субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:24
У ПРОЛАЗУ: МИЉЕНКО ЈЕРГОВИЋ

Издаваштво у Србији у бољем стању него у Хрватској

Све што не ваља овде на културној сцени, не ваља ни тамо, али разликујемо се по ономе што је добро, каже писац
Аутор: Гордана Поповићсреда, 25.09.2019. у 21:00
Миљенко Јерговић (Фото: Г. Поповић)

Као што су Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн исти културни простор, тако је и ово наше други заједнички културни простор, без обзира на то какве државне границе између нас постоје и у каквим су односима наше националне политичке елите, каже за наш лист Миљенко Јерговић, један од писаца из региона који радо циркулише између Хрватске, у којој живи, и Србије у коју често долази.

– Ја циркулишем зато што овај простор нашег заједничког и међусобно разумљивог језика доживљавам као исти културни простор. То је разлог због којег не одустајем, нити сам у прилици да одустанем – наводи, а на питање да направи паралелу између српске и хрватске културне сцене, одговара да то није лако.

– Тешко је ту правити поређења, јер по ономе што је лоше у Хрватској и што је лоше у Србији, постоје велике сличности. Дакле, све што не ваља овде, не ваља ни тамо. Лоше ствари су нам заједничке. Добре ствари нам пак нису заједничке и ту постоје специфичности и различитости. Рецимо, у Србији су књижарство и издаваштво у пуно, пуно и још једном пуно бољем стању него у Хрватској. У Хрватској су у јако лошем стању, горем него што је било пре 25 година. Мање књига се објављује, оне су професионално све лошије и лошије урађене и све је мање места где могу да се продају, што је потпуно супротно ситуацији у Србији.

Тешко је наслутити јасне одговоре зашто је то тако, каже Јерговић, али му се чини да је у Хрватској ситуација лошија из једног парадоксалног разлога.

– Тамо је држава показивала превише бриге за стање у издаваштву и финансијски помагала одређене издаваче, па је на неки начин корумпирала сцену. У исто време, овде се догађало нешто сасвим супротно. До пре неколико година издавачи нису имали никакву помоћ од државе, до пре неколико година није постојао ни откуп од библиотека. Издавачи су морали сами да се сналазе и успели су да створе неки издавачки свет на здравим основама. Кад ја то овде говорим, обично ме чудно гледају и питају се какве су то здраве основе, шта је то добро. Е па добро је то што се добре књиге објављују – сматра Јерговић.

Приликом боравка у Београду ових дана, писац је прексиноћ у препуној књижари „Златно руно” говорио о књигама, издаваштву и књижарама некад и сад. После тог наступа сублимира за наш лист у неколико реченица оно што је ту рекао:

– Данас живимо у свету, а притом мислим на ове наше земље, у коме се друштва односе потпуно непријатељски према књигама. И док је пре тридесетак година књига била нормална животна потреба и нормална и свакодневна друштвена понуда, кад нам се чинило да књиге излазе саме од себе, кад се држава бринула да се оне објављују и да свет књига буде потпуно заштићен, данас живимо у земљама у којима готово да осећамо захвалност због сваке књижаре, захвалност према сваком човеку који се бави издаваштвом и сваком дану кад изађе нека нова књига.

Иста би се ствар десила и да је Марина Абрамовић дошла у Загреб 

Био је и на отварању изложбе Марине Абрамовић у МСУ и признаје да је њена изложба била главни разлог његовог доласка. Успут га питамо шта мисли о хајци која се против ње водила на друштвеним мрежама данима пре изложбе, на шта он одговара да је то типично за Балкан и тврди да би се иста ствар десила и да је Марина дошла у Загреб.

– Пошто није хрватска уметница, ситуација би ту била мало боља, јер не осећају је на тај начин својом. Она је при загребачкој академији завршила мајсторску радионицу, чини ми се код Крсте Хегедушића 1970. године и то би им, рецимо, било симпатично, али већ на следећем кораку наступила би хајка. А зашто је то тако? Најпре због тога што наш свет тешко подноси појединце који превише „ижџикљају” у односу на околину и постану не дај боже планетарно важни. Онда је битно оном ко је израстао пронаћи нешто по чему није добар и исправан. А свакоме се може наћи нешто по чему није добар и исправан. Вероватно се њој може приговорити да је негде нешто погрешно рекла, негде нешто криво написала или да неког није поздравила у пролазу.

Све то, стога, слаже се Јерговић, можемо да сведемо на завист мале средине, „јер ми смо провинција у суседству Европе и у суседству озбиљног света, а још од југословенских времена у Хрватској и Србији имамо илузију да смо по нечему велики и важни”.

– А заправо кога је брига. Ми смо тамо „где сунце једном недељно излази, а седам пута залази” – додаје.

Миљенко Јерговић је до сада објавио више од 40 књига (збирке поезије, збирке прича, романи, новеле, огледи, чланци, есеји...). Његов за сада последњи роман „Селидба” у Србији је објавила „Бука” крајем прошле године. И док се у „Селидби” аутор после три године и седамнаест дана враћа у Сарајево и притом се осећа као да иде код хирурга који ће га наживо сећи, Миљенко Јерговић језди нашим истим културним простором, не опредељујући себе као хрватског писца, већ писца својих читалаца било да су они Срби, Хрвати или неки трећи. Живи у селу поред Загреба, али наводи да би било претерано рећи да не живи у урбаној средини, јер сваког дана иде у Загреб. Укратко, успео је некако да удеси ствари у животу да буде у неком свом миру и да не треба да брине да ли ће наћи место за паркинг. Књиге чита само у штампаном издању, никако онлајн. Мање-више стално пише, тренутно опет неку прозу из које ће видети шта ће изаћи.


Коментари10
f7b47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raša
Zašto Miljenko ne ode u Srbiju ili odakle je došao u Sarajevo? Tamo bi mogao nesmetano da širi jugoslovenstvo.
MALDOROR
Tvrdim da izdavaštvo u Srbiji zapravo ne postoji. Starija generacija pisaca koja pamti državno izdavaštvo, brzo se preorjentisala na one novce što država deli za kulturu. Instalirali su se svuda gde mogu da koriste pare, po udruženjima, po ministarstvima, žirijima. Mlađa generacija pisaca koja ima dodir sa svetskom književnošće se potiskuje od raznih mešetara, pisaca osrednjeg kvaliteta. Kada se u knjižarama budu nalazile knjige ozbiljnih mlađih autora i pisaca srednjih godina biće bolje ...
Osman Delić
S obzirom na to koliko se energije i histerije u samoj Hrvatskoj "ulaže" da se jasno odvoji svaki, pa tako i kulturni prostor, mislim da će gospodin Jergović PROMPTNO biti dočekan na "zub" klero-...izama.
nenad
Jergovic je promoter novog jugoslovenstva jer on od njega ima koristi. On moze da objavljuje u Srbiji i promovise svoja dela, dok srpski pisci u Zagrebu to ne mogu. Nije tacno da je srpsko izdavastvo u boljem stanju od hrvatskog, to zaista zvuci kao jeftino poltronisanje u vreme Sajma knjiga.
Sreten Bozic -Wongar
Pisaje sam zapoceo u Zagrebu 1954 dok sam sluzio dvogodisnji vojni rok u kasarni u Selskoj Cesti.Pisao sam cirilicom koju sam naucio u svom selu Tresnjrevici kod Arandjelovca,a stampali su latinicom. Prvo je to bilo za vojni list "Domovina ",a kasnije za " Vjesnik u Sredu". Bilo mi je dozvoljeno da izlazim i grad, biblioteku, pozoriste i predavanja na Radnickom Univerzitetu. Tu sam prvi put video pozorisnu dramu, "Krvava svadba" od Garsije Lorke.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља