недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Очекивали повећање пензија – добили једнократну помоћ

Пензионери се слажу да је ових 5.000 динара требало дати најсиромашнијима, а остатак новца искористити за повећање
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићчетвртак, 05.09.2019. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Једнократна помоћ од 5.000 динара коју до краја године треба да добију сви пензионери, добра је вест за оне с најнижим примањима до 26.000-27.000 динара. За све остале с већим пензијама било би много боље да су добили неко процентуално повећање од ове помоћи.

Овако, како ствари стоје, уколико ново усклађивање пензија крене од јануара наредне године пензионери неће пре фебруара видети већи износ на својим пензијским чековима. Последњи пут пензије су им усклађене у новембру 2018. године.

Звонимир Пешић, пуковник из Удружења војних пензионера Србије, каже да је сасвим другачије када се дели једнократна помоћ, а када усклађивање пензија уђе у основицу за обрачун примања. Тај новац брзо дође и оде, он се и не види на исечку за пензију, тако да је свакако било боље ускладити пензије с неким процентом.

– Очекивали смо и веће повећање пензија од најављених пет до шест одсто од наредне године, јер током ове пензије ниједном нису усклађиване. За разлику до њих, плате су и прошле и ове године у неупоредиво већем проценту повећане, па је направљен још већи јаз између зарада и пензија. То је додатни разлог да ово усклађивање буде веће – каже Пешић.

– Осим тога, уколико је буџетска ситуација добра, а стално се понавља да јесте, било би фер према пензионерима да су им пензије повећане бар у новембру ове године, како је то до сада било, а не да се чека наредна година – објашњава наш саговорник.

У Савезу пензионера Војводине, с друге стране, сматрају да је само сиромашнима требало доделити једнократну помоћ од 5.000 динара, јер онима с пензијама од 50.000, 60.000 или 100.000 динара не значи много ових 5.000 динара. – Те паре је требало сачувати па ускладити све пензије с најављених пет до шест одсто – каже Милан Ненадић, председник овог савеза.

Он сматра да то није учињено због тога што је лане потрошено око 25 милијарди динара како би се пензионерима вратиле умањене пензије. – С друге стране ова једнократна исплата је предвиђена и законом као вид солидарности, али свакако да је требало да је добију они чији удео пензија у просечној заради не прелази 27 одсто – каже Ненадић.

На питање колики раст пензија у наредним годинама пензионерима припада уколико се прихвати швајцарски модел, он каже да је то између 5,5 и шест одсто годишње. Јер, ако је реалан раст БДП-а 3,5 до четири одсто, а инфлација два процента, онда је то што је најављено да ћемо добити то. Управо је то начин да се смањи пад просечних пензија у просечној заради и један вид заштитног механизма.

– Једнократна помоћ од 5.000 динара у децембру и никад веће повећање у јануару наредне године је вест која пензионерима треба да замени сиромаштво и све што им је у међувремену узето кроз Закон о привременом умањењу пензија – каже Јован Тамбуровић из Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије.

– Уместо да стварно буду награђени, како су и заслужили због успешно извршене финансијске реформе, баш захваљујући одрицању пензионера и уз суфицит у буџету, најстаријима се нуди по 5.000 динара социјалне помоћи. Уместо повећања пензија за раст цена и раст БДП-а у овој години и даље је потпуно обустављено редовно усклађивање примања – каже Тамбурић.

Он сматра да се, уколико нема усклађивања пензија, ти увећани приходи буџета расподељују на друге трошкове. Пензије се тако обезвређују, јер им се смањује куповна моћ. За редовно усклађивање пензија са растом цена нису потребна додатна финансијска средства, јер она већ постоје због увећања прихода буџета од пореза на увећане цене. Исто тако због повећаних плата долази и до увећања прихода Фонда ПИО од увећаних доприноса, али све се то ове године није и неће се видети на пензијском чеку – закључује он.


Коментари30
c9c9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavisa
Koliko se ja secam prosle jeseni su im obecali pomoc u prolece i jesen nisam penzioner. A to treba dati ovima od 7000 do 28000 to je muka i beda. Tolko
milic
Ni mi penzioneri Srbije nismo jedinstveni.I ovi i komentari u drugim medijima,kao i izjasnjavanja politicara,pokazuju da su ljudi sa visim penzijama,koje omogucuju bolji penzionerski zivot,sve vise protiv nezadovoljstva siromasnih penzionera.Tako se i kroz penzije pokazuje velika nejednakost u kapitalistickim sistemima,jer davanja u penzioni fond,ne zavise od uspesnosti firme,vec od licnih finansijskih potreba poslodavca i drzave.
Сеоски домаћин
Предлажем, да "Политика", без обзира што међу читаоцима нема интересовања за проблеме пољопривредника, објави текст о висини најниже пензије пољопривредних пензионера, 2) о вишедеценијској обустави 1/3 пензије , која је тек 22.јуна 2018.године, проглашена неуставном и да затражи јасан одговор од Фонда ПИО , да ли сви осигураници,који су пријављени на најнижиу основицу, плаћају допринос по истој стопи, укључујући и пољопривреднике.
Snupi Beogradski
U svakom izveštaju, pisanju o penzijama se govori da se one isplaćuju iz budžeta. Zašto se onda zaposlenima posebno uzimaju doprinosi za zdravstveno i PIO. Da li neko kontroliše te fondove, ili se oni troše po želji vlasti. Koliko se zna država raspolaže i navedenim fondovima, što je nedopustivo, umesto da kontroliše upravljanje istim i da se sprečava obezvređivanje fondova. Stalno se prikazuje da se sve penzije finansiraju iz budžeta, što je pogršno.
Vidosav
Tačno je da raspon penzija zavisi od ostvarenih plata ali da li su svi imali iste uslove da ostvare plate i šta se sve sada trpa u te plate što ranije nije bilo pa je velika razlika izmedju starih novih penzije.Dosta je bilo i prinudnih penizionisanja pa primaju i penzije i plate što optrrećuje fond PIO.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља