уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:50

Новинарство се најбоље учи у младости

У три, четири минута „живог” укључења новинар има првенствено задатак да дочара гледаоцу да је он лично у тој ситуацији, да му пренесе најквалитетнију информацију и све то пре других, с тим што простор за грешку не постоји – све што се изговори је „лајв” и поправке нема, каже Јулија Бакић, новинарка телевизије Пинк
Аутор: Андријана Цветићанинсубота, 31.08.2019. у 12:05
Јулија Бакић (Фотографије: Лична архива/ Станко Вучићевић)

Новинари информативних редакција не смеју да се „искључе” и да не прате вести чак и када су на одмору. Ако желите да будете у току, да имате све потребне податке који ће вам кад-тад затребати, годишњи одмор, летовање нису оправдање за евентуалне пропусте, минусе у личној бази података. Догађаји, изјаве, не одмарају – сматра млада Јулија Бакић (26) новинарка и репортерка Информативне редакције телевизије Пинк.

Потврду њених речи и да се врло дисциплиновано држи свог уверења, током разговора једног предвечерја у кафићу на дунавском кеју, управо у време њеног овогодишњег предаха, илуструју бројне звучне нотификације са мобилног телефона. Како стиже која вест са информативних портала, она се извињава и уз широк, искрен осмех каже: „Морам да погледам”.

Рани почетак – лакши каснији избори

Млада новинарка чија дуга тамна коса, кестењасте очи многе подсећају на Амал Клуни, од почетка рада на телевизији са националном фреквенцијом део је тима Информативне редакције. И то врло намерно. Иако је после завршене гимназије у Врњачкој Бањи имала дилему да ли да упише неки од језика на Филолошком факултету, љубав и интересовање за светским и домаћим вестима превагнули су да постане власница индекса Факултета политичких наука.

Одмалена је, открива, волела да гледа „озбиљне” емисије, Дневник како на РТС-у тако и на телевизији на којој данас ради. Занимљиво је да је неке од старијих колега у детињству посматрала као узоре, а потом се нашла у ситуацији да учи од њих, сусреће их на новинарским задацима, конференцијама за новинаре.

Врло рано је почела да ради. Већ са 20 година.

– Сматрам да је за ову професију веома важно да се почне што раније. Са 25, 26 година већ може да се појави проблем ако почињете. Најбоље је још док се студира јер истовремено стичете праксу, искуство. Добијате више времена да се формирате и одаберете пут којим желите да иде касније ваша каријера.

Присећа се да није било лако ускладити све. Било је наравно и тешких тренутака – не улепшава ништа. Испит, учење, са друге стране рад у редакцији, од раних јутарњих сати. Ипак, исплатило се.

– Када сте млади, сав напор лакше подносите и брзо се заборави умор. Памти се осећај задовољства и поноса на то што сте добар део почетничког пута прешли, сазрели док други можда нису ни почели – сматра Јулија. Подвлачи, наравно и да се овај посао непрестано учи.

За разлику од многих колега који су током студија и паралелног рада имали дилему и често прекидали академско образовање на уштрб посла, Јулија је помишљала супротно – да напусти посао. У тим тренуцима ветар у леђа и велики подстрек да не одустане добијала је од породице, понајвише маме Љиљане. И није посустала ни на једном пољу.

Прва искуства телевизијског новинарства почела је да стиче крајем 2013. године. Те месеце проводила је „иза камера” што је уобичајена пракса свим почетницима на Пинку. Учила је основе и спроводила у праксу оно што је савладала на факултету: како се пише текст, читају „офови” али и монтажу, да снима камером.

– Ова знања су и те како потребна. Поготово када се путује са малим путним камерама. У данашње време, савршене технологије и паметних телефона можемо да снимимо квалитетне кадрове који ће бити искоришћени за прилоге – појашњава наша саговорница.

Магија три минута

Три и по године, до прошлог пролећа, радила је прилоге, жива укључења за Јутарњи програм (Ново јутро) док последњих годину и по дана гледаоци Јулију могу да виде у укључењима и репортажама за Национални дневник, који се радним данима емитује у три термина: у 13, 15.30 и 18.30 часова.

Сећа се да је уочи премијерног појављивања пред гледаоцима током пролећних поплава у Србији с пролећа 2014. имала велику трему.

– Увек је присутан та доза одговорности. У тих три минута „живог” програма, новинар, током укључења, има првенствено задатак да дочара гледаоцу да је он лично у тој ситуацији. Да истовремено пренесе најквалитетнију информацију и да све има пре других. С тим, што простора за грешку нема – све што се изговори иде „лајв” и поправке нема. Не сме да се направи лапсус, изнесе погрешна чињеница. Ако се то и догоди нема стајања. Одмах мора да се реагује, исправи, да ли уз осмех, сналажљивост битно је да гледалац не види да сте се уплашили, погрешили – каже Јулија Бакић.

Захваљујући раду у Информативној редакцији имала је прилику да извештава са различитих догађаја, разговара са саговорницима из бројних области; од случајних пролазника за уличне анкете, продаваца на пијаци до теренских интервјуа са директорима различитих институција, званичницима, политичарима, аналитичарима…

Пре одласка на терен новинар мора добро да се информише, подвлачи. Такође, понекад нема времена да са саговорником прође питања која жели да му постави јер само јаве да је укључење за неколико тренутака. Тада мора да искаже креативност, да „прочита” саговорника, процени како ће се снаћи када се упали камера а све са циљем да гледалац има доживљај да је присутан. Или, уколико је нека животна прича да пренесе емоцију – појашњава наша саговорница. Иако је још на почетку каријере има план за себе који жели да оствари у наредних пет година. Не жели да открива о чему је реч али каже да ће бити такође у пољу информативе.

Све што не бих радила да није било камере

Новинарство је занимање које пружа могућност да се ураде многе ствари, стекне искуство која никада приватно не бисте имали прилике, нити сте желели. – У појединим, чак, гурате себе преко својих граница, ослобађате се страхова, зарад аутентичног прилога, доброг кадра, каже наша саговорница. У таква искуства убраја држање змија у рукама иако ове животиње нису њене омиљене, спуштање уз помоћ алпинистичких конопаца са врха Палате „Београд”, приликом извештавања са једне хуманитарне акције, патролирање у чамцима са припадницима Речне полиције. У, до сада, најтеже искуство убраја извештавање у време екстремне хладноће са залеђеног Дунава.

– Сећам се само да је било толико хладно док смо чекали да нам јаве да је све спремно за укључење са екипом да уопште нисам била свесна шта изговарам.

Рођендан у јулу

Рођена у јулу било је логично да понесе име Јулија. У слободно време воли да се нађе са пријатељима, ћаска док пије квалитетну кафу или код куће гледа телевизију. Највише, наравно, информативне емисије домаћих али и страних продукција и филмове, пре свега комедије.


Коментари2
19088
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Ако сам добро схватио, дотична је почела да ради онда када је уписала факултет? Како можеш да се бавиш нечим за шта ти треба завршен факултет, а немаш га? То је као када би хирург почео да оперише чим упише медицински факултет! Или је очигледно талентована, или очигледно има везу.
Бранислав Станојловић
Потпуно погрешно. Без ИСКУСТВА нема новинарства!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља