среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:14

Представа о суровој дигиталној генерацији

Данашња младеж друштвено-политичку свест примарно формира посредством друштвених мрежа, што ствара прилику за политичку манипулацију и радикализацију, каже Борут Шепаровић, редитељ представе „Младеж без Бога”, која ће вечерас бити изведена на Битефу
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинчетвртак, 19.09.2019. у 13:00
Из представе „Младеж без Бога” (Фотографије Монтажстрој и Битеф)

Рад на представи „Младеж без Бога” заправо је био инспирисан истоименим романом Едена фон Хорвата из 1936. године. Кренули смо од идеје да адаптирамо то дело из доба нацизма с намером да сценски пропитамо како изгледа радити га 2018. и 2019. године, каже за „Политику” хрватски редитељ Борут Шепаровић. Његова представа „Младеж без Бога”, у копродукцији Монтажстроја и ЗКМ-а, биће изведена вечерас с почетком у 21 сат као четврта премијера овогодишњег 53. Битефа на сцени Атељеа 212.

Борут Шепаровић

Шепаровићев ауторски пројекат „Младеж без Бога” третира проблем вршњачког насиља индукованог опсесијом видео-игрицама и фотографисањем свега, па и најгорих бруталности и њиховог шеровања на друштвеним мрежама, али и пораста нацистичких идеја међу младима, а што се повезује и с „белим, хришћанским” тероризмом, као што је био Брејвиков злочин.

– Оно што би сам наслов за аутора Едена фон Хорвата могао преведено да значи, јесте „младеж без вредности”, или с вредностима које су из перспективе политичке коректности дискутабилне. Управо то су разлози зашто смо желели да радимо ову представу: да проверимо шта би то значило данас, не само у Хрватској, или региону, већ у европском, светском контексту јер „Младеж без бога” је представа о европском идентитету као белом хришћанском идентитету – каже Шепаровић и уједно објашњава шта је у фокусу представе „Младеж без Бога”:

– То је представа о Европи данас, о краљевству нихилизма. Када је реч о Европи, нисам неки претерани оптимиста. Мислим да је на делу враћање фашизма „на нови начин”. Данашња младеж, па тако и хрватска, друштвено-политичку свест примарно формира посредством друштвених мрежа, више него уз помоћ родитеља, пријатеља или новинарских сајтова што, у комбинацији с недостатком информацијске писмености у школама, отвара прилику за политичку манипулацију и радикализацију. И то је темељ те представе о суровој дигиталној генерацији. Уместо свастике из прве половине 20. века и црних чизама у другој половини, данашња мржња и свеприсутни социјални дарвинизам ујединили су и мобилисали нове миленијске неонацисте.

Одмах после објављивања романа „Младеж без Бога” Едена фон Хорвата ово дело сврстано је у једну од најважнијих књига у канону антиратних романа који критикују нацизам. Ауторска екипа истоимене представе као инспирацију је узела и дело „Хероји” Франка Берардија, у којем окупља већину ликова из представе: Ерика Хариса, Дилана Клеболда, Чоа Сенга Хуија, Пеку Аувинена, редом убице из школа, који су своје крваве походе завршили самоубиством, као и Андерса Брејвика.

Шта нас је данас довело до ове сценске приче, слике, размишља за „Политику” презаузети Шепаровић, кога смо протеклих дана затекли у раду на позоришно-филмском пројекту „Недовршено”, који се бави разградњом система јавног здравства на примеру недовршене Универзитетске болнице у Загребу. Дуга историја и околности њене изградње предмет су истраживања у склопу вишегодишњег пројекта уметничког колектива Монтажстрој.

– Овде гледамо како се враћа све оно чиме се бавио Фон Хорват у свом роману, како се ствара фашистички човек у 21. веку. Мислим да свакако део тога можемо приписати неуспесима левих политика прошлога века који су, ево, сад и с том неолибералном парадигмом која је свуда превладала, дале свој резултат. У принципу на многа питања данас немамо одговора, а кључно је управо оно које артикулише Бифо: Што да се ради када се ништа не може урадити? – каже Шепаровић, који сматра да има мало прогресивног позоришта, тј. да има много позоришта која се баве самим собом или неком бенигном забавом за елиту. Подучавати привилеговану, високообразовану грађанску елиту која посећује позориште, засигурно нема смисла, сматра он.

Борут Шепаровић је, рекло би се, миљеник битефовске публике. Његова уметничка биографија као оснивача, уметничког руководиоца, редитеља и кореографа, истоветна је биографији Монтажстроја, на чијем је челу од самог оснивања 1989. године. Његова представа „Фрагиле”, настала као копродукција Монтажстроја и Интеркулта из Стокхолма, освојила је на 33. Битефу 1999. специјалну награду, а на 47. Битефу 2013. представа Монтажстроја „А где је револуција, стоко?” у Шепаревићевој режији, такође је освојила специјалну награду.

– Обично су наше представе наилазиле на добар пријем код београдске публике, тако да се јако радујем новом дружењу на Битефу, који ми се чини као природно окружење за врсту театра коју негујемо. У Београду сам често боравио, ту имам много пријатеља, једноставно, то је град у који увек радо долазим и који веома волим. Радујем се новом сценском простору, будући да ћемо након Битеф театра (1999), Народног позоришта (2013) и Дома омладине (2014) играти први пут у Атељеу 212 – каже Шепаровић.


Коментари2
b57a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Zloupotreba tehnologije u cilju manipulacije ljudima? Kakva je ovo novina? Oni na vlasti su uvek zloupotrebljavali medije (tehnologiju) u cilju manipulacije ljudima. Setimo se samo najgnusnije Brozove propagande preko njegove televizije. Nisu oni zabrinuti oko Interneta zbog manipulacije ljudima, njih samo boli kada je ta tehnologija van njihove kontrole. Zato stalno kukakju po Internetu. Mladi mogu da se obaveste o raznim dogadjajima bez propagande vlasti, pa ih zato nije lako manipulisati.
Sasa Trajkovic
Divno umetnost u eri komercijalizacije je izgubila svoju sustinu a to je ne samo estetina vec i etika moral, umetnost se u eri komercijalizacije pretvorila u puku zabavu umesto da bude drustveno aktivna i provokativna. Tema uticaja ili zloupotrebe technologije u cilju nanipulacije ljudima je svakako aktuelna i provokativna. Umetnost je ogledalo sveta a ne ulepsana slija nas samih.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља