среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Вегански производи пуни соли и масти

Научници упозоравају да биљне замене за месо нису тако здраве као што се мислило, а последње испитивање то и доказује
Аутор: Јелица Антељ / Ивана Албуновићпонедељак, 16.09.2019. у 22:55
(Фотографије Пиксабеј)

Замене за месо, попут биљних сирева, кобасица од тофуа, веганских бургера... нашли су се на удару научника који, на основу најновијег истраживања, тврде да такви производи могу представљати здравствени ризик.  У Аустралији, где је спроведено истраживање, број људи који се хране овим алтернативним намирницама све је већи. Процењује се да тамо 2,5 милиона људи радије бира замене за месо, због чега и произвођачи удовољавају жељама купаца, па је понуда ових производа утростручена у последњих десет година.

Институт за глобално здравље „Џорџис” из Мелбурна, на основу анализе 560 производа које се продају као алтернатива месу, тврди да многи од њих садрже превелике количине соли, масти и шећера. Студија је открила да су неки популарни производи, као сланина без меса, препуни соли. У сто грама пронађено је два грама соли, што је трећина укупног препорученог дневног уноса. Парче веганске пите – три грама соли, а популарни фалафел био је препун појачивача укуса, натријума и шећера.

Стручњаци су забринути јер, како кажу, ову храну често прати маркетинг да је реч о здравијим биљним намирницама.

– Многи од ових производа су примамљиви због маркетинга. Када кажемо да је нешто биљно, за многе то подразумева и здравије, али не обраћамо пажњу на декларације где јасно пише шта се још додаје у такве производе. Произвођачи додају со из више разлога, али главни је тај што желе да купцу понуде бољи укус – каже Кели – Ен Џоли, извршна директорка Фондације за здравље срца, која ће ускоро покренути нову студију на ову тему. Међутим, истраживање је утврдило да међу овим производима има и здравијих опција због чега стручњаци позивају грађане који желе да избегавају месо обраћају пажњу на састав производа.

Ова студија баца сенку на вегетаријански начин исхране. Јер, због савременог живота поборници овог покрета често конзумирају брзу храну која, такође, може бити нездрава као и конвенционална. Истраживачи подсећају да прекомерна употреба црвеног меса носи већи ризик од неких карцинома и срчаних болести. Али научницима се замера што нису дали одговор шта је здравије – сланина без меса или права сланина.

Број оних који се не хране намирницама животињског порекла из године у годину расте. Прехрамбена индустрија технолошки прати овакве потребе (узгој меса у лабораторији, беланчевине на биљној бази...). Глобална статистика показује да у 2017. години око 70 одсто светске популације активно смањује потрошњу меса и да је лансирање нових веганских производа, од 2010. године, повећано за 250 одсто. Британски „Еуростар” наводи да ће ускоро у тој земљи потражња за беланчевинама на биљној бази надмашити потражњу за класичним месом. У Великој Британији број вегана повећао се у последњој деценији за 360 одсто, а сваки дванаести родитељ одгаја децу вегане. Осим Британије значајан пад потрошње меса бележе и Немачка и Нови Зеланд где се по становнику једе 20 килограма мање него пре 10 година. Слично је и у Кини где 39 одсто становника активно смањује потрошњу, док половина Канађана већ конзумира алтернативе месу. Америчко тржиште је специфично по томе што се 43 милиона потрошача изјаснило да нису ни вегани ни вегетаријанци, али купују неке биљне производе због здравије исхране, најчешће сојино и бадемово млеко, тофу и веганске бургере.

Холандска компанија за истраживање тржишта „Инова маркет инсајт” утврдила је да је између 2013. и 2017. године потражња за производима биљног порекла у свету порасла за 62 одсто. Чак и Бразил, који има једну од највећих месних индустрија, тренутно пето највеће тржиште здраве хране, а трећина становништва се већ декларише као вегетеријанци. Холандија жели да у следећих пет до десет година постане лидер здраве и одрживе хране. А колико је овај начин исхране узео маха показује податак да је глобални сервис за доставу хране „Убер итс”, прошле године, веганску храну прогласио врхунским трендом.

Млекарство у кризи

Млечна индустрија бележи губитке због утицаја биљних алтернатива на профит, закључак је последње конференције о млекарству у Глазгову. Очекује се да ће биљна млека за мање од 10 година потпуно надмашити производе од крављих. У Франкфурту је већ отворен први вегански вртић, већина школа у Британији практикује такозвани зелени понедељак, када је на менију искључиво биљна храна. Бар једну веганску опцију нуде 1.800 школа у Њујорку. Амазонова пословница у Британији објавила је да је њихова „онлајн” веганска трговина за годину дана повећала продају за сто одсто, а да су пекарски производи имали највећи раст.


Коментари16
2d811
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane L.
Koliko "učenih" budalaština. Čovek je svežder a ne mesožder ili biljožder. Imate kutnjake za biljke ali imate i očnjake i sekutiće za meso. Dakle ljudska ishrana treba da sadrži sve. I biljnog i životinjskog porekla. Mislim da je to i predškolcu jasno. Jedino pravilo zdrave ishrane je da bude što više boja u tanjiru (od svega po malo).
InfoSek
Termini poput "detoksa" ili ti "ciscenja organizma"raznim namirnicama su marketing. Telo ne treba opterecivati procesovanom hranom, treba jesti zdravo i treba postiti, ali postiti na vodi. Autofagija je naucno dokazana, ali kako cemo mi da se odreknemo hrane na neko vreme? :) Malo ko ima mentalnu snagu za to.
Вукица
Користила сам више година и макробиотику, и вегетаријански начин исхране, јер (од детињства ) не волим да једем месо. Говорити данас о било каквом здравом начину исхране, па и веганском, је више него смешно, јер затрована земља, вода и ваздух не могу изнедрити ништа ни корисно, ни здраво. Потребно је јести што разноврснију храну, да бар не акумулирамо исту врсту отрова у организму, а све остало је чисто помодарство, пролазно...
Vegi
Vuki, u pravu ste. I ja ne jedem leševe. Nisam veganer nego vegetarijanac, moja baka takođe. Ipak sam 184 visoka i vitke linije, bez sala. Nikad problema sa krvnom slikom. Jedem mliječne prerađevine i muza je korisna za kravu. Ljetnje raspuste sam provodila kod tetke i kada su klali svinjče uvijek sam se zavlačila u sobu i pokrivala glavu. Cviljenje te jadne životinje mi ostalo u ušima. Muškarci uvijek nalaze neke izgovore da bi obilato jeli leševe.
Препоручујем 2
Ljubo
Ne radi se o moralu već o činjenici da je industrijska proizvodnja životinjskih proizvoda neodrživa jer životinje neefikasno pretvaraju ono što jedu u meso i zahtevaju hormone, antibiotike i sl. Ne govorim ovde o tradicionalnoj proizvodnji ona nije problematična, ali ona nije ni u stanju da proizvede traženu količinu životinjskih proizvoda. Dakle, troše se ogromni resursi i krče šume zbog toga i uništava biodiverzitet. Dok u biljkama ima svega što treba osim vitamina b12 koji se lako nadomesti.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
zeljko
Ja sam pio kurkumu, jer sam imao problem sa anemijom, i pomoglo mi je
sanja
i ja sam koristila OPC+C za ciscenje organizmam i jacanje imuniteta

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља