променама које утичу на њихов универзитет. Све је мање домаћег становништва па тиме и студената, а универзитет се у потпуности прилагођава студентима из Кине, Јапана, са Блиског истока итд.

Одлазећи са аеродрома који носи име по Робину Худу, размишљао сам о томе да ли ће ишта остати од Енглеске на чијој смо популарној култури и уметности расли. Више није могуће снимати ситкоме попут „Мућки:” играње стереотипима на чему оне почивају, данас је политички некоректно.

Научни саветник Института за европске студије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари15
5c8ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

hajduk Veljko
Da li neko stvarno misli da drzava Engleska, koja je bila i ostala dominantna svetska sila, ulazi u ovako ozbiljan projekat bez visegodisnje pripreme, analize, planiranja, i naravno, saradnje i pomoci Amerke. Ako to ne znate, onda ste u velikoj zabludi.
Sima
KOje slavne proslosti? Proslosti u kojoj je tlacila ostale drzave i narode...
tja
Za UK nikad nije bilo prihvatljivo da budu jednako tretirni kao neke nove za njih beznacajne clanice EU, da budu "1 od 28", i to je glavni razlog sto hoce da odu. Ipak su oni i sada znacajna sila u danasnjem svetu. Njima je mnogo prihvatljivije da je EU nesto kao UN, u kojoj clanice mogu da pricaju i glasaju sto god hoce ali je to vredno samo ako to prihvati Savet bezbednosti (SB). I EU treba da ima svoj SB (Prvi krug EU) koji bi cinile UK, Nemacka, Francuska i mozda jos neke.
Мирко
Не видим чему класификација да парламент ради "перфидно" да елиминише Брегзит. Када погледате анкете, већина грађана УК је за то да се ипак остане у ЕУ (схватили су шта ће изгубити изгледа). Додуше, боље по ЕУ да изађу, довољно су све остале малтретирали.
Dusan Lukic
Valjda je referendum važniji od anketa? Ankete mogu i ne moraju da pokazuju stvarno stanje, da ne pominjem da mogu da budu onakve kakve želi anketar, npr. dovoljno je da se malo izmeni sastav anketiranih građana i da anketa da nemerodavne rezultate.
Препоручујем 26
Sinisa Gavrilovic
Naucni savetnik Instituta za evropske studije kaze: "Izmedju slavne proslosti..." - i zato moram da Vas pitam g-dine M.Djurkovic, dali je to Vic ili stvarno nazivate Englesku proslost = slavnom? Engleska proslost je proslost NAJ-veceg ZLOCINCA evropske istorije jer su kao kolonijalisti poubijali samo u Indiji vise od 30 miliona ljudi!!! Koliko je poubijano u svim njihovim kolonijama neznam, jer me je ovo iz Indije totalno sokiralo i vise nezelim o "slavnoj" proslosti Engleza da znam!!
tja
Kako ja razumem, autor nigde nije rekao da je njihova proslost slavna. Vi niste razumeli sta je u naslovu receno. Naslov kaze sta Englezi misle o sebi i o svojoj proslosti, a ne sta misli autor. Naslove clanaka obicno daje redakcija, a ne autor.
Препоручујем 15

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља