среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Где је друштво разорено и ко чека Робина Худа

Да ли бисте веровали да 84 одсто Пољака сматра да је њихово друштво разорено, а на такав начин у Турској, која је примила три милиона избеглица из Сирије, размишља тек трећина грађана
Аутор: Биљана Митриновићпонедељак, 23.09.2019. у 21:00
Незадовољство системом и политиком највеће је у Пољској (Фото EPA-EFE/Marcin Bielecki)

Ако су песимисти у неким земљама мислили да је у њиховој држави друштво најгоре, а власт одрођена од народа, Ипсосово истраживање је прецизно показало да увек има горих и да није сваки пут тачна изрека да је трава увек зеленија у туђем дворишту. Да ли бисте веровали да 84 одсто Пољака, за које се тврди да су извукли највећу корист од уласка у ЕУ, сматра да је њихово друштво разорено? Или да се у Турској, у којој се налази око три милиона избеглица из Сирије, више од трећине становника не би сагласило са оценом да се друштво „покварило”.

Уверење већине становника да живе у друштвима која су разорена није новост, али је опет свака држава случај за себе. Нешто изнад половине (54 одсто), око 18.500 испитаника у 27 држава широм света сагласно је са тим да је друштвени систем у њиховој земљи нарушен. Такав став има незнатно мањи број испитаника у марту ове године (када је истраживање вођено) у односу на крај 2016. године, када га је имало 57 одсто.

Прошле недеље објављена студија открива да је незадовољство системом и политиком присутно готово свуда и да је чак изненађујуће високо у неким државама за које би се рекло да имају „уређена” друштва. Пољска (84 одсто) земља је у којој се већина грађана осећа тако, а следе је Бразил и Јужна Африка (по 78), док само једна четвртина мисли тако у Израелу (25), Белгији (25) и Саудијској Арабији (24). Скоро две трећине (63 одсто) Британаца сматра да је њихово друштво „сломљено” – у односу на 56 одсто у 2016. години. Канада, која је у време истраживања била у јеку корупционашког скандала у влади Џастина Трудоа, показала је велики пораст овог осећања (за 15 одсто), а Велика Британија у светлу брегзита седам.

У неколико држава тај осећај је драстично промењен набоље: то су Јужна Кореја (43 одсто данашњих у односу на 72 одсто 2016), Италија (34 одсто у односу на 53 одсто пре три године), Мексико (61 наспрам 76). У Србији износи 63 одсто ове године, а података за претходне године нема.

У анкетираним државама седам од десет (70 одсто) сагласно је с тим да је њихова економија организована тако да се све одвија у корист богатих и моћних. У свим државама, изузев Шведске, у којој тако мисли половина, већина испитаника види економију као „намештену” у корист ове „елите”. Општи просек оваквог мишљења је изнад 70 одсто широм Латинске Америке, источне Европе (изузев Пољске) и јужне Европе. Британија је у складу са глобалним просеком са 70 одсто оних који се с тим слажу. Мексико (79 одсто), Мађарска (78) и Перу (78) земље су у којима већина осећа да је њихова економија „намештена”, док су Израел (65), Малезија (57) и Шведска (50 одсто, што је ипак пораст у односу на 41 одсто прошле године и 39 одсто 2016) – земље где најмање људи то мисли.

У Србији и Русији (за коју нема податка за 2016) овакво мишљење је у опадању: ове године – 76 одсто се изјаснило да економски систем функционише у корист богатих и моћних, док је 2016. године тако мислило 81 одсто. Пораст сумње у економски систем је забележен, осим у Шведској, и у Јапану – овогодишњих 66 одсто у односу на 57 прошле године – и Аргентини, са 65 одсто пре три године на данашњих 76 одсто.

О питању односа традиционалних странака и политичара према грађанима – резултати су поражавајући. Две трећине (66 одсто) у свим испитаним државама сматра да странке и политичари не брину о људима попут њих, док се с тим ставом не слаже само 11 одсто. Неповерење у политичаре је најприсутније у у Јужноафричкој Републици (78 одсто), Мексику (76), Француској, Перуу и Шпанији (свака по 75). Шведска (50 одсто), Израел (49) и Јапан (48) земље су с најмањим уделом људи који верују у то. У Великој Британији је забележен највећи пораст: са 58 одсто 2016, преко 57 одсто 2018, на 68 одсто ове године.

У САД је тај проценат „стабилан” – 67. У Србији је умањен, са 70 одсто 2016. на 65 одсто ове године. У порасту је лоше осећање спрам политичара и у Немачкој (за седам одсто, на данашњих 60), Канади (61), Јапану (48). Ситуација се поправила значајно једино у Израелу (умањен је за осам одсто) и Италији (умањен је за пет).

Глобално гледано, удео грађана који мисле да је њиховој земљи потребан снажан лидер који би одузео од богатих и моћних, остао је готово непромењен од 2016. до 2019. године (порастао је за само један бод, на 64 одсто). Ипсос је закључио да је овакво мишљење изнад просека у свим анкетираним земљама БРИКС-а, државама енглеског говорног подручја и латиноамеричким земљама (изузев Чилеа). Индија (80), Мексико (79) и Перу (74) су државе у којима тако мисли највећи број испитаника. Британија је на петом месту са 70, Мађарска на седмом са 68, Русија на 13 месту са једним процентом више од САД (66), а Србија на 23. месту са 57 одсто. Јапан (46), Шведска (41) и Немачка (38) имају најниже проценте.

Стручњаци не разумеју обичне људе

Перцепција да су експерти удаљени од стварности „обичних” људи најраширенија је у земљама шпанског језика и Француској. Од 2016. такав став је порастао за два бода на глобалном нивоу, а значајнија повећања су забележена у Немачкој (са 46 на 57 процената), Јапану (са 45 на 55), Шведској (са 38 на 47), Великој Британији (са 59 на 67), Аргентини (са 67 на 75) и Јужној Африци (са 60 на 67). У Израелу је забележен пад (са 53 одсто пре три године на данашњих 40) и он је једина земља која показује пад већи од пет одсто. У Србији је забележен пораст става да стручњаци не разумеју „човека попут мене” са 52 одсто на 58.

Брига због миграната

У 27 анкетираних земаља удео испитаних који су сагласни с тим да послодавци морају да дају предност домаћим становницима над имигрантима када је посла мало – повећан је за четири одсто од 2016. године и сада износи 60 одсто. С неколико изузетака, ниво сагласности је изнад општег просека широм источне Европе, Латинске Америке и Азије и испод просека у западној Европи и Северној Америци. У Србији је с овом констатацијом сагласно 82 одсто, у Малезији и Русији по 81, док је у Немачкој (49), Британији (48) и Шведској (34) – такав став најмање заступљен.

Став да имигранти узимају важне социјалне услуге од домаћих држављана има 43 одсто свих испитаних на глобалном нивоу, што је за четири одсто више у односу на 2016. Турска (67), Малезија (60) и Србија (54) три су земље у којима је тај осећај највише изражен, док је у Јужној Кореји (32), Пољској (26) и Јапану (25) најнижи.


Коментари1
43065
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Ma kakaв Робин Худ. Ко има Супер Хика нема шта да брине. Мигранти су му загарантовани све са миграцијама.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља