среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Налазиште из средњег века откривено код Фекетића

Аутор: Александра Исаковнедеља, 11.08.2019. у 23:23
Богат локалитет потиче из 11. века и касније с очуваним гробовима и предметима у њима (Фото: Међуопштински завод за заштиту споменика културе)

Фекетић, Мали Иђош – У насељу Фекетић, недалеко од речице Криваје, започели су радови на терену како би се поставила мрежа каблова у склопу пречистача отпадних вода који се гради, али су тренутно радови заустављени јер су на терен изашли археолози и конзерватори. Ископавања су врло брзо показала да се овде налази вредно архелошко налазиште, препуно артефаката.

„Већ површински материјал указује на богатство и вишеслојност налазишта. Уломци грнчарије, који чине површински покретни археолошки материјал на терену, припадају периоду од 11. до 13. века, али има и налаза и од 13. до 15. века. Остаци грађевинског материјала по површини потичу вероватно од гробних конструкција или од сакралног објекта. Мање су бројни налази из античког периода, који припадају популацији Сармата, која у периоду од 2. до 5. века насељава Бачку и Банат”, објашњава за „Политику” др Неда Мирковић Марић, археолог конзерватор из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице и руководилац радова на овом локалитету.

За сада је отворена мања сонда величине 20 према 2 метра, и ту су пронађени остаци некрополе, гробља с преко 30 индивидуа, а др Мирковић Марић каже да су пронађене и две позније јаме које су, вероватно, служиле за складиштење. Стручњаке на терену затекао је богат материјал који су нашли у гробовима. „Неколико индивидуа има као прилог накит и делове одеће. Сачуван је бронзани прстен који припада 13. или 14. веку, као и почелица женске индивидуе која се датује у каснији период. Ранији гробови имају као прилог такозване S каричице. По свему судећи, ради се о сеоској цркви с гробљем, која је вероватно забележена и на историјској карти ове области”, наставља др Мирковић Марић.

Неда Димовски, кустос археолог и специјалиста физичке антропологије из градског музеја посебно истиче налаз у гробу једне женске особе – веома добро очувани делови оглавља од металних, бронзаних плочица као и делови тканина који су већ послати на конзервацију.

Др Мирковић Марић зато наглашава да су због важности овог локалитета, приликом радова увели савремену методологију археолошких истраживања, прикупљањем узорака за различите врсте анализа, попут палеоботаничке анализе, идентификације дрвета, апсолутног датовања. Она наводи да су узели узорке за Ц 14 анализе којом се с прецизношћу у распону од 10 година може утврдити тачна старост гробова, као и да су узети узорци за флотацију, то јест утврђивање прехрамбених навика становништва из тог периода.

Да на потесу званом Шимоњи, на високој греди изнад речице Криваје постоји археолошки локалитет из средњег века познато је одраније. Ласло Секереш, археолог из Градског музеја Суботице у мањој мери је овај локалитет истраживао још 1972. године, када је утврђено постојање највероватније сакралног објекта и неколико гробова. Секереш је тада овај локалитет назвао Темпломром (рушевине цркве), подсећа др Мирковић Марић.

Екипу која ради на терену, уз Неду Мирковић Марић и Неду Димовски, чине и  Милица Рајичић, дипломирани археолог и Лена Ђурановић Сабо, архитектонски техничар из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица. Радови на истраживању овог средњовековног локалитета трају до 12. августа, али би требало да буду настављени током августа и у септембру, а општина Мали Иђош одвојила је милион и по динара за ово истраживање.

Осим што ће локалитет Темпломром бити документован захваљујући овом заштитном ископавању, након завршених анализа биће могуће урадити интерпретацију како је изгледао живот у средњем веку на овом простору. Планирано је да овај локалитет буде представљен и на посебној изложби и штампањем брошуре, а биће израђен и елаборат како би се утврдио као непокретно културно добро.

Мапирање археолошких налазишта

Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица од 2017. године реализује пројекат „Археолошка мапа северне Бачке”, системском мапирању археолошких налазишта у овој области. До сада су покривене општине Кањижа, Сента, Ада-Мол и као резултат пројекта имамо евидентирано око 500 нових археолошких локалитета, објашњава др Неда Мирковић Марић. Следеће године пројекат ће обухватити општину Мали Иђош, те ће уврстити и нова и детаљнија сазнања о археолошким налазиштима из различитих периода на овом простору.


Коментари6
72708
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mišo
Nije mi jasno zašto se neki uporno tvrde da predstave Srbe kao doseljenike na ovim prostorima mada je već poznato da je Vinčanska kultura direktno povezana sa Srbima, njihovim pismom Srbicom i računanjem vremena kalendara preko datuma gradnje Smedervske tvrđave i spomen obeležje Despota Stefana Lazarevića koji je pidignut njegovom ocu Lazaru koji je stradao u Kosovskom boju. Postavljam pitanje tim pametnjakovićima odakle Srbima i njihovim vladarima da upisuju datume po Vinčanskom kalendaru.
Jelena Andjelic
Divna Vest, nastavite sa srecom i sve vam najbolje zelimo ja i moji prijatelji! Srbija je puna antickih nalazista, i daj nam Boze mogucnosti da sve to ponovo - izadje na vidljivost!!!
Anabela
A ti "Sarmati? su ustvari, Srbi.
Anabela
Petar@Srbi su autohtoni, a komsije u meri u kojoj su se mesali i poznato je da su preci napr.danasnjih Albanaca dosli na Balkan u X v. Za Sarmate mnogi istoricari smatraju da su srpska plemena-to pise i nemacka Vikipedija (iako nije dobar izvor),ali u odnosu na nemacku istoriogrfiju koja se dugo trudila da dokaze Seobu Slovena-napredak je.Genocid nad Luzickim Srbima i pretenzije za dominacijom naveli su ih da izmisle neke stvari.
Препоручујем 3
Petar
Sarmati, Anti, Kumani, Avari, Kelti itd. samo su neki od naroda koji su pre dolaska Srba i Hrvata na Balkan naseljavali ove prostore. Nosimo njihove i drugih starosedelaca gene od 50 do cak 70 posto i mi ali i neke nase komsije. Pretpostavljam da je i nekropola komsijska ili bi se lokalitet zvao Crnic :). Nasuprot nauci i Porfirogenitu stoje pricice Safarika i ostalih o tome kako smo narod najstariji. Nismo ali to ne umanjuje znacaj lokaliteta.
Препоручујем 4
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља