уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:26

Мост који је Србију шинама спојио с Европом

недеља, 04.08.2019. у 10:59
(Фото Анђелко Васиљевић)

Без помпе и гостију, свећица и жеља, импресивно челично здање у мраку и муклој тишини дочекало је 135. рођенданВећ годину дана оtкако се са Старог железничког моста не чује заједничка песма шина и возова. Одласком некадашње Главне железничке станице у пензију и овај мост, што се извија над Савом, завршио је радни век. Једини другови су му галебови и покоји усамљен рибар. С његове леве и десне стране живот пулсира „Газелом” и Новим железничким мостом.

Остављено од свих, без помпе и гостију, свећица и жеља, импресивно челично здање у муклој тишини дочекало је 135. рођендан. Тачно толико година је прошло откако је мост Србију повезао с Европом, тачније Аустроугарском.

Изградња ове ћуприје почела је 1882. године, после Берлинског конгреса и препорука великих сила да Србија изгради своју пругу која ће је повезивати са севером и југом Европе.

Изградња моста трајала 31 месец, што је за ондашње, али и за садашње прилике кратак рок.

Прва контрола обављена је у августу 1884. Тада је преко њега успешно прешло девет локомотива и 24 вагона натоварена шљунком. Дан касније из Београда се возом у Беч запутио лично краљ Милан.

Делио је судбину народа с чије савске обале је кренуо у живот.

Први пут срушен је три деценије после изградње – 29. јула 1914. године. У току Великог рата, још је два пута завршио у реци. Историја се поновила почетком 1941. године, а потом и 1944. када је погођен бомбама савезничких авиона који су се обрушили на Београд.

Тог крвавог Васкрса, 16. априла 1944, на град је 500 авиона изручило око три хиљаде тона бомби, а „легитимни циљ” између осталог био је колосек Београд–Сава и оно што повезује ту мрежу.

Стари железнички мост поново је обновљен 1946. године. Ћуприја дугачка 377 метара добила је челично рухо.

Деценијама је овај мост био пружна веза ка Срему, Бачкој, Хрватској, Мађарској... На Сави је био једини железнички мост све до 1979. године.

Тренутно тихује, ишчекујући реинкарнацију.

У скоријој будућности требало би да се поново роди као пешачко-бициклистичка саобраћајница. Намера надлежних је да га обнове и осветле и да на мосту поставе места где ће људи моћи да се освеже и попију кафу.

Б. В. – Д. А.


Коментари8
35ec9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mарко Ивковић
Добро је.. Помислио сам да ће завршити у старом гвожђу
Zorica
Most je upravo na pravom mestu za pešake i bicikliste u eko zoni Beograda. Malo svetla i šminke za novi život važnog mosta.
Preko mosta
Ako je sa one strane mosta Evropa sta je onda sa ove? Kompleksi mozda?
Лола
Нити је био први, нити је могао да Србину повеже са Европом јер је Србија одувек у Евеопи. А намера градских власти да поставе кафиће својих заслужних чланова на мосту ради, је ли, освежења грађанства би била смешна да није тужна.
Сотир Гардачић
До 1914. био је то гранични мост између Србије и Аустроугарске. У ноћи по објави рата, наш део моста срушиле су чете Воје Танкосића.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља