уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:22
ПОГЛЕДИ

Колиндини антифашисти

У првој ратној години у партизанима је у целој Хрватској (у данашњим границама) било око 10 процената Хрвата; у току 1942. било их је око 20 процената; у току 1943, до пада Италије, било их око 30 процената, а крајем те године изједначили су се са Србима, да би према крају рата њихово учешће у партизанима расло
Аутор: Саво Штрбацпонедељак, 09.09.2019. у 18:00
Сусрет Колинде Грабар Китаровић са Анджејом Дудом и његовом супругом (Фото ЕПА/Leszek Szymanski)

„Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана”, изјавила је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић на комеморацији поводом обележавања 80. годишњице од почетка Другог светског рата, а саопштио репортер ХРТ-а у ударном дневнику на овој телевизији 1. септембра ове године, уз снимак како се председница три пута љуби са председником Пољске Анджејем Дудом, а затим и са његовом супругом.

И једно и друго ми је на први поглед изгледало нестварно. Прва мисао ми је била да се неко завитлава са председницом на јавном сервису њене државе у предизборној кампањи, тим више што ми је и претходни прилог са њеним противкандидатом Мирославом Шкором личио на ругање Колинди, када је два дана раније на истом медију лупала шаком од сто изговарајући речи: „Никада више ни један једини србијански тенк неће ући у Вуковар!” На слично изругивање подсетило ме и њено љубљење „по српски” са председником Пољске и његовом супругом, знајући колико јој десно оријентисани Хрвати и католици замерају на сличном пољупцу на самиту Брдо–Бриони, одржаном у Загребу у новембру 2015. са тадашњим председником Србије Томиславом Николићем.

Ускоро се потврдило да су председник Дуда и његова супруга заиста по српском обичају пољубили Колинду. Можда је Дуда помислио да Колинда долази из Србије, пошто би било логично, на основу историјских чињеница, да је на том скупу присуствовао представник Србије, а не Хрватске. А и Колиндин кабинет се огласио саопштењем у којем потврђује да је она заиста изговорила уводно цитиране речи.

Хтео сам да проверим Колиндину статистику, а пошто нисам историчар, разговарао сам са неколико историчара са докторским титулама и то што сам од њих чуо, а што се уклапа и у моје лаичко знање о Другом светском рату, могло би се свести на следећу статистику: У првој ратној години у партизанима је у целој Хрватској (у данашњим границама) било око 10 процената Хрвата; у току 1942. било их је око 20 процената; у току 1943, до пада Италије, било их око 30 процената, а крајем те године изједначили су се са Србима, да би према крају рата њихово учешће у партизанима расло.

Пошто ми нико од њих није говорио о бројкама, завирио сам у хрватску „Википедију”, поучен досадашњим искуством да се хрватски политичари и функционери углавном користе њеним подацима. И под одредницом „Народноослободилачки покрет у Хрватској” нађох следећи текст: „Половицом 1944, када је започела завршна етапа ратовања, у Хрватској је било око 110.000 бораца сврстаних у 5 корпуса НОВ-а. Војне акције водио је Главни штаб Хрватске, односно Врховни штаб НОВ о ПОЈ под заповједништвом Ј. Броза”. Као извор овог податка наведена је „Хрватска енциклопедија”. И ради провере да ли је верно пренесен наведени податак, кликнем на линк „enciklopedija.hr” (издавач Лексикографски завод „Мирослав Крлежа” из Загреба, 11 свезака, година издања 1999–2009). Јесте. Под одредницом „Хрвати”, пододредница „Хрватска у Југославији” – исти текст од речи до речи.

Питам ја моје саговорнике, докторе историјских и војних наука, одакле у Хрватској број од пола милиона антифашиста и не добих одговор. Пошто ми је један од њих рекао да је Павелићева НДХ на врхунцу моћи бројала око 330.000 усташа и домобрана, помислих да је Колинда збројила антифашисте и фашисте, пошто она те појмове врло често брка: усташе и њихове потомке називала је домољубима када их посетила у Аргентини, у Канади се сликала са њима иза усташке заставе, редовно одлази на поклоњење у Блајбург пред споменик на којем, поред усташког грба (шаховница са првим белим пољем), пише: „У част и славу погинулој хрватској војсци”, а воли и да слуша проусташког певача Томпсона...

И кад збројих партизане (антифашисте) и хрватске фашисте (усташе) и домобране (многи од њих су при крају рата прешли у партизане) – опет их нема пола милиона.

А онда се сетих рата деведесетих (многи кажу да је то наставак незавршеног рата из четрдесетих), у којем је, према службеном Регистру хрватских бранитеља, учествовало нешто више од пола милиона „бранитеља”, који су, за разлику од фашисте Павелића, под водством антифашисте Туђмана, „успјешно ријешили” српско питање у Хрватској. И закључих да је Колинда управо на њих мислила. Вероватно се збунила после оних „српских пољубаца” којима су је дочекали пољски председник и његова супруга.

Документационо-информативни центар „Веритас”

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари13
504c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Pravedan
Tako je gospodine Davidoviću '' The whole truth and nothing but the truth, so help me God ''
Предраг Давидовић
Историја као наука заснива се на чињеницама,које морају бити неоспорне у сваком смислу. Не постоји могућност прекрајања чињеничног стања, постоји само покушај,али нема вредност ни у ком смислу...
Dragstor
Svakako je trebalo navesti da je broj partizana u Hrvatskoj rastao proporcionalno padu broja ustaša i domobrana, odnosno da su oni masovno prelazili u partizane tek nakon pada Italije, čime su fašističke falange znatno oslabljene na prostoru Hrvatske. Sa takvim "preletačkim" odredima je Tito okupirao Beograd. Mnogima se na fotografijama vide obrisi ustaških obeležja na uniformama preko kojih su prišivane petokrake...
Ivan Pravedan
Savo, Savo, pa mogli ste i Vi , radi istine , u članku navesti da je na Sutjesci poginulo više od 800 partizana iz Šibenika, otprilike isto toliko iz Splita, a dosta ih iz Makarske i Imotskog. Njihova imena, kako vjerojatno dobro znate, su uklesana na spomen ploči u Memorijalnom muzeju u Tjentišto. Čitao imena vlastitim očima, a vjerujem da ste to učinili i Vi. Dakle, hrvati su ipak dali ogroman doprinos , ne toliko 1941/42, ali jesu 1943 (Sutjeska) i kasnije .
зачуђен
Да. Погинули на Сутјесци (ту су побијени и рањеници са Неретве) су умлаћени Срби из места које помињете. Која је то "офанзива"'? Колико их је још било? Више хрвата са пушком у руци је погуинуло на Стаљинграду него у читавом НОБ у борби са швабама. У другом рату већина бораца у партизанима су били Срби, а не јуре, фране и стипе. Зато Срба сада нема у тим крајишким, приморским и далматинским уништеним селима. Зашто су Бакарић и Тито послали хрвате да масовно изгину, питајте Колинду. Своји сте.
Препоручујем 2
Ivan Pravedan
Nikola P. Najviše je poginulo boraca iz Šibenika, zatima redom iz Splita, Gline, Bosanskog Petrovca, Knina, Petrinje, Trogira, Nikšića, Sinja, Prnjavora, Makarske, Omiša. Vječna im slava .
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Brko
E moj Savo, znaš li onu svevremensku : Pobjednici pišu povijest....?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља