среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Да ли су органи свиње погодни за трансплантације код људи

Дилема је како ће реаговати особа којој се пресади орган животиње
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 08.08.2019. у 15:54
(Фото: Пиксабеј)

Корак напред у области трансплантације органа међу различитим врстама направио је међународни тим стручњака на тај начин што је створио генетски модификоване свиње чији су органи погодни за пресађивање органа код људи. Како је објављено у америчком часопису „Сајенс”, ова новина могла би да донесе знатан напредак у пресађивању органа. Генетски модификовани органи свиња са „уграђеним” људским генима, могли би се пресађивати код људи пошто се на органе потенцијалних људских донора често чека годинама. Недостатак органа за трансплантацију је нешто са чим се готово све земље суочавају, а само у САД док чека донора дневно умре 22 људи. До сада су проблем у пресађивању животињских органа представљали вируси који могу бити заразни, али је у часопису наведено да су генетичари са Харварда, Џорџ Ларч и Луан Јанг успешно применили методу клонирања како би отклонили гене одговорне за постојање вируса у свињском ДНК пре него што су приступили стварању 37 свињских ембриона. Њихови органи били би потенцијално добри за ксенотрансплантацију, односно пресађивање органа са свиње на човека. То се посебно односи на пресађивање срца, бубрега, јетре.

Професор др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије и шеф Унеско Катедре за биоетику за Европу, наглашава да овакву врсту напретка у биомедицини свакако ваља поздравити. Потенцијал да се спасе 22 људи дневно (само у САД) поменуту праксу начелно чини морално оправданом, под одређеним условима чак и морално обавезном. Ипак, сматра он, треба видети колико ће се поменута технологија показати успешном.

– Ту се отварају и неке етичке дилеме. Реч је о стварању химера, то јест организама који нису припадници само једне врсте (у овом случају свиње са људским органима). Шта је ту потенцијално морално спорно? Постоји став да се добијањем организама који су истовремено припадници и људске и неке друге врсте нарушава људско достојанство. Такође, креирањем химера отвара се могућност да се у будућности створе животиње са људском свешћу. Треба имати на уму и да се можемо суочити са непредвидивим последицама ако химере изађу изван лабораторија у дивљину. Последњих година неки етичари, као што је на пример Питер Сингер, склони су да прошире листу етички релевантних популација. Тако ни животиње не би смеле бити стваране само зарад људског добра, јер тиме би постале пуко средства за циљ који је изван њих – сматра др Ракић.

Према речима професор др Звонка Магића, начелника Института за медицинска истраживања Војномедицинске академије, одраније се зна да су у геному свиња присутни различити ретровируси који могу да буду потенцијално опасни за особу којој се пресађује орган. Остаје непознато како би се вирус понашао у организму и да ли би постојала опасност да се пренесе и на друге људе у околини. Ово је посебно важно питање имајући у виду чињеницу да ретровируси могу да се „активирају” и после неколико година или деценија. Управо због тога је одстрањивање вируса из генома свиње велико достигнуће које омогућава приступ ксенотрансплантацији.

– Велики проблем је и имунска реакција примаоца органа од врсте која је доста удаљена од човека. Иако по функцији и морфологији свињски органи у великој мери одговарају људским ипак имунска реакција на те органе је брза и бурна. Овај проблем се може делимично превазићи применом савремених имуносупресивних лекова или знатно компликованије применом генетичког инжињеринга тако да се у геном свиње убаци хумани антиген или пак заменом хуманих за свињске антигене (едитовањем гена) – каже др Магић и додаје да се поставља питање како ће реаговати особа којој се пресади свињски орган, какве ће психолошке проблеме изазвати тај поступак на реципијента органа, његову фамилију али и на друштвену заједницу. –

Потребно је обезбедити задовољавајући „квалитет” органа и контролу присуства инфективних агенаса за сваки орган. Неопходно је да овај поступак буде једнако доступан свима који су кандидати за трансплантацију али постоји проблем комерцијализације, коме ће се давати људски органи а коме свињски – наводи др Магић.

Док се ова метода не усаврши, нада за људе којима је нови орган једини лек јесте класична трансплантација. На интервенцију у Србији чека минимум хиљаду људи. 


Коментари0
7f8f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља