Запослени људи који до завршетка професионалне каријере имају још коју годину радног стажа, често маштају о превременом одласку у пензију како би се решили свакодневног, у тој фази живота, већ изнурујућег одласка на посао и посветили стварима које су „цео живот” хтели да раде. Ни пословично вредни Немци нису изузетак у овој категорији. Најновији подаци говоре да је у Немачкој превремени одлазак у пензију у великом порасту, захваљујући пр две године уведеној законској могућности да доплате доприносе.

Немачко пензионо осигурање је недавно објавило да су током прошле године примили 207 милиона евра добровољних (додатних) пензијских доприноса. У односу на 2015. годину, када је у додатно осигурање уплаћено 24 милиона, то је више од осам пута. Према садашњем систему, свако ко жели да се повуче пре законом прописане старосне границе за пензионисање од 65 година и седам месеци (она ће се до 2029. године повећати на 67. година) плаћа казну због такозваног фактора старости. За сваки месец превременог пензионисања одузима се 0,3 одсто од пензијског износа, што на годишњем нивоу 3,6 процената мање.

Иако су добровољни пензиони доприноси у порасту, предности ранијег пензионисања ипак могу да искористе само они који добро зарађују. Како показује статистика немачког пензионог осигурања, ако, рецимо, очекујете месечну пензију од око 2.400 евра, а желите да се повучете две године раније – изгубићете 172,80 евра месечно. Да бисте избегли ову казну, могуће је извршити додатне уплате како бисте надокнадили године пропуштених доприноса, било једнократном уплатом целог износа, било у ратама.

Услов је да имате на располагању приличну своту новца. На пример, да би се избегао горепоменути месечни одбитак од 172,80, неко ко очекује месечну пензију од 2.400 евра мораће да уплати додатних 40.766 евра у свој пензиони фонд да би се повукао две године раније. За четири године потребна су невероватна 88.389,82 евра.

Јасно је да просечан радник у Немачкој нема толики новац, али има и оних који ранији одлазак у пензију планирају на време: штеде или планирају да у добровољни пензиони фонд уплате новац, рецимо, од наследства.

Због све већег броја таквих радника, постоје специјализоване агенције или појединци који са више аспеката припремају радне људе за одлазак у пензију. Испоставља се да је, чак и ако имате неопходан новац, одлазак у превремену пензију једнако стресан као и када одете у старосну пензију. Он је можда чак и већи, јер сте још у снази, а повластице које вам доноси вишак времена – у том случају могу да вам донесу и мноштво проблема.

Американац Ричард Квин, блогер који је писао о овој теми, сложио је списак од 10 лекција које би требало да савлада или да о њима барем добро промисли сваки човек који хоће да оде у превремену пензију. Иако је много времена провео водећи семинаре за раднике и њихове супружнике како да се припреме за живот у пензији, како да редукују трошкове, преселе се на јефтинија места – шта је пензија сазнао је тек када је 2010. године и сам отишао у превремену пензију.

Ако сте једва „натегли” новац за пензију, а он каже да је сличан сценарио без обзира на то колико сте се добро припремили и колико су издашни ваши извори пензионог прихода – „новац вам увек пада напамет”. „Установио сам да нам оно финансијско ’шта ако’ увек виси над главом. Уверен сам да након пензионисања способност штедње остаје од суштинског значаја, јер се не можете носити са неочекиваним трошковима из своје пензијске базе, а да не угрозите финансијску будућност”, пише овај пензионер.

Док смо били запослени, стално нам је понављано о три стуба на којима почива пензија: пензија из фирме, социјална заштита и приватна штедња – сада је број стубова смањен. Осим тога, одржавање животног стила у пензији није тако лако као што изгледа. Поред озбиљне лекције да је инфлација стварна појава која погађа ваш буџет, а не тек пука статистика с графиконима, међу лекцијама су и питања попут оних: где су нестали сви наши пријатељи, до упозорења да ћете с партнером сада проводити много више времена, па ће и ту бити потребно додатно прилагођавање.

Да прелазак на пензију није лак, Квин сведочи властитим примером: „У свом професионалном животу био сам позиван да говорим на конференцијама широм земље, одседајући у врхунским летовалиштима, а онда, за трен ока – тога више није било. Од свих оних маштарија о ’пецању’, ’игрању голфа’ и ’глуварењу’ – неће бити углавном ништа, јер ћете бити заузети неочекиваним мноштвом других обавеза.”

И на крају, последња лекција гласи: „Не желим да будем патетичан, али пре него што завршимо школу или факултет – радујемо се каријери. Током каријере радујемо се пензији. Једном када смо у пензији – радујемо се што ћемо се пробудити. ОК, није тако лоше и није баш да је крај филма велика тајна. Ипак, кад стигну вести како пролазе бивши сарадници – мало је депресивно. Останите мирни и наставите даље.”