недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Не сањајте о превременој пензији

Изузев што бисте морали да будете прилично богати да бисте се ослободили одласка на посао, показало се да у превременој пензији од „пецања”, „играња голфа” и „глуварења” – не буде углавном ништа
Аутор: Биљана Митриновићпонедељак, 12.08.2019. у 20:00
Одржавање животног стила у пензији није тако лако као што изгледа (Фото ЕPA-EFE/Filip Singer)

Запослени људи који до завршетка професионалне каријере имају још коју годину радног стажа, често маштају о превременом одласку у пензију како би се решили свакодневног, у тој фази живота, већ изнурујућег одласка на посао и посветили стварима које су „цео живот” хтели да раде. Ни пословично вредни Немци нису изузетак у овој категорији. Најновији подаци говоре да је у Немачкој превремени одлазак у пензију у великом порасту, захваљујући пр две године уведеној законској могућности да доплате доприносе.

Немачко пензионо осигурање је недавно објавило да су током прошле године примили 207 милиона евра добровољних (додатних) пензијских доприноса. У односу на 2015. годину, када је у додатно осигурање уплаћено 24 милиона, то је више од осам пута. Према садашњем систему, свако ко жели да се повуче пре законом прописане старосне границе за пензионисање од 65 година и седам месеци (она ће се до 2029. године повећати на 67. година) плаћа казну због такозваног фактора старости. За сваки месец превременог пензионисања одузима се 0,3 одсто од пензијског износа, што на годишњем нивоу 3,6 процената мање.

Иако су добровољни пензиони доприноси у порасту, предности ранијег пензионисања ипак могу да искористе само они који добро зарађују. Како показује статистика немачког пензионог осигурања, ако, рецимо, очекујете месечну пензију од око 2.400 евра, а желите да се повучете две године раније – изгубићете 172,80 евра месечно. Да бисте избегли ову казну, могуће је извршити додатне уплате како бисте надокнадили године пропуштених доприноса, било једнократном уплатом целог износа, било у ратама.

Услов је да имате на располагању приличну своту новца. На пример, да би се избегао горепоменути месечни одбитак од 172,80, неко ко очекује месечну пензију од 2.400 евра мораће да уплати додатних 40.766 евра у свој пензиони фонд да би се повукао две године раније. За четири године потребна су невероватна 88.389,82 евра.

Јасно је да просечан радник у Немачкој нема толики новац, али има и оних који ранији одлазак у пензију планирају на време: штеде или планирају да у добровољни пензиони фонд уплате новац, рецимо, од наследства.

Због све већег броја таквих радника, постоје специјализоване агенције или појединци који са више аспеката припремају радне људе за одлазак у пензију. Испоставља се да је, чак и ако имате неопходан новац, одлазак у превремену пензију једнако стресан као и када одете у старосну пензију. Он је можда чак и већи, јер сте још у снази, а повластице које вам доноси вишак времена – у том случају могу да вам донесу и мноштво проблема.

Американац Ричард Квин, блогер који је писао о овој теми, сложио је списак од 10 лекција које би требало да савлада или да о њима барем добро промисли сваки човек који хоће да оде у превремену пензију. Иако је много времена провео водећи семинаре за раднике и њихове супружнике како да се припреме за живот у пензији, како да редукују трошкове, преселе се на јефтинија места – шта је пензија сазнао је тек када је 2010. године и сам отишао у превремену пензију.

Ако сте једва „натегли” новац за пензију, а он каже да је сличан сценарио без обзира на то колико сте се добро припремили и колико су издашни ваши извори пензионог прихода – „новац вам увек пада напамет”. „Установио сам да нам оно финансијско ’шта ако’ увек виси над главом. Уверен сам да након пензионисања способност штедње остаје од суштинског значаја, јер се не можете носити са неочекиваним трошковима из своје пензијске базе, а да не угрозите финансијску будућност”, пише овај пензионер.

Док смо били запослени, стално нам је понављано о три стуба на којима почива пензија: пензија из фирме, социјална заштита и приватна штедња – сада је број стубова смањен. Осим тога, одржавање животног стила у пензији није тако лако као што изгледа. Поред озбиљне лекције да је инфлација стварна појава која погађа ваш буџет, а не тек пука статистика с графиконима, међу лекцијама су и питања попут оних: где су нестали сви наши пријатељи, до упозорења да ћете с партнером сада проводити много више времена, па ће и ту бити потребно додатно прилагођавање.

Да прелазак на пензију није лак, Квин сведочи властитим примером: „У свом професионалном животу био сам позиван да говорим на конференцијама широм земље, одседајући у врхунским летовалиштима, а онда, за трен ока – тога више није било. Од свих оних маштарија о ’пецању’, ’игрању голфа’ и ’глуварењу’ – неће бити углавном ништа, јер ћете бити заузети неочекиваним мноштвом других обавеза.”

И на крају, последња лекција гласи: „Не желим да будем патетичан, али пре него што завршимо школу или факултет – радујемо се каријери. Током каријере радујемо се пензији. Једном када смо у пензији – радујемо се што ћемо се пробудити. ОК, није тако лоше и није баш да је крај филма велика тајна. Ипак, кад стигну вести како пролазе бивши сарадници – мало је депресивно. Останите мирни и наставите даље.”


Коментари22
40d68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Vox populi, мировина није никаква социјална компонента, него се плаћа новцем који је каснији корисник сам уплаћивао у мировинско осигурање државе, у немачкој по кључу, 50 % запослени, каснији умировљеник, и 50 % послодавац, и један и други то уплаћују месечно, обавезно, и нико нема шансе да " омане ".
Beogradjanin Schwabenländle
@ Vox populi , мировина није никаква новопристала хрватска реч, то је једноставно хрватска реч за пензију. Колико се сећам живели сте раније у Хрватској (?). Овде код нас постоје две речи; Rente, то је немачка реч за пензије по српском узору. Иначе све измислио и створио први немачки канцелар Бизмарк. Друга реч је Pension, и њу добијају само државни чиновници и нико други. И мировина и пензија имају различите кључеве за финансирање, и различите висине.
Dejan
Imam 43 godine I duboko vjerujem da dok dodjem do penzije, penzija neće ni postojati, nego će stručnjaci izmislit neki novi termin, i Ono što si zaradio tokom zivota( pokretna I nepokkretna imovina) To će da bude penzija.Prodaj jednu nekretninu i živi.
Vidosav
Ukupna sredstva za penzije nisu mala ali jraspodele nepravedna. Zar je normalno u Srbiji raspon 1;12.
Саша Микић
@vox populi Од чега је послодавац уплаћивао? Своје паре или паре које сте ви зарадили? Пензија НИЈЕ социјална категорија и распон је толики колики је захваљујући Закону. Војна лица и полиција свуда у свету иду у пензију и добијају је по посебним законима. Проверите мало! То што се неким категоријама даје пензија по посебним уредбама: национална, спортска итд. је за другу причу и требало би да се исплаћује из буџета, а НЕ из средстава пензионог фонда, јер није стечена уплатама у фонд.
Препоручујем 10
vox populi
@Саша Микић Ajte, manite se te tlapnje o uplatama. Niste uplaćivali vi i ja već poslodavac. Penzija je, kao prvo, socijalna kategorija i nije normalno da je raspon toliki. Također, nije normalno da vojna lica imaju početnu penziju jednaku zadnjoj plati, nje normalno da se sportašima poklanja penzija.... Nije ništa normalno, pa je onda sve normalno.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора
Sef ljut - zagradio put!
Ma, kakva penzija, kakve trice! Valja raditi sve dok te mladi motkom na otjeraju sa radnog mjesta. I, drugo, zasto bi neko ko radi u nekoj javnoj sluzbi koja je finansirana iz drzavnog budzeta otisao u penziju, kad je na "radnom mjestu" na kojem se uopste ne pretrze od rada, dakle, vec u penziji! A kad vec odes u penziju, uzmi prvi avion za Thiru, glavni grad grckog magicnog ostrva Santorini !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља