субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:09

Почео Трећи књижевни фестивал „Ћирилицом”

Циљ манифестације је промовисање и чување ћириличне културне историје и баштине Са конференције за новинаре
Аутор: Новица Ђурићуторак, 03.09.2019. у 10:16
(Фото лична архива)

Подгорица, Будва – Трећи књижевни фестивал „Ћирилицом”, отворен је на Тргу између цркава у Старом граду у Будви и до 15. септембра, колико ће трајати,  представиће најчитаније писце, песнике, есејисте, лингвисте, а биће приказано и неколико позоришних представа. Фестивал организују Народна библиотека из Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе.

„’Ћирилица’ је за протекле три године, препозната као манифестација од значаја за културу града Будве, због циља којем стреми – промовисање и чување ћириличне културне историје и баштине”, рекао је отварајући овогодишњи фестивал председник Општине Будва Марко Царевић. „Ћирилицу не смемо заборавити, јер је то наше прво писмо, писмо нашег народа и наше културе, али и благо других балканских и европских народа. Фестивалом „Ћирилица”, уверен сам да ћемо истрајати у очувању ћирилице, као важног темеља наше културе и идентитета”.

 По речима председника Савета Народне библиотеке Будва др Предрага Зеновића ова манифестација, трећу годину заредом, „слави једно дуговековно писмо и све што са тим писмом иде, цивилизацију и културу, које на том писму опстају”.

„Прошле године, овај фестивал, претрпео је политизацију од стране једног дела јавности и медија и мислим да је то био показатељ, колико код нас пречесто култура служи у политичке сврхе. Овај фестивал је и тада, а мислим да ће планираним програмом и ове године показати колико је култура већа и шира од било које политике, а посебно када се говори о њеном писму, које је старо 11 векова”, казао је Зеновић.

 Осврћући се на покушај политизације ове манифестације, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, рекао је да то „није ништа чудно и необично, јер ћирилично слово је христолико и они, који су веровали у њега, често су били гоњени”.

 „Ако хришћане поистоветимо са Христом, а нас Србе са ћирилицом, онда ћемо видети, како је ћирилично слово, често било гоњено, спаљивано, забрањивано и осуђивано. Имамо такве случајеве у ранијој прошлости, у недавној прошлости, али и сада. То јесте потврда његове христоликости, али истовремено и његове неуништивости, његове духовне снаге. Јер, они који могу да издрже толика страдања и гажења, а ипак остају своји на своме и не промене идентитет, то значи да су божански и божији”,  навео је Јоаникије.

Говорећи о Дивошевом јеванђељу које ускоро треба да објави „Ободско слово”, др Милена Мартиновић је казала, да је реч о „изузетном споменику културе, који је писан 1.330 године за српског племића Дивоша Тихорновића”.

 „Писано је на пергаменту од 186 листова, са 22 реда по страници.  Писао га је Манојло Грк, а значајно је и по лепоти украса и алуминације”, истакла је Мартиновићева. „Данас се налази у Цетињском манастиру, а реч је о значајном споменику културе”, додала је она.

Дивошево четворојеванђеље, по речима др Виктора Савића, спада  у „групу такозваних босанско-хумских, српскословенских споменика, старијих од Мирослављевог јеванђеља”.

 „Претпоставља се да га је писао Манојло Грк у Котору, па испада да је Дивошево јеванђеље органски било везано за Црну Гору, представљајући драгоцени споменик културе”, додао је он.

 У културном програму, на Тргу између цркава у старом будванском

граду,  представљена је капитална едиција „Десет векова српске књижевности”, о којој су говорили академик Миро Вуксановић и писац Новица Ђурић.

 Наредних дана биће представљена књига „Ћирилични  натписи на стећцима”, а о њој ће говорити аутор  Горан Комар и песник и издавач ове вредне књиге Радомир Уљаревић, док ће 4. септембра бити изведена позоришна представа „Преписка Марине Цветајеве и Бориса Пастернака”, у режији Виде Огњеновић.

О „Будванском кругу” Виде Огњеновић говориће Вида Огњеновић и Божена Јелушић, док ће о изложби „Земљотрес, катастрофа 1979 – 2019”,  говорити мр Јелена Лазић, Жељко Митровић и Вања Кузњецов.


Коментари3
fc983
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драга Мирсин Сибничанин
Треба, ипак, допустити да се у коментарима јављају и Хрвати, а они неће ћирилицу. Хрвати традиционално српски језик пишу њиховом латиницом и не треба њиам ускратити право да коментаришу текстове, али је важно да Срби пишу српски језик само ћирилицом, јер ако га пишу латиницом, тај се текст, књиаг и сл. књижи у "хрватску култуну баштину", јеер еј српски језик регистрован у свету са српским писмом ћчирилицом, а "хрватски језик" с њиховим писмом (латиничким, гајицом).
Зоран Маторац
Ако "Политика" жели да се укључи у промовисање ћирилице треба да објављује само коментаре писане ћирилицом. За оне који се неће снаћи са тастатуром треба да напише кратко упутство о томе како се прелази са једног писма на друго. То траје три секунде. Клик на иконицу са језиком и клик на језик. И да су q, w, x - љ, њ и џ.
Стефан
Слажем се, изговори са тастатуром на телефону, рачунару или таблету у 2019. години су смешни. Тастатуре се пребацују једним додиром. Хоћемо да мењамо стање у држави, а тешко нам је да променимо тастатуру. Windows Key + Alt
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља