петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:39

Србија и Западни Балкан пропустили моментум проширења ЕУ

среда, 11.09.2019. у 12:58
(Фото Пиксабеј)

Генерални секретар Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић сматра да су Србија и регион пропустили моментум проширења ЕУ, те подсећа да је након уласка Хрватске, 2013. године, сигнализирано да неће бити нових проширења дуги низ година.

„Бивши европски комесар за проширење Оли Рен говорио је 'ухватите моментум', али ми нисмо успели у томе, да искористимо велико проширење 2004. године, касније Румуније и Бугарске и на крају Хрватске 2013. године”, истакла је Грубјешић на конференцији „Пет година преговора: Колико је Србија далеко од чланства у ЕУ”.

Коментаришући нови састав Европске комисије, као и избор Жосепа Борела за новог шефа европске дипломатије, Грубјешић је нагласила да ће они морати да заступају ставове заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ.

Када је реч о преговорима Београда и Приштине, Грубјешић је рекла да не може унапред да тврди каква ће бити форма тог дијалога, уколико се поново покрене, те је навела и могућност постављања специјалног изасланика, попут оног којег имају Сједињене Државе.

Она сматра да је на претходном, јунском самиту ЕУ, када С. Македонија и Албанија нису добиле датум за преговоре, Црна Гора није отворила поглавље, када је Србија отворила само једно поглавље, а Босна није добила кандидатски статус, послата порука из Брисела нашем региону.

„У ових пет година од када смо отворили преговарачки процес важи оно што сам рекла, а то је 'пожуримо полако', само што се чини да сада свима одговара овај темпо, и Бриселу и овде код нас”, навела је Грубјешић, јавља Танјуг.

Србија и Црна Гора су, према њеним речима, у најбољој ситуацији, када је реч о приступању ЕУ.

Грибјешић додаје да преговарачки процес није технички, већ да је реч о политичком процесу који се пре свега диктира из Брисела.

„Ова динамика отварања преговора, а успех преговора се мери динамиком затварања, вероватно одговара свима”, закључила је Грубјешић.

Потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак дотакао се аспекта испуњења критеријума неопходних на европском путу, казавши како решење питања Косова и однос који Србија има са Руском Федерацијом нису једини 'камени спотицања' приликом интеграције у ЕУ.

„Било би могуће да су Косово и Русија баријере на путу ка ЕУ, када бисмо све остало решили. Какве везе, на пример, има КиМ са Законом о општој безбедности производа? Зашто годинама није донесен правилник о безбедности играчака? Политичко питање је да Србија неће ући док не реши КиМ, али Србија такође неће бити спремна да уђе док не испуни критеријуме. Хајде прво све да завршимо, па да решимо КиМ на крају”, истакао је Међак.

Програмски директор Центра за европске политике Милена Лазаревић сматра да је позитивно то што сваки комесар не заступа ставове своје државе из које долази, већ политику Европске уније.

Она је, по питању проширења ЕУ, рекла да у Србији не постоји стварна посвећеност да се друштво и држава трансформишу, те запитала зашто је властима битније да се баве захтевима са стране, а не локалним проблемима у друштву.

Сматра да данас не можемо да уђемо у ЕУ на начин који су ушле Хрватска, Бугарска и Румунија.

„Данас се више преговара о проширењу на другачији начин. Мислим да ће се говорити о проширењу и о том процесу, али не о проширењу ЕУ, јер више није то политички атрактивна теме политичарима и њиховима гласачима у државама ЕУ”, истакла је она.

Она је додала да земље које су у процесу приступања требало би да се баве укључивањем у „маинстреам” европских политика, да прате њихове политичке токове и оно што је код њих у фокусу, „јер традиционални начин проширења какав знамо, мислим да је завршен, реч је о возу који је већ напустио станицу”.

Председник УО Центра за европске политике Срђан Мајсторовић каже да није реално да Србија постане чланица ЕУ до 2025., али ипак оставља теоријску могућност за то.

„Процес ЕУ интеграција Србије ће бити изучаван у теорији политичких наука, јер је од самог почетка оптерећен тешким политичким питањима”, истиче Мајсторовић, додавши да отварање једног поглавља ове године говори о томе да Србија није спремна за отварање више поглавља.

Како каже, то што је дигитализација, зелена економија и одрживост део платформе нове европске комисије, говори о томе какав је интерес грађана ЕУ и колико смо ми одвојени од тога, бавећи се питањима 19 века и проблемима граница.

„Урсула фон дер Лајен предлаже да се успостави један свеобухватни механизам поштовања владавине права и у државама ЕУ јер видимо да се и у тим земљама појављују проблеми на том пољу. То ће бити услов над свим условима и за наше земље на путу ка ЕУ”, закључио је на конференцији ЕЗБ – Пет година преговора: Колико је Србија далеко од чланства у ЕУ?”.


Коментари21
86d42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragoslav kočović
E moja Grubješićka o kakvom "propuštenom momentumu" vi naklapate. Rumunija i Bugarska su primljene u EU bez ikakvih uslovljavanja i bez ikakvih ispunjenih standarda. Primljene su iz političko-vojnih interesa NATO. Hrvatska je primljena iz inata Srbima, a ona Srbima rade šta hoće jer je štiti u svemu Vatikan i Nemačka. Sve izvan toga je priča o šarenom vrapcu i mlaćenje prazne slame.
Боривоје Банковић
БЈР Северна Македонија није ратовала, није имала Слободана Милошевића, Хаг јој није био "услов свих услова", испунила је све диктате и неразумне захтеве, променила је име, а "моментум" ју је мимоишао још више него нас. Према томе, није ствар "моментума" него чињенице да не постоји политичка воља. Узгред, "моментум" је на српском језику "импулс", или "момент силе".
Божидар
А да сачекамо мало да Енглези утабају пут за излаз и видимо ко је следећи?
maki
Nasi idu u Rumuniju da beru tresnje.
Slobodan Markovic
Za razumne je momentum bio devedesetih, ali tada smo se bavili drugim stvarima... Sada uzivamo te plodove.
Bgd
plodove je trebalo napisati pod "navodnicima"..mada ni tada nije bilo bas jer su Nemacka i Austrija iz sve snage podrzale raspad drzave i na tome odlicno zaradile ..i Vatikan da bi sirio svoj uticaj na dobro poznate predele pomogao novu ndh i sada je vrlo prisutan preko svojih crkava i emisara na Jadranu sve do Otranta.
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља