четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:23

Пресуда из Хрватске шанса и за дужнике у нашој земљи

Банке у овој бившој југословенској републици ће, према проценама, грађанима вратити око две милијарде евра, док се код нас тај износ незванично процењује на око 600 милиона евра
Аутор: Јелица Антељпетак, 20.09.2019. у 18:00
(Фото EPA-EFE/Еnnio Leanza)

Пресуда Врховног суда Хрватске о ништавости валутне клаузуле у случају кредита индексираних у швајцарским францима могла би да донесе корист и свим другим дужницима у Европи, па и у Србији. Усклађена са ставом Европског суда правде, који подразумева потпуну реституцију кредита и враћање преплаћеног новца с каматама, ова пресуда је потпуно нова шанса за власнике спорних кредита. За 125.000 дужника у Хрватској врата судова су отворена и до 2023. године имају рок да подносе појединачне тужбе и траже обештећење од банака. Према неким проценама, банке у Хрватској би клијентима требало да врате око две милијарде евра, док се у Србији тај износ незванично процењује на око 600 милиона евра.

Како за „Политику” каже адвокат Војин Биљић, стручњак за европско право, било је питање тренутка када ће се ово десити. Од момента када је Европски суд правде стао на становиште да новац мора да се врати грађанима, било је јасно да ће се проблем „швајцараца” решити на исти начин у свим земљама. Па и у Србији.

– Сматрам да ће у Србији сви власници ових кредита добити пун износ, биће им враћено све што су им банке узеле, само је питање тренутка. Морала је то да уради и Мађарска по пресуди Европског суда правде иако је држава фактички откупила дуг од банака. Мораће и Србија – каже Биљић.

На питање од чега то зависи, он каже да би било довољно да Врховни суд Србије коригује став који је заузео по овом питању.

– Довољно би било да стане на становиште које је у сагласности с праксом Европског суда правде, а то је да је последица ништавости реституција кредита у пуном износу – додаје Биљић.

Србија је у међувремену донела Закон о конверзији који је био спасоносно решење за породице у Србији које је ово задуживање довело у тешку материјалну ситуацију. Оно што је најважније, право на пуно обештећење у Србији имали би и они грађани који су с банкама потписали уговоре о конверзији кредита.

Адвокат Јелена Павловић, члан удружења ЦХФ Србија, каже за наш лист да се у Закону о конверзији нису нашле поједине одредбе на којима су банке инсистирале, што иде у корист грађана.

– Приликом преговарања банке су тражиле да закон садржи одредбу која каже да закључени уговор о конверзији има снагу вансудског поравнања. То би значило да се потписивањем уговора сви спорни односи између банке и клијента у овом случају решавају. Ми смо се изричито противили томе и та одредба није ушла у текст закона – објашњава Павловићева.

Суштина је, додаје, да се последице ништавости не могу оснажити законом. То је у марту потврдио и Европски суд правде, који је чак и „прекорио” Мађарску због доношења закона јер, када је реч о ништавости, судови одлучују само о томе да ли се уговор ставља ван снаге у целости или само у одређеним деловима.

– Међутим, у Србији, где је питање кредита у „швајцарцима” постао озбиљан социјални проблем, ми смо пристали да се Закон о конверзији ипак донесе јер је то за већину дужника спас. То не значи да је ништавост оснажена нити закон тако нешто предвиђа – објашњава наша саговорница. На питање шта пресуда из Хрватске може да нам донесе и шта би корисници у Србији сада требало да предузму, Павловићева каже да је ситуација сада извеснија и да би било најбоље сачекати да се пракса спонтано формира.

– Банке су тражиле да Закон о конверзији важи од 2019. године, међутим, индексација је остварила свој прави ефекат ранијих година. Људи су озбиљно преплатили своје кредите и направљена им је економска штета. Банке се, дакле, нису вратиле у прошлост и исправиле последице те ништавости, него су за убудуће смањиле рате и довеле их у реалан ниво. Али шта да радимо са чињеницом да је неко минимум десет година плаћао кредит под неповољним условима – закључује наша саговорница.


Коментари8
4ea82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

5-to kolonas al ne ruski
Kada je pre 5-6 godina intenzivno resavan problem 'svajcaraca' po zemljama EU u korist korisnika kredita, prvi pomocnik guvernerke Tabakovic (zaboravih mu ime) je izjavio (za korisnike tih kredita u Srbiji): 'Ko im je kriv, sto su se kockali, sada moraju da snose posledice. Banke nisu nista krive i NBS nema nameru da kvari uspostavljenu finansijku klimu, a i da hoce, za to nema mehanizme.' Mislim da deo duga korisnicima kredita treba namiriti iz imovine ovog i gomile slicnih 'strucnjaka' NBS...
Delija
Sada bi banke trebalo da snose posledice, jer posle ovih presuda mozemo reci... Ko im je kriv kada su se kockali
Препоручујем 2
nikola andric
Potrazivanja i dugovi su ''Janusova glava'' imovinsko-pravnih odnosa. Jedno bez drugoga ne moze. U stecajnoj situaciji najveci potrazivaoci su radnici po osnovu ugovora u radu na kome je baziran njihov mesecni dohodak. Banke treba videti kao intermedijere izmedju ''stedisa'' i '' preduzimaca''. Stecaj banke znaci stetu za obe strane bankarskog poslovanja. I njeni potrazivaoci i duznici ce biti gubitasi. Za ''Svajcarce'' vazi ugovorno pravo . Ugovori se mogu ponistiti kod promenjenih okolnosti.
Dusan
Ja sam uradio konverziju pre dve godine na predlog NBS. I nema me nigde u predlogu resenja svajcaraca. A imam crno na belo koliko sam prevaren. Osecam se duplo prevaren.
Mona
Da, i ja sam tuzila banku, da mi vrati neopravdano uzet novac, ( kredit je otplacen), i plasim se da cu izgubiti spor, jer ova Vlada nista ne radi u korist svojih gradjana. Skoro sam cula da je zena ciji je kredit aktivan, u sporu sa bankom izgubila spor.
Ivan Zgrozeni
Kakve veze ima Vlada sa pravosudjem? Pravosudje je nezavisno. Ja nisam uzeo kredit ali me je Vlada naterala da platim deo vasih dugova onim famoznim zakonom kojim vam je omogucena konverzija duga. Znate na sta mislim, onaj zakon koji je Mali branio pred Skupstinom a jedino SRS osporavala tvrdeci da nema smisla kaznjavati sve gradjane. Za sve sto se sada dogadja kriv je onaj koji nije postovao Ustav. Jedino sredstvo placanja u Srbiji je srpski dinar a ne evro. Problem resen.
Препоручујем 6
tuzni srba
Cudno?Dokle bre vise?Onomad sudija Kolakusic na HRTu izjavi da su sve lose i koruptivne zakone koje je usvajala RH prepisali od a-z Srbija-BiH....osim SLO jer su slovenci ozbiljniji i to radi PET sudaca?Danas u Srbiji da ne nabrajam sve i cemu dovoljno je sta rade ovrsitelji i notari jer dug je dug?I nije to sve,Srbija usvaja sve sto tzv. "Svet/medunarodna zajednica"zatrazi tj.agresori i okupatori preko svojih namesnika i domacih izvrsilaca?Kako, prosto sve su krivi neki raniji jer su potpisali

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља