субота, 17.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:27

Једини наследник кнеза Михаила Обреновића

понедељак, 12.08.2019. у 14:17
Портрет Велимира Михаила Теодоровића, рад Стеве Тодоровића (Фото: лична архива)

У 2019. години обележава се 170 година од рођења Велимира Михаила Теодоровића, јединог наследника кнеза Михаила Обреновића. Рођен је 1849. године у Рогашкој Слатини, као ванбрачни син лепе Словенке Марије Бергхаус и кнеза Михаила. По рођењу је крштен у католичкој цркви, као Вилхелм Бергхаус. Марија Бергхаус се након порођаја склонила у Беч, где је живела са својим сином у кући коју јој је купио сâм кнез Михаило. Иако никада није званично признао свог сина, кнез Михаило је плаћао његово издржавање, и то преко свог бечког банкара Тиркеа. Године 1857. кнез Михаило доноси одлуку да свог непризнатог сина доведе у Србију, када Вилхелм одлучује да промени веру и постане Велимир.

Велимир је уписан у сликарску школу Стеве Тодоровића, који ће веома заволети овог младића, а у годинама које ће уследити насликаће му и један врстан портрет. Велимир Теодоровић, на предлог Илије Гарашанина, наставља да се школује код професора Милутина Стојановића, који је код својих ученика настојао да пробуди љубав према књижевности, позоришту и уметности. У случају Велимира Теодоровића то је засигурно и успео. Извори наводе да је Велимир чешће посећивао кнегињу Јулију него свог оца кнеза Михаила, који би га углавном примао увече у билијарској сали у сутерену старог двора.

Велимирови сусрети са оцем били су кратки и званични, без много испољавања емоција. Сâм Велимир је о свом сусрету са оцем, једном приликом рекао: „Он ми да руку, коју ја пољубим, затим пољуби мене у чело, пита ме о учењу, да ми савет о одевању, поклони ми дукат и неку књигу, а затим је аудијенција готова! Мени дође да га загрлим и изљубим, али не смем.”

Према тестаменту који је сачинио 1889. године, Велимир Теодоровић је за јединог наследника своје имовине означио Краљевину Србију. Према његовој последњој вољи, његово имање је требало да буде одвојено од државног имања, односно да буде издвојено као задужбина под именом „Велимиријанум”. Задужбина је требало да се води са циљем да помаже развоју науке, уметности, трговине, индустрије и занатства. Први управник „Велимиријанума” био је председник Владе Никола Пашић. Касније је задужбином располагало Српско привредно друштво „Привредник”.

Велимир Михаило Теодоровић умро је изненада 1898. године у Минхену. Сахранио га је његов најближи поданик, собар који је са њим провео готово цео живот. Сахрани су присуствовали и бројни српски студенти у Минхену које је свесрдно подржавао и помагао. Сахрани није присуствовао нико од породице Обреновић. Посмртни остаци јединог наследника кнеза Михаила Обреновића пренети су у Србију након Првог светског рата и положени у масивну гробницу на Новом гробљу, на којој пише: „Народни добротвор”.

Ана Стјеља,
главни уредник магазина „Алиа мунди”


Коментари9
62599
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Веселин Церовић, власник портрета
Ради истине, може се проверити у Народном музеју да ли постоје портрети сина Михаила Обреновића, рад С. Тодоровића и нека их изложе, како то тврди извесна историчарка уметности. Портрет сина Михаиловог ушао је у попис Стевиних слика и то је искључиво једини портрет до сада откривен и који постоји. Историчари уметности се могу изјашњавати на ауторство дела, а како не знају како је изгледао Велимир Теодоровић, требало би да реагују историчари који проучавају Обреновиће, јер недостаје Србији.
Веселин Церовић, власник портрета
Поштована Ана, захваљујем вам се на тексту. Тачно сте назначили да је син Михаила Обреновића, Велимир Теодоровић портретисан од стране Стеве Тодоровића. Ваше мишљење не може да се доведе у сумњу, јер је проверљиво и у попису својих слика Стева Тодоровић га означава као један портрет Велимира Теодоривића из 1869.године. То је једини портрет сина Михаиловог кога мени непозната историчарка уметности означава као портрет непознатог српског официра, а види се да је у питању пуковничка униформа.
Dusan T
Da je Milos bio zainteresovan za bilo sta drugo sem za sopstvenu telesinu, Teodorovici bi imali neke sanse. Ovako, parvo je cudo da su, makar nelegitimno, trajali tri generacije. Prokletstvo alavog, bezobzirnog, sirovog balkanskog kauboja.
Милена Врбашки
Личност на портрету је произвољно идентификована. Портрети С. Тодоровића на којима је приказан Велимир Тодоровић налазе се у Народном музеју у Београду. На овоме портрету је непознати официр из српско-турских ратова 1878-1879.
Веселин Церовић, власник портрета
Нису тачни наводи г.ђе Врбашки да је Ана Стјеља, главни уредник Магазина "Алиа мунди", произвољно идентификовала портрет сина Михаила Обреновића, Велимира Теодоровића. Приказани портрет је рад Стеве Тодоровића, што су потврдили Никола Кусовац, Павле Васић (иначе професор поменуте г.ђе Врбашки), који су и писали о Велимиру. Стева је портретисао Велимира у пуковничкој униформи његовог покојног оца Михаила након убиства Михаиловог у Топчидеру. Овде није приказан "официр из српско-турских ратова".
Препоручујем 1
ЗОРАН ШУНДИЋ
Тужно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља