недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Музички генијалци који не знају ноте

Највећим трубачким фестивалом у свету владају ромски мизичари са српског југа: на досадашњих 58 Сабора чак 42 пута узели су Прву трубу и 34 звања најбољег оркестра
Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 11.08.2019. у 18:48
Ста­ра дра­га­чев­ска свад­ба на 59. Са­бо­ру (Фо­то­гра­фи­је Ми­ле­та Мир­че­тић)

Гуча – Чим угледају овај свет малишани из ромских махала завичајног српског југа добијају очински благослов да постану трубачи. И то ће се обистинити, правило је, тек кад победе у Гучи, јер по улазницу за бољи живот мораће најпре да дођу овде.

И још се није догодило да постану велико музичко име док не прођу сито и решето Драгачевског сабора трубача. Једини Марко Марковић (32) из Владичиног Хана никад није свирао за награде у Гучи иако је већ са 14 лета заслужено стекао мајсторско место трубача у оркестру свог оца Бобана. И постао властита именица у овом уметничком занату.

Сви остали били су у трубачкој прeстоници света и такмичили се, славећи успут победу као црвено слово. Тако је Гуча уздигнута у место њиховог успеха, други завичај, тачка из које путују ка слави и новцу. Зато су највећи српски сабор обележили управо ромски оркестри и трубачи с југа: на укупно 58 Сабора, чак 42 пута је, по одлуци стручног жирија, за прву трубу био проглашен Ром, док је у надметању за најбољи оркестар Сабора однос 34–24, такође за Роме.

И ове године, од 16 финалиста у Гучи, девет су ромске капеле. Откуда таква надмоћ трубача из јужних крајева спрам колега из западне и источне Србије?

Два разлога су основна. Први потиче из чињенице да су „јужњаци” у низу година потпуно били посвећени музици јер им је то једино занимање, за разлику од аматера из западне Србије, који су се повремено окупљали после напорних пољопривредних радова и увежбавали свој репертоар спорадично. Други разлог је у комбинацији егзотичних, „неправилних” ритмова заснованих на источњачком музичком обрасцу, као и „урођеном таленту и смислу за импровизацију”, док су се домаћи држали двојке. У народњачко-естрадном наречју, „двојка” се односи на двочетвртински такт, најчешћи музички метар у српским народним играма и колима, наводи се у студији др Драгослава Петровића, социолога и композитора из Ниша.

Кнез Милош и његова фамилија имали су своје Цигане забављаче 1829, били су то извесни Мустафа и један његов пратилац, свирали су виолину и кларинет, али им је мелодија личила више на ратну песму но на израз нежних осећања.

Српски Роми временом су прихватали источњачке музичке инструменте – зурле, ћемане, даире или деф и тарабуку – али није забележено да су свирали гајде, гусле или фрулу.

У делима Боре Станковића и Стевана Сремца на многим местима срећемо описе тадашњих циганских оркестара који су, свирајући чочеке, стварали посебно расположење.

Ор­ке­стар Бо­ја­на Ри­сти­ћа из Вла­ди­чи­ног Ха­на

Чалгиџијски састави (чалгиџија – свирач, тур.) били су језгро из којег су касније, заменом инструмената, настали ромски блех-оркестри.

Први оркестар на тлу Србије – почетна половина 19. века – био је „везирова циганска музика која је имала, поред капелника (мектербаша) две хегаде, један сахан, један велики бубањ, једне цимбуле, једне даире с прапорцима и један триангл, илити просто рећи саџак у који је једна зрикава Циганка једном гвозденом шипком ударала”, наводи Тихомир Ђорђевић.

Данашњи Роми Србије воде порекло претежно из Турске, Румуније и Мађарске, а у Гучи се такмиче од трећег Сабора, 1963. нижући победе из године у годину. Последњу деценију прошлог столећа на највећем фестивали трубе у свету обележио је, са седам победа, Бобан Марковић (55), који је од сиромашка из махале у Хану постао светски познат музичар, па сваког лета држи стотину концерата по свету.

– Гуча је српска слава, слава свих трубача света. Ја сам овде дошао јако мали, а отишао сам велики, Гучи дугујем све што сам стекао у животу – казао нам је Марковић, додајући: „Почео сам да дувам у трубу чим сам проходао и свираћу све док будем могао да идем.”

Он више не може без Гуче, а ни Гуча без њега, па су га Драгачевци прогласили почасним грађанином варошице и својим амбасадором у свету. А он се, отуда, из света, не враћа без части, као у једној прилици кад је у Лондону требало с оркестром да одсвира мањи део из партитуре, и дали су му ноте као и осталим саставима. Некако је објаснио домаћинима да он и његови трубачи не знају ноте.

„Онда је Бобан замолио диригента да му само једном одсвира тај део. Мени је довољно само једном, рекао је. И стварно, овај је само једном извео оно што је требало да се одсвира – Бобан је то запамтио и за пет минута томе научио целу своју групу и они су то перфектно одсвирали”, испричала је новинарима Биљана Крстић у једној прилици.

Двојица Саралија заслужни су што је музика из прашњавих махала српског југа угледала светла светских позорница. Емир Кустурица својим филмовима, уз аранжмане Горана Бреговића, нудећи балкански звук с ромским мотивима. Бреговић је на концертима скоро увек користио свој чувени поклич – Је’н, два,три, Цигани, јуриииш – и рекордну посећеност забележио на Пјаци Сан Ђовани у Риму 1997, када је свирку његовог „Оркестра за свадбе и сахране” пратило чак 500.000 обожавалаца.

Најдаровити трубачи из наших ромских насеља стекли су име и новац, неки чак мало богатство али живот има, шта да се ради, и своје јунаке који ће се довека борити за комад хлеба. О томе сведочи Јовиша Славковић из Гуче, некадашњи директор Сабора:

– Причао ми је, у своје време, један трубач из околине Грделице, овако: „Лепо ми је говорила гатара кад сам био мали: до 40. године има да се мучиш без пара. Ја је питам: А, после? Она каже: После ће се навикнеш.”


Коментари0
6e9fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља